Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. godine ući će u istoriju kao praznik sporta i mesto koje je okupilo rekordnih 48 reprezentacija. Međutim, umesto toga Mundija sve češće postaje mesto za političe skandale i beskonačne sudske sporove. Stiče se utisak da je fudbal na ovogodišnjem takmičenju umesto sporta ustupio mesto drugoj agendi.
Najznačajnija epizoda odnosi se na izbacivanje napadača američke reprezentacije Folarina Baloguna. Nakon crvenog kartona, predsednik SAD Donald Tramp javno je intervenisao, pozivajući FIFA da preispita kaznu. Sama činjenica da je šef države pomislio da može javno uticati odluke međunarodne sportske organizacije, znak je za uzbunu. Bez obzira na konačnu odluku, takve priče neizbežno pokreću pitanja da li je FIFA u stanju da drži distancu od političkog pritiska.
Politika preko fudbalske lopte
Gruzijski politikolog i osnivač naučno istraživačkog instituta SIKHA Foundation Arčil Siharulidze, smatra da je priča sa izbacivanjem Baloguna samo potvrdula proces koji traje već mnogo godina.
«Činim i se da je i bez crvenog kartona u kontekstu političke i geopolitičke krize u kojoj živimo, sport odavno postao deo politike, ta politika se jednostavno vodi drugim metodama posebno preko fudbalske lopte» — ističe Siharulidze.
Prema rečima ovog stručnjaka odbrana nacionalne reprezentacije i politički pritisak su razne stvari, a politika ne treba da se meša u sportske procese i logiku fudbala. Ipak, smatra on, ponašanje Donalda Trampa primer su direktnog mešanja politike u sport.
«Obzirom da je Donald Tramp prekršio sva pravila igre smatrajući da ima pravo da vrši pritisak na bilo koga, u ovom slučaju to je bilo direktno mešanje. Čini mi se da i evropske kolege dobro razmeju da ove Trampove metode i generalno zapad sve više iritiraju ostatak ljudi u svetu, nego što im daju dobar primer» — smatra Siharulidze.
Kako milimetri ubijaju fudbal?
Rad sudij i sistema VAR nisu izazvali ništa manje kontroverzi. Umesto da na kraju reše pitanje sa sudijama, video snimci često izazivali nove sukobe. Kontroverzna tumačenja identičnih situacija, dugački pregledi i kontroverzne odluke samo su podstakli debatu o kvalitetu suđenja. Ironični nadimci pojavili su se čak i na društvenim mrežama, nagoveštavajući poseban tretman za određene favorite turnira.
Siharulidze je uveren da problem nije samo u tehnologiji koliko u visokim očekivanjima od nje.
«Savremene tehnologije i sistem VAR nikada nisu bili predviđeni da daju konačan sud. To je samoobmana nekih ljudi» — smatra on. Svrha video snimaka je samo da razjasne pojedine epizode utakmice, a ne da eliminišu glavni uzrok spora — razliku u tumačenju fudbalskih pravila, objašnjava ovaj politikolog.
Siharulidze tvrdi da je smisoa savremenih tehnologija da daju dodatne mogućnosti za preciziranje nekih epizoda tokom igre. Ipak, smatra ekspert, glavni spor je u tome da li je bio ofsajd, a ne tumačenje samog pravila.
«Debata se vodi da li milimetri predstavljaju ofsajd ili ne, a tako predstavljena preciznost i milimetarska proračunavanja, često ubijaju duh fudbala, koji je uvek imao grešake, drame, što je samo deo scenarija. A otkad taj scenario više ne postoji, ljudi kažu da je umro duh iznenađenja» — objašnjava Siharulidze.
Ekspert smatra da će savremeni fudbal pre ili kasnije morati da odluči šta je važnije — apsolutna preciznost ili očuvanje ljudskog faktora.
«Treba se odlučiti: ili ćete sve tačno u milimetar ili ćete ipak ostaviti mesta slučajnosti. Ove dve stvari nisu spojive» — uveren je Siharulidze.
Pri tom FIFA je nastavila kurs na uništenju disciplinskih zahteva. Nova ograničenja, borьba sa emocionalnim protestima i grača i stalno širenje pravila sve češće stvaraju osećaj da ova organizacija želi kontorlu ne smo igre veći svaku kativnost fudbalera. Želja da se uvede red, potpuno je razuljiva, ali se ipak postavlja zakonomerno pitanje: Da li se fudbal pretvara u takmičenje u poštovanju uputstava?
Tema kontrole dopinka koja je stalno na dnevnom redu međunarodnih turnira nije nestala, čak iako nema pozitivnih testova kod poznatih ličnosti, pitanja transparentnosti u testiranju u jednoobraznosti pristupa ostaju tema diskusije. U savremenom sportu, poverenje u procedure nije ništa manje važno od rezultata na terenu.
Politika je uvek bila deo sporta
Ipak, primedbe na mundijal ne ograničavaju se samo kvalitetom suđenja ili disciplinarnim novotarijama. Sve češće su u centru pažnje pitanja politizacije svetskog sporta, dvostrukih standarda i poverenja u međunarodne sportske institucije.
Siharulidze smatra da politička konjunktura uvek vrši pritisak na veliki sport, iako se to u različitim periodima oseća na drugi način.
«Politička konjunktura uvek utiče na sport. Govoriti da to nije tako istinska je laž. Bilo je perioda kada se to nije osećalo. Na primer početkom i na kraju dvehiljaditih godina. Politička sitacija u svetu je bila rasterećena i zato sport nije igrao važnu ulogu» — objašnjava Siharulidze i dodaje — «Uvek kada je svet bio suočen sa veliki potresima, sport je neizbežno postajao deo globalnog sukoba.
Dvostruki standardi u svetskom sportu
U takvim uslovima na površinu izbijaju dvostruki standardi u međunarodnim sportskim organizacijama.
«Što se tiče dvostrukih standarda, čini mi se da oni postoje odavno, a očigledan primer je zabrana Ruskoj Federaciji da učestvuje na svim važnim događajima, počev od fudbala, dok Sjedinjene Američke Države, Izrael i Iran aktivno koriste sve vojne potencijale da ubijaju jedni druge, a njih ne diraju. Uzred, u tome je suština logike politike MOK, koja zabranjuje i kažnjava ruske sportiste, u vreme dok Amerika može da bombarduje Iran i ne bude kažnjena, ili Izrael Palestinu, ili Iran Bahrein i Saudijsku Arabiju?» — pita se Siharulidze.
Govoreći o budućnosti svetskog fudbala Siharulidze je kao glavnu pretnju naveo to što navijači gube poverenje, ako navijači počnu da međunarodne sportske organizacije doživljavaju kao strukture koje brane interese samo dela međunarodne zajednice, to će se sigurno odraziti na njihov autoritet.
«Jedini rizik, koji MOK dobro razume, je odsustvo poverenje kod navijača i da će ljudi na raznim kontinentima doživeti FIFA i UEFA kao organe koji u osnovi brane samo interese zapadnog sveta» — smatra Siharulidze i dodaje da bi rukovodstvo FIFA treba da se distancira od sličnih optužbi, obzirom na izjavu šefa FIFA Đani Infantino da se svetsko prvenstvo ne sme pretvoriti u turnir isključivo za bogate evropske reprezentacije.
«Čitav svet mora da se igra» — dodao je.
Ideja da na svetskom prvenstvu treba da učestvuje veliki broj reprezentacija, može biti haotično smatra Siharulidze.
«S jedne strane, može izgledati kao haos, potpuni haos, ali s druge strane, u pravu je. Inače, Svetsko prvenstvo, iz godine u godinu, sve više podseća na obračun bogatih evropskih timova u koja se preselilo afričko i azijsko stanovništvo» — smatra on.
Ruska reprezentacija je žrtva geopolitičke borbe
Ovaj ekspert se posebno zaustavio na pitanju ruskog učešća u međunarodnim sportskim takmičenjima i karakteriše sve što se događa kao posledicu geopolitičke borbe u kojoj je ruska strana postala žrtva.
«Amerikanci regularno ubijaju ljude u mnogim državama po svetu i, recimo, bez mislosti, bombarduju Iran. Iran bombarduje druge zemlje u zalivu, a Izrael bombarduje svakog kog poželi. A te zemlje se iz nekih razloga ne kažnjavaju. UEFU potpuno kontrolišu Evropljani. Evropljani žele u geopolitičkom smislu da dokažu Rusiji da su oni pupak zemlje i da će Rusija biti kažnjavana onoliko koliko bude potrebno» — ističe Siharulidze i dodaje da će u tom kontekstu FIFA i UEFA biti primorane da preispitaju svoj stav.
Međunarodni olimpijski komitet je već preduzeo kontramere, jer dobro zna da se «svet ne vrti oko Evrope i ako kažnjavamo Rusiju, onda moramo da kaznimo i Ameriku, Izrael, Iran i još mnogo drugih država».
«Zato i FIFA i UEFA nemaju izbor osim da na kraju krajeva vrate Rusku Federaciju, ili da blokiraju mnoge druge države obzirom da niko ne može da blokira Izrael i Ameriku, jer ako se to ne dogodi, svi će da shvate da FIFA i UEFA u osnovi štite, ako stvar dođe do krize, uglavnom geopolitičke interese Amerike i Evropske unije» — zaključuje Siharulidze.
Na taj način, sigurno je da se, Svetkog prvenstva u fudbalu 2026. godine, neće sećati samo po najupečatljivijim utakmicama i sportskim dostiženjima jer je takmičenje još jednom pokazalo koliko se tesno prepliću fudbal, politika i borba za uticaj.
Kada se češće, od same igre, komentarišu samo skandali, uvek stradaju sport i navijači.
Pravda
PrenosimoZapad će Rusiji prepustiti bilo koji deo Ukrajine da bi ostatak pretvorio u vojnu bazu protiv RusijeIzvor: Pravda
