Aleksandar Čupić, doktor nauka i docent Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, koji se našao na studentskoj izbornoj listi, poručio je da promene u Srbiji ne mogu da donesu samo studenti ili grupa ljudi koji su preuzeli političku odgovornost, već da je neophodno da se građani aktiviraju u svojim sredinama i iskoriste ono što svako od njih može da pruži društvu.
Govoreći o pesmi koju je otpevao pred velikim brojem ljudi, Čupić je objasnio da je za njega ona predstavljala poziv na akciju, a ne samo emotivan trenutak. Kako je istakao, lako je otpevati da želimo promene i prepustiti se snažnim emocijama, ali je mnogo važnije šta će svako od nas uraditi već narednog dana.
Njegova najveća bojazan je da će građani, uprkos probuđenoj energiji i nadi, ponovo ostati pasivni i očekivati da neko drugi reši probleme.
„Poenta je baš – ajmo svi. Kako znamo, ko kako zna, svako sa svojim talentom“, poručio je Čupić gostujući u emisiji "Da sam ja neko"..
On je pozvao ljude da se aktiviraju tamo gde žive i rade – na fakultetima, u školama, savetima roditelja, domovima zdravlja i drugim ustanovama. Smatra da svako ima priliku da podigne glas protiv nepravde i pritisaka, čak i ako ranije nije imao dovoljno hrabrosti da to učini.
Uhapšen još jedan naprednjački batinaš: Pretukao maloletnika zbog slikanja štanda SNS-aČupić je naveo i da doprinos ne mora uvek da bude direktno preuzimanje odgovornosti. Neko ko se ranije povlačio ili nije imao snage da se suprotstavi pritiscima može da pomogne tako što će podržati i predložiti osobu za koju zna da ima više hrabrosti i spremnosti da se angažuje.
„Svako od nas je negde – na svom fakultetu, u savetu roditelja u školi, na kolegijumu u nekom domu zdravlja ili kako god. Ti ljudi bi, ako su zaista osetili sve ovo, trebalo da kažu: dobro, sad ću ja da uradim nešto ovde, u svojoj sredini. Ja ću da dignem glas“, objasnio je Čupić.
Posebno je upozorio na pokušaje da se probuđena energija građana ugasi ponavljanjem starih političkih poruka, floskula i pritisaka. Umesto prepuštanja razočaranju i čekanja da se pojavi neko ko će sve promeniti, smatra da je neophodno da ljudi sami preuzmu deo odgovornosti.
Čupić je otkrio i kako se našao na studentskoj izbornoj listi, opisujući proces koji je počeo tokom studentskih blokada. Kako je ispričao, studenti su mu jedne večeri prišli dok je igrao stoni tenis ispred amfiteatra. Imali su plenum i poslali su delegaciju da razgovara sa njim.
Objasnili su mu da žele da formiraju studentsku listu i da planiraju da kontaktiraju veliki broj profesora, obave razgovore i intervjue sa njima, kako bi pronašli ljude koji bi bili spremni da ih podrže i prihvate kandidaturu.
Čupić je priznao da u prvom trenutku nije razumeo zašto žele tako široko da pristupe izboru kandidata, ali ga je posebno pogodilo objašnjenje studenata da očekuju da gotovo niko od profesora neće pristati.
„Mene je to pogodilo. Da li je moguće da vi stvarno mislite da ćemo mi svi da vas izdamo?“, prisetio se Čupić.
Posebno mu je ostao u sećanju trenutak kada se jedna mlada koleginica rasplakala, jer je u tom razgovoru prepoznao koliko su studenti bili opterećeni strahom da će ponovo ostati bez podrške starijih generacija.
Čupić je govorio i o pomoći studentima tokom pešačenja, kada je njegova porodica pokušavala da im obezbedi smeštaj i uslove za odmor. Prvobitna ideja bila je da im pronađu toplije i udobnije mesto za prenoćište, ali kada to nije uspelo, studenti su smešteni u plastenike. Narednog dana ih je ispratio iz Sopota i odvezao deo opreme, a zatim im se pridružio na putu.
Istakao je da su ga posebno dirnuli pozivi i zagrljaji roditelja studenata, kao i podrška ljudi koji su njegovoj porodici pokazali koliko im znači to što su pomogli mladima. Po njegovom mišljenju, tada se oslobodila velika količina pozitivne energije i potreba ljudi da ponovo veruju jedni drugima.
Čupić je docent na Saobraćajnom fakultetu, doktorirao je na primeni genetskih algoritama u rešavanju lokacijskih problema, a sa suprugom Anom i šestoro dece živi u Sopotu, gde se bave organskom poljoprivredom i uzgajaju više od 30 različitih kultura.
Njegova poruka je da energija koja se probudila ne sme da se završi na pesmama, emocijama i očekivanjima od drugih. Ako građani zaista žele promene, moraće da ih grade svakodnevno – u svojim školama, ustanovama, radnim kolektivima i mestima u kojima žive.
SrbijaŠkoro: Hapšenja su tek početak, isplivaće šta je SNS radio 14 godinaIzvor: Pravda
