Danica Grujičić: Naprednjaci uspeli da upropaste čak i dobre ideje

Ulaganje u zdravstvo i mahanje milionima evra potrošenim za gradnju bolnica i nabavku opreme jedna je od okosnica kampanje SNS i pred ove izbore. Sve te potrošene pare nisu uspele da izleče hronične bolesti srpskog zdravstva. Profesorka Medicinskog fakulteta i bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić za N1 ističe da se ne mogu poreći velika izdavanja, ali da kao ključni problem zdravstvenog sistema ostaju - loša organizacija i zapuštena primarna zdravstvena zaštita, za koju kaže da je kruna zdravstva.

Uz ogradu da je zdravstvo bilo devastirano i pre dolaska SNS na vlast, Grujičić kaže da velika količina novca jeste uložena u nabavku opreme, instrumenata i infrastrukturne objekte, ne ulazeći u to šta je i koliko pretplaćeno.

Međutim, sva ta ulaganja nisu uspela da reše glavni problem, a to je, prema njenim rečima, loša organiziacija.

Grujičić dodaje da su naprednjaci uspeli da pokvare čak i dobre ideje koje im je neko davao i koje su pokušavali da sprovedu, a da su unošenjem loše atmosfere među zaposlene i otpuštanjem stručnjaka zbog političkog neslaganja „pljunuli“ i na sve ono što su uspeli dobro da urade.

Kao prvi korak u izlečenju srpskog zdravstva Grujičić predlaže dobru organizaciju primarne zdravstvene zaštite, odnosno povratak poverenja i značaja lekara opšte prakse, koji će poznavati svoje pacijente i prevenirati teža stanja i bolesti.

Međutim, u 21. veku lekar opšte prakse sa meračem pritiska i stetoskopom ne može mnogo da uradi, zbog čega Grujičić ističe da moraju da budu dobro obučeni i opremljeni, da mogu da urade i ultrazvuk i rendgen, da imaju mini laboratorije i u stanju da - urade sve do skenera. Istovremeno, država treba da im obezbedi mobilne telefone preko kojih će biti na vezi sa specijalistima koji su im neophodni za teže bolesne pacijente.

„Preventiva znači da se na vreme uoči i reaguje na pogoršanje zdravstvenog stanja. Na početku dajete terapiju koja prevenira sekundarne komplikacije“, istakla je Grujičić.

Gde graditi ambulante, a gde slati mobilne timove

Ono što mnoge muči je dostupnost zdravstvene zaštite. Mnoga sela su ostala bez ambulanti, a zdravstvene ustanove u manjim gradovima muči nedostatak lekara raznih specijalnosti. Vlast poslednjih meseci promoviše mobilne ambulante i apoteke, kao koncept koji bi i doveo lekara do svakog stanovnika.

Grujičić je mobilne ambulante zagovarala i u vreme kada je bila ministarka, a za projekat koji sprovodi odlazeća vlada kaže da nije sigurna u njegove domete, odnosno za šta su sve ti lekari obučeni i čime su opremljeni.

„Mobilna ambulanta je za situacije kada imate 200 ljudi u 10 sela. Ona nije neophodna u, na primer, Vrčinu. Vrčinu, odnosno mestima koja imaju više od 10.000 stanovnika, treba dom zdravlja. Mi smo sa Svetskom bankom bili uradili projekat - 100 ambulanti u 100 sela, prema kojem bi mladi lekari dobili da rade u ambulanti, a ideja je bila da se akcenat stavi na preventivu“, kazala je Grujičić za N1.

Plan je bio da jedan doktor u toj ambulanti dnevno pregleda do 15 pacijenata, od čega bi desetak bili preventivni pregledi. Ako bi ambulanta radila u dve smene, godišnje bi u njoj bilo pregledano oko 4.000 pacijenata, dodala je profesorka Medicinskog fakulteta.

„Kruna zdravstvenog sistema je dobro obučen i opremljen lekar opšte prakse. Onda doktor postaje najbolji prijatelj“, istakla je Grujičić i dodala da je to način da se vrati poverenje u zdravstveni sistem, ali i poverenje u medicinu zasnovanu na dokazima.

Lekar nije imao s čim da ušije pacijenta

Kao primer loše organizacije navela je lekara opšte prakse u jednom mestu u Srbiji koji nije imao materijal da ušije pacijenta, zbog čega je morao da ga šalje u 50 kilometara udaljenu najbližu bolnicu.

Kada je reč o organizaciji zdravstvenog sistema, Grujičić navodi i loše sprovedenu digitalizaciju, komplikovane procedure zbog kojih prepisivanje lekova kod lekara opšte prakse traje „15 minuta“, kao i komplikovane protokole lečenja, za koje kaže da su napisani na 40 strana.

„Protokoli treba da budu jednostavni da lekar opšte prakse to može lako da pročita i primeni. Ko hoće više da se informiše, neka čita detaljnije. Čak i kada hoće da uvedu red, to nije red“, istakla je Grujičić i dodala da su naprednjaci uspeli da upropaste čak i dobre ideje koje su imali ili koje im je neko dao.

„Država mora da ima svoje apoteke“

Sa takvom organizacijom primarne zaštite povezana je i apotekarska delatnost, za koju Grujičić ističe da mora da ostane u vlasništvu države, a ne da zavisi samo od privatnika. Ona kaže da domovi zdravlja u svom sastavu treba da imaju i male apoteke, u kojima neće biti skupih onkoloških lekova, već onih medikamenata koje lokalno stanovništvo najviše i koristi. A to bi znali – lekari opšte prakse.

„Moraju da postoje državne apoteke. Apoteka mora da ima laboratoriju za prizvodnju magistralnih lekova. Prodali smo sve fabrike lekova, zato moraju da postoje apoteke koje mogu da proizvedu najveći broj ovih lekova u slučaju neke krizne situacije“, istakla je Grujičić i dodala da se mora sačuvati znanje proizvodnje lekova, koje su naši farmaceuti imali.

Ona je podsetila da je uništavanje državnih apoteka u Srbiji počelo još pre dolaska SNS na vlast, kada su one predate u nadležnost lokalnih smaouprava, kao i domovi zdravlja. Naprednjaci su domove zdravlja vratili pod okrilje ministarstva zdravlja, ali ne i apoteke koje su za ovih 14 godina uglavnom ugašene ili date u koncesiju, a lokalni na atraktivnim lokacijama prodati ili izdati – privatnim apotekama.

Šta je sa novom zgradom Instituta za onkologiju: "Pitajte one kojima je EXPO prioritet"

Bolesti su se promenile, konstatuje u razgovoru za portal N1 profesorka Danica Grujičić i navodi da je broj novootkrivenih onkoloških bolesnika porastao sa 9.000 na 40.000 godišnje.

Grujičić je 2019. godine sa mesta načelnice na Klinici za neourohirurgiju Kliničkog centra Srbije postavljena za direktorku Instituta za onkologiju i radiologiju, kada je i pokrenula inicijativu da ova ustanova dobije novu zgradu. To je odredila i kao jedan od prioriteta tokom svog ministarskog mandata, najavljujući završetak radova do 2028. godine.

Određena je lokacija za novu zgradu i tu se stalo, da bi aktuelni ministar zdravlja Zlatibor Lončar u julu ove godine rekao da će po hitnom postupku biti pokrenuta inicijativa za ubrzavanje svih procedura i izgradnju nove zgrade onkologije.

Premijer Đuro Macut, lekar i profesor na Medicinskom fakultetu, izjavio je prilikom obilska Instituta za onkologiju sa Lončarem: „Traži se dobra lokacija, infrastrukturno vezana za prilaz pacijenata, koja će dati dugoročnu perspektivu s obzirom na to da su onkološki pacijenti u ekspanziji”.

„Jedino što sam uspela da uradim je da se opredeli mesto. Glavni urbanaista je imao sluha za to i dekan Saobraćajnog fakulteta i svi stručnjaci koji se tiču saobraćaja“, rekla je Grujičić govoreći o određivanju prostora uz auto-put u blizini Kliničkog centra Srbije kao buduću lokaciju nove zgrade Instituta.

Zašto ona nije ni počela da se gradi i sada se spominje kao potpuno nova inicijativa i projekat, Grujičić kaže da pitamo one koji su odredili EXPO kao prioritet.

Sagovornica N1 kaže da Institut za onkologiju i radiologiju treba objediniti sa Kliničkim centrom, dodati joj hirurgije i drugačije organizovati i unaprediti konzilijardne preglede.

N1