Predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspustio je Skupštinu i zvanično raspisao parlamentarne izbore za 25. oktobar. Politikolog Aleksandar Ivković u analizi iznosi razloge zbog kojih smatra da predstojeći izbori imaju dosta sličnosti sa beogradskim izborima iz 2022. i 2023. godine.
Aleksandar Vučić je potpisao ukaz u kome se navodi da predsednik Republike raspušta Skupštinu Srbije izabranu 17. decembra 2023. godine, a povodom odluke donete na osnovu obrazloženog predloga Vlade Srbije od 7. septembra.
Vučić je kao razlog za raspisivanje izbora naveo "turbulencije na domaćoj političkoj sceni", i da bi neodržavanje izbora u ovom trenutku ugrozilo projekat EXPO i opstanak demokratije u Srbiji. Zvanična kampanja će trajati 45 dana.
Politikolog Aleksandar Ivković ocenio je da su ovi parlamentarni izbori praktično 'beogradski izbori iz 2022. i 2023, ali podignuti na nacionalni nivo'.
Ivković napominje da, sem ako se nešto dramatično ne promeni, vlast ne može da računa na ubedljivu pobedu, te da je moguće da će biti više glasova protiv vlasti nego za vlast.
Međutim, ističe on, kao i na beogradskim izborima 2023. aktuelni režim može da računa na rasipanje glasova opozicije.
"I neke koji se nominalno predstavljaju kao opozicija a to nisu", navodi Ivković na Iksu.
Podsećanja radi, rezultati beogradskih izbora 2023. nisu bili zadovoljavajući za vlast i koalicija SNS-SPS nije imala dovoljan broj odbornika za formiranje većine.
Nakon izbora koji su održani 17. decambra, a potom ponovljeni 30, odnos snaga u gradskom parlamentu bio je sledeći: Aleksandar Vučić - Beograd ne sme da stane: 49 odbornika, Ivica Dačić - premijer Srbije, Toma Fila - gradonačelnik Beograda: 5 odbornika, Srbija protiv nasilja: 43 odbornika, Miloš Jovanović - NADA za Beograd: 7 odbornika, MI-Glas iz Naroda, Aleksandar Jerković: 6 odbornika.
Usledile su izborne kombinatorike i prekrajanje volje građana.
Sam izborni dan obeležile su brojne nepravilnosti, dovođeni su "fantomski birači", a potom su usledili i prigovori opozicije, kao i protesti. Domaće i međunarodne posmatračke organizacije govorile su tada o nepravilnostima tokom izbornog procesa, dok je vlast odbacila zamerke da su izbori bili neregularni.
Ipak, na kraju je odlučeno da se izbori ponove 2. juna.
Ponovo stupanje Aleksandra Šapića na mesto gradonačlenika došlo je osam meseci nakon održavanja izbora, u junu 2024. godine, a prethodila mu je konstitutivna sednica Skupštine grada, na kojoj je formalizovan nastavak vladavine SNS i njenih partnera.
Na ponovljenim beogradskim izborima, lista oko vladajuće SNS, na kojoj su bili i socijalisti, osvojila je najviše mandata (64).
Ali, tu se našla i stranka Zavetnici, koja je u decembru bila suparnik naprednjacima.
Opozicija nije izašla jedinstveno, a neke stranke nisu ni učestvovale, i rezultat je bio slabiji nego u decembru.
U novom sazivu beogradske skupštine našlo se i 10 predstavnika pokreta Branimira Nestorovića, kao i jedan odbornik Ruske stranke.
Paralelu sa izborima u Beogradu 2023. politikolog Ivković podvlači i na nivou - tajminga.
On podseća da vlast te izbore vlast nije morala da raspiše tad, ali da je procenila da im je to poslednja šansa.
"Baš kao i za sadašnje parlamentarne. Priča da su izbori u Beogradu raspisani tad zato što je to opozicija tražila nakon 2022. naravno, nije pravi razlog. U retrospektivi, izbori su raspisani tad jer je SNS tačno procenio da im je to poslednji voz u kom imaju realnu šansu u Beogradu; isto je sad i za parlamentarne", objašnjava on.
Da li je ovo poslednja šansa Alelsandra Vučića ili jednostavno više nije mogao da odlaže neminovno, zna samo on, ali obrazloženje da se vanredni parlamentarni izbori raspisuju zbog političkih razmimoilaženja i sukoba, i kako ne bi bio ugrožen EKSPO, uz zanemarivanje činjenice da studenti i građani zahtevaju izbore već više od godinu i po dana, što dosad nije želeo da učini - ne pije vodu.
Ivković ističe i da postoji način da se scenario iz 2023. spreči, ali da ima i već viđenih problema, u vidu rasipanja glasova opozicije.
"Vrlo je jasno šta druga strana treba da uradi da bi sprečila takav scenario na republici (izlaznost + nerasipanje + da su svi koji prođu pouzdano opozicioni) ali na nekim poljima, recimo pod 2, već postoje problemi", zaključuje on.
Do razmimoilaženja opozicije došlo je na beogradskim izborima, a ni sada ne postoji jedinstven stav svih opozicionih aktera koji su saglasni u jednom - da je potrebna smena aktuelnog režima.
Naime, pred ponovljeno glasanje za beogradsku skupštinu 2. juna, opozicija se podelila.
Lidseri opozicionih stranaka nisu mogli da postognu dogovor oko toga da li će na izbore izaći ili će ih bojkotovati, navodeći da nema uslova za fer izbore.
Došlo je do raspada opozicione koalicije Srbija protiv nasilja, koja je učestvovala na izborima u decembru, a koja je formirana nakon dva masovna ubistva u Beogradu, u maju 2023. godine.
Neposredno pred izbore uključila se opoziciona lista Kreni-promeni Save Manojlovića, koji je tada postao politička organizacija. Ova lista dobila je 21 mandat, a opoziciona koalicija Zeleno-levi front 14.
Ni za predstojeće vanredne paramentarne izbore, koje je Aleksandar Vučić danas raspisao, opozicija nije uspela da postigne jedinstven dogovor.
Kreni promeni, Demokratska stranka, Zeleno-levi front i Pokret slobodnih građana, Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića, LSV i Dveri, podržali su studentsku listu za vanredne parlamentrane izbore.
S druge strane, Stranka slobode i pravde, stranka Srbija centar i Građanski pokret Solidarnost saopštili su da će izaći na vanredne parlamentarne izbore na zajedničkoj listi "Evropska Srbija - Marinika Tepić - Zdravko Ponoš".
Desničarske organizacije najavile su izlazak u više kolona. U jednoj će biti koalicija Novog DSS-a i Monarhista, a u drugoj „Mi – snaga naroda“ Branimira Nestorovića i Narodna stranka Vladimira Gajića.
Nova.rs
