Potpredsednica Stranke slobode i pravde i narodna poslanica Marinika Tepić uputila je zvanične dopise italijanskom tužilaštvu, Finansijskoj policiji i ambasadoru Italije u Srbiji povodom sedam nekretnina u Trstu koje povezuje sa visokim funkcionerima SNS-a i njihovim saradnicima. Tepić od italijanskih organa traži da provere poreklo novca kojim su nekretnine kupljene, tokove novca i utvrde postoje li elementi pranja novca i drugih krivičnih dela.
Nakon što je prošle nedelje objavila podatke o pet stanova i dva poslovna prostora u Trstu, Tepić je dokumentaciju o tim nekretninama sada dostavila nadležnim organima u Italiji.
U dopisima koje je uputila italijanskim institucijama navode se dugogodišnji direktor JVP "Vode Vojvodine" Srđan Kružević, potpredsednik Skupštine AP Vojvodine Damir Zobenica, zamenica šefa kabineta gradonačelnika Novog Sada Dušica Đuran, koja je Kruževićeva supruga, kao i njihov poslovni partner Aleksandar Đuričković.
"Stan do stana, kupljeni istog dana kod istog notara"
Tepić u dopisu ukazuje na podatke iz italijanskih katastarskih dokumenata, posebno izdvajajući činjenicu da su pojedine nekretnine kupovane istog dana, u istoj zgradi i kod istog notara.
"Pet nekretnina vodi se na Srđana Kruževića, dok je Damir Zobenica kupio stan u istoj zgradi, na istom spratu i istog dana kada i Kružević - stan do stana. Nekretninu u Trstu poseduje i Kruževićeva supruga Dušica Đuran, a stan odmah pored njenog, u istom danu i kod istog notara, kupio je Aleksandar Đuričković. Posebno ističem da su pojedine kupovine obavljene u istom danu i overene kod istog notara", navodi Tepić u dopisu italijanskom tužilaštvu.
Ona od italijanskih organa traži da ispitaju poreklo novca kojim su nekretnine plaćene, navodeći da je reč o imovini ljudi koji su međusobno politički, porodično ili poslovno povezani.
"Govorimo o sedam nekretnina u drugoj državi, koncentrisanih oko međusobno politički, porodično i poslovno povezanih lica, koja su u vreme sticanja imovine upravljala javnim funkcijama i javnim resursima Srbije. Zato ovo više nije samo pitanje neprijavljene imovine srpskih funkcionera, već mogućeg transnacionalnog finansijskog kriminala", upozorava Tepić.
Tepić je od italijanske Finansijske policije i pravosuđa zatražila da se provera ne zaustavi na tome ko se formalno vodi kao vlasnik nekretnina.
Traži da se utvrdi poreklo novca kojim su stanovi i poslovni prostori kupljeni, provere tokovi novca, bankarski računi i notarski zapisi, kao i da se utvrdi da li su kupci prilikom kupovine tretirani kao politički eksponirane osobe (PEP).
"Posebno zahtevam da italijanski nadležni organi utvrde poreklo novca kojim su ove nekretnine kupljene. Zbog toga molim da se ne proveri samo formalno vlasništvo, već da se prate tokovi novca. Da li su kupci prilikom kupovine bili identifikovani kao strane politički eksponirane osobe (PEP) i da li novac uložen u nekretnine u Trstu potiče iz korupcije, zloupotrebe javnih resursa, pronevere i nezakonitog izvlačenja sredstava iz javnih preduzeća?", stoji u dopisu.
Tepić je zatražila i da italijanski organi ispitaju postoje li elementi krivičnih dela pranja novca (riciclaggio i autoriciclaggio), kao i ulogu posrednika u kupovini nekretnina.
U dopisu se navodi i mogućnost zamrzavanja imovine ukoliko rezultati istrage pokažu da za to postoje zakonski uslovi.
"Odakle vam novac?"
Tepić objašnjava da se italijanskim institucijama obratila zato što, prema njenim rečima, institucije u Srbiji godinama ne daju odgovor na pitanje o poreklu imovine ljudi koji obavljaju javne funkcije.
"U Srbiji institucije godinama odbijaju ili nisu sposobne da daju odgovor na najjednostavnije pitanje koje građani postavljaju ljudima na vlasti: Odakle vam novac? Zato danas isto pitanje postavljam institucijama Republike Italije, ali uz dokumentaciju koja omogućava da se odgovor pronađe kroz bankarske račune, notarske ugovore, katastar i finansijske tokove", poručuje Tepić.
Na kraju dopisa Tepić od italijanskih institucija traži da utvrde da li novac kojim su nekretnine kupljene ima zakonito poreklo.
"Ako je novac stečen zloupotrebom vlasti i javnih resursa u Srbiji, a zatim pretvoren u stanove i poslovne prostore u Trstu, državna granica ne može biti granica istrage. Ukoliko je poreklo novca zakonito, finansijski trag će to pokazati. Ukoliko nije, očekujem da Republika Italija neće dozvoliti da njen finansijski sistem bude sigurna luka za novac koji potiče iz korupcije i kriminala. Granice država postoje, ali granice za istragu pranja novca ne smeju postojati", zaključuje Marinika Tepić.
Nova.rs
