Ekonomista Miroslav Paravinja, gostujući na kanalu X33, izneo je svoje procene predstojećih izbora, govorio o biračkom spisku, mogućoj izlaznosti i rezultatima koje bi studentska lista mogla da ostvari u najvećim gradovima Srbije. On je ocenio da bi veća izlaznost i bolja kontrola izbornog procesa mogli značajno da utiču na rezultat, dok je u drugom delu razgovora upozorio na ekonomske probleme Srbije, rast zaduženosti i posledice dosadašnje ekonomske politike.

Paravinja je naveo da je analizirao rezultate izbora iz decembra 2023. godine i uporedio ih sa svojim procenama mogućeg raspoloženja birača u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Prema njegovoj računici, upravo bi ti gradovi mogli da imaju značajnu ulogu u ukupnom izbornom rezultatu.

„Ako studenti odbrane ova četiri grada, ne postoji način da se ukrade 500.000 glasova“, rekao je Paravinja, iznoseći procenu da bi studentska lista u tim sredinama mogla da ostvari veliku prednost.

Paravinja: Izlaznost od 65 odsto mogla bi da promeni izborni rezultat

Govoreći o biračkom spisku, Paravinja je izneo sopstvenu procenu da Srbija ima oko 6,53 miliona stanovnika, od kojih je približno 1,16 miliona maloletno. Na osnovu tih brojeva, procenio je da u zemlji ima oko 5,37 miliona punoletnih lica, ali je ukazao da deo njih živi u inostranstvu.

On smatra da postoji nesrazmera između broja upisanih birača i broja ljudi koji stvarno žive u Srbiji, a posebno je doveo u pitanje objašnjenja da se razlika može u potpunosti pripisati građanima koji su otišli u inostranstvo. Paravinja je naveo i da je, prema njegovoj analizi, u pojedinim opštinama broj upisanih birača veći od broja stanovnika.

Kao ključan faktor izdvojio je izlaznost. Prema njegovoj proceni, ako na izbore izađe četiri miliona ljudi, to bi odgovaralo izlaznosti od oko 62 odsto u odnosu na broj upisanih birača, dok bi 4,2 miliona glasalih značilo oko 65 odsto. Paravinja je ocenio da bi upravo takav odziv mogao da dovede do velike prednosti studentske liste.

On je izneo procenu da bi studentska lista mogla da osvoji između 1,9 i 2,2 miliona glasova, zavisno od izlaznosti. Istovremeno je procenio da bi Aleksandar Vučić, u uslovima koje je opisao kao poštenije izbore, mogao da osvoji znatno manje glasova nego na prethodnim izborima.

Posebno se osvrnuo na Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, analizirajući broj upisanih birača i rezultate iz 2023. godine. Za Beograd je naveo da je SNS tada osvojio oko 354.000 glasova, a za Novi Sad oko 79.000. U Nišu je, prema podacima koje je izneo, Vučić dobio oko 55.000 glasova, dok je u Kragujevcu osvojio nešto više od 41.000.

Paravinja smatra da bi veća izlaznost, gubitak dela ranijih glasača vlasti i veće učešće mladih mogli da promene odnos snaga. Ipak, ove brojke predstavljaju njegove prognoze i proračune, a ne utvrđene rezultate budućih izbora.

On je posebno naglasio značaj kontrole glasanja i čuvanja zapisnika sa biračkih mesta. Prema njegovim rečima, prisustvo kontrolora i mobilnih ekipa moglo bi da oteža manipulacije tokom izbornog procesa. Kao moguće rizike naveo je i eventualne probleme sa potpisivanjem zapisnika i njihovom kasnijom zamenom.

Paravinja je u emisiji govorio i o svedočenju Momčila Marijanovića, koji je, prema opisu voditelja, govorio o organizovanju grupa koje su bile spremne da učestvuju u fizičkim sukobima tokom protesta. Sagovornici su ocenili da bi taj intervju mogao da bude važan za razumevanje načina na koji su se ranije organizovale aktivnosti pristalica vlasti.

Na kraju razgovora o izborima, Paravinja je pozvao gledaoce da podrže studentsku listu, navodeći da bi, po njegovom mišljenju, veća izlaznost mogla da donese značajnu promenu političkog odnosa snaga.

„Ekonomija je prezadužena“: Paravinja traži povraćaj pokradenog novca

U drugom delu emisije Paravinja se osvrnuo na ekonomsku situaciju u Srbiji, tvrdeći da su visoka zaduženost, spoljnotrgovinski deficit i budžetski manjak ozbiljni problemi koji opterećuju državu. Prema njegovim rečima, stabilnost kursa dinara ne može se posmatrati odvojeno od priliva deviza, obaveza po osnovu dugova i potrebe za finansiranjem uvoza.

On je naveo da Srbija godinama ima veliki spoljnotrgovinski deficit i da se, uz državni dug, povećavaju i obaveze građana i privrede. Paravinja je osporio način na koji se predstavlja privredni rast, tvrdeći da nominalni rast bruto domaćeg proizvoda ne pokazuje uvek stvarno poboljšanje životnog standarda, naročito kada su prisutni inflacija i rast cena.

Kao primer je naveo infrastrukturne projekte čiji su troškovi, prema njegovim rečima, višestruko porasli, ocenivši da takvi poslovi mogu da povećaju prikazane ekonomske pokazatelje, a da pritom ne donesu odgovarajuću korist građanima.

Paravinja je poručio da bi, u slučaju političkih promena, jedan od prioriteta morao da bude ispitivanje privatizacija i javnih nabavki, kao i povraćaj imovine za koju se utvrdi da je nezakonito stečena. Naveo je da pokret MOBA raspolaže dokumentacijom o delu privatizacija i da se zalaže za reviziju tih postupaka.

„Sve što je pokradeno od države mora da se vrati“, poručio je Paravinja, ističući da se zalaže za jačanje domaće privrede, razvoj domaćih banaka i podršku proizvođačima u Srbiji.

On smatra da država ne bi trebalo da se oslanja prvenstveno na privlačenje stranih investitora subvencijama, već da više ulaže u domaće kompanije i proizvodnju. Kao jedan od ciljeva naveo je stvaranje uslova da domaća privreda u većoj meri zadovoljava potrebe stanovništva i da, tamo gde je moguće, povećava izvoz.

Paravinja je takođe zastupao stav da bi državne institucije trebalo da vode stručne osobe, a ne ljudi koji su na funkcije došli zahvaljujući političkoj lojalnosti. Kao model upravljanja izdvojio je rad stručnih timova i veću ulogu ekonomista u donošenju odluka.

U završnici razgovora ponovio je da podržava studentsku listu i da od buduće vlasti očekuje istragu spornih privatizacija, povraćaj nezakonito stečene imovine i promenu ekonomske politike. Prema njegovoj oceni, bez ozbiljnog obračuna sa zloupotrebama i jačanja domaće proizvodnje Srbija ne može dugoročno da reši probleme zaduženosti i privredne stagnacije.

Srbija"Majka Srbija - Gruda": Srbija nikad u NATO! (VIDEO)

Izvor: Pravda