Predizbornu kampanju Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića za sada prati neuobičajena tišina, a čini se da se čeka određeni momenat - govor predsednika Srbije pred Generalnom skupštinom UN, koji će biti održan u sredu, 23. septembra. Vučić u Njujork odlazi u trenutku vrlo narušenih odnosa sa Briselom, kada i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i komesarka za proširenje Marta Kos otkazuju unapred dogovorenu posetu Beogradu, ali i sve otvorenijih kritika dela američkih zvaničnika. U takvoj atmosferi, govor u UN, mogao bi da posluži kao pokušaj da sopstvene birače ubedi da nije izgubio podršku Zapada, nakon čega bi trebalo da podnese ostavku na mesto predsednika i formalno uđe u kampanju.

Prethodne dane predizborne kampanje prati neuobičajena tišina Srpske napredne stranke i predsednika Srbije, Aleksandra Vučiča. Iako su svakodnevno prisutni u javnom prostoru, imajući u vidu da su po mišljenju mnogih ovi izbori "na sve ili ništa", očekivalo da se da će kampanja do sada biti mnogo intezivnija.

Razlog ovom “tihovanju” verovatno je to što Vučić još nije podneo ostavku na mesto predsednika, pa se čeka taj trenutak kako bi se izbegler optužbe da sa mesta predsednia vodi kampanju na poziciju premijera. Sam Vučić je najavio da će ostavku podneti odmah po povratku iz Njujorka gde treba da govori na sednici Generalne Skupštine UN.

Spoljnopolitički komentator, Boško Jakšić kaže za Novu da će Vučić verovatno sebe pokušati da predstavi kao velikog državnika, borca za pravdu...

"Ako je suditi po onome što je govorio poslednja dva puta kada je bio u UN, onda su tu govori bili velike tirade optužbi na račun ponašanja velikih sila, protiv hegemonije...To je govor lidera jedne male zemlje koje nema moć i koja traga za nekakvom međunarodnom pravdom. To su bili govori koji su i tada iritirali jedan značajan deo sveta", smatra Jakšić.

Jakšić smatra da predsednik Srbije neće govor u sredu u UN iskoristiti da popravi odnose sa Evropom i ostatkom sveta...

"Ako bi on hvalio Evropu, on bi se direktno zamerio Donaldu Trampu i Vladimiru Putinu, to sigurno neće biti prilika. Biće to jedan uopšten govor principa koji lepo zvuče, ali svet ne funkcioniše u skladu sa tim idealnim principima", kaže Jakšić.

Sagovornik Nove smatra da će predsednik u nekoj meri, ipak, možda sebe predstaviti kao velikog borca za pravdu u svetu, koji se nikome ne ustručava da kaže šta misli.

"Više će biti akcenat na činjenici da sebe predstavi kao veliko državnika koji govori na platformi UN, ne spomnjući da to isto rade i lideri 183 članice UN. Na taj način će pokušati da gradi veličinu pred svojim biračima", kaže Jakšić.

Vučić je najvljujući put u Njujork i svoj poslednji predsednički govor u GS UN, rekao da će tokom brojnih sastanaka i obraćanja u UN zastupati poziciju Srbije, dok će među ključnim temama biti Kosovo i Metohija, energetska sigurnost i aktuelna geopolitička situacija.

"Idem da štitim interese Srbije. Mene zanima Srbija – rekao je Vučić, navodeći da će u svom govoru ukazati na poziciju zemlje, njen evropski put, ali i odnose koje Srbija ima sa državama Afrike i Azije", rekao je Vučić.

Otkazivanje poseta i kritike

Međutim, činjenica je da Vučić u Njujork putuje u jeku narušenih odnosa sa zvaničnicima Evropske unije, a nakon što je komesarka za proširenje EU, Marta Kos, početkom meseca objavila da je otkazala posetu Srbiji zbog veličanja i sahrane nedavno preminulog haškog osuđenika Ratka Mladića. Svega nekoliko dana kasnije, stigla je vest da će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen posetiti region Zapadnog Balkana od 30. septembra do 2. oktobra, ali neće doći u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.

Iako je ovu odluku Evropska komisija pravdala predstojećim izborima, reagujući na nju, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić ocenio je to kao „elegantan način“ da se to putovanje otkaže.

Nešto ranije, Srbiji je zamrznuto oko 1,6 milijardi evra iz evropskog Plana rast zbog neispunjavanja ključnih koraka reformske agende. Sve to prati i neotvaranje Klastera 3.

Diskusija o otvaranju novog pregovaračkog klastera za Srbiju nije u julu bila na dnevnom redu poslednjih zasedanja Radne grupe Saveta za proširenje (COELA) i Komiteta stalnih predstavnika država članica (COREPER).

Osim toga, američki kongremseni Džo Vilson, republikanac iz Južne Karoline i Vilijem Kiting, demokrata iz Masačusetsa već nedeljama iznose najteže kritike na račun režima u Srbiji, tražeći čak i sankcije za one koji podrivaju demokratske procese i stabilnost na Zapadnom Balkanu.

U sličnom tonu, obratili su se američki senatori Džin Šahin, Čak Gresli i kongresmen Kit Self, koji su pozvali vlade Srbije i Republike Srpske da se uzdrže od bilo kakve povezanosti sa Ratka Mladića i da osiguraju da mu nijednom javnom izjavom ili zvaničnim činom ne bude odata počast.

Nova.rs