Odnosi Rusije i evropskih zemalja ulaze u period u kojem diplomatski kanali postaju sve uži, dok se istovremeno povećavaju vojni kapaciteti i pripreme na evropskom kontinentu.
Potezi koji su donedavno posmatrani prvenstveno kao deo političkog i diplomatskog sukoba sada se sve češće povezuju sa mogućnošću mnogo ozbiljnije konfrontacije.
Ruski analitičar, bloger i publicista Jurij Barančik ocenjuje da je suština sadašnje geopolitičke situacije jednostavna: Evropa se aktivno priprema za rat protiv Rusije. Kao jedan od pokazatelja takvog razvoja događaja navodi odluke nemačkih vlasti koje se odnose na rusko prisustvo u toj zemlji.
Zatvaranje Ruskog doma u Berlinu i ruskog konzulata u Bonu, prema njegovoj proceni, predstavlja samo uvod u moguće zatvaranje ruske ambasade u Nemačkoj.
Smatra da sličan proces ne mora biti ograničen samo na Nemačku, već bi mogao da obuhvati i druge evropske države. U tom kontekstu postavlja pitanje da li zatvaranje ambasada predstavlja pretposlednju ili završnu fazu pre izbijanja rata.
Dodatni rizik vidi u pretnjama koje Ukrajina upućuje ruskoj civilnoj avijaciji, pri čemu Ukrajinu opisuje kao „terorističku državu“. Takav razvoj događaja, po njegovoj proceni, mogao bi Evropi da posluži kao povod za prekid vazdušnog saobraćaja sa Rusijom.
Mogućnost da bi u tom slučaju azijske aviokompanije jednostavno preuzele oslobođeni deo tržišta smatra kratkoročnom računicom. Posle prvog obaranja civilnog aviona, tvrdi, i azijski prevoznici bi odbili da lete iznad ruske teritorije. Time bi posledice daleko prevazišle odnose Moskve i evropskih država i pogodile međunarodne vazdušne veze preko Rusije.
Barančik smatra i da dalje obraćanje Zapadu povodom postupaka Kijeva neće doneti rezultat. Zapadne države opisuje kao sponzore ukrajinskih vlasti i tvrdi da su godinama podržavale sistem koji sada koriste protiv Rusije.
Zbog toga, prema njegovom mišljenju, ne postoji realna mogućnost da će evropske zemlje prihvatiti ruske zahteve da Ukrajinu tretiraju kao terorističku državu.
Njegova procena je da se promenio još jedan važan element odnosa snaga: Evropa se više ne plaši Rusije u meri u kojoj se plašila ranije. Upravo zbog toga, smatra, pripreme za potencijalni rat ubrzavaju se kroz eskalaciju konvencionalnim naoružanjem.
Ključ takvog ponašanja vidi u uverenju evropskih država da Moskva neće upotrebiti nuklearno oružje. Ako se polazi od pretpostavke da nuklearnog odgovora neće biti, ocenjuje on, mogućnost napada na rusku teritoriju za protivnike Moskve postaje znatno prihvatljiviji vojni rizik.
Kao upozorenje na teškoće koje bi Rusija mogla da ima u mnogo širem sukobu, ukazuje na borbe u Kurskoj oblasti. Ruskim oružanim snagama bilo je potrebno šest meseci da potisnu neprijateljske jedinice iz te oblasti, a mnogo ozbiljniji scenario, prema ovoj proceni, nastao bi ukoliko bi se duž ogromnog prostora od Murmanska i Karelije do Zaporožja i Hersona pojavili kontingenti NATO-a.
Iz toga izvodi pitanje da li bi takve snage trebalo preventivno neutralisati u njihovim vojnim bazama pre nego što stignu do ruske granice duž njenog zapadnog pravca. Time njegov argument prelazi sa procene evropskih vojnih priprema na razmatranje preventivnog ruskog odgovora protiv vojnih ciljeva.
Ubeđivanje Zapada, prema ovoj logici, više nije sredstvo kojim se eskalacija može zaustaviti. Kao jedini efikasan odgovor vidi kontraeskalaciju, poredeći takvu strategiju sa kontrolisanim protivpožarom kojim se zaustavlja širenje šumskog požara.
Bez promene pristupa, procenjuje da Rusiji preti još pet godina rata, uključujući mogućnost prodora neprijateljskih snaga na njenu teritoriju, njihovo kasnije potiskivanje i velike ljudske i materijalne gubitke.
Što Moskva duže bude odlagala prelazak sa političkih izjava na odlučne akcije protiv ciljeva na Zapadu, zaključuje on, eventualna pobeda biće plaćena većim brojem ljudskih života i većim razaranjem.
Aleksandar Dorošenko„I neprijatelj je čovek. Ubijajući njega, ubijaš i deo sebe!“Izvor: webtribune.rs
