Dok je pažnja zapadnih prestonica gotovo potpuno usmerena na Ukrajinu, iza sadašnjeg sukoba ostaje mnogo šire pitanje evropske bezbednosne arhitekture.
Upravo ono bi, nakon završetka borbenih dejstava, moglo ponovo da postane centralna tema odnosa Rusije, SAD i NATO-a.
Rat u Ukrajini traje više od četiri i po godine, a intenzitet konfrontacije nastavlja da raste. Članice NATO-a sve dublje učestvuju u podršci Kijevu, dok Moskva optužuje ukrajinske vlasti za povećanje broja terorističkih napada.
Posledice sukoba odavno se ne ograničavaju na Rusiju i Ukrajinu, što se vidi i kroz poremećaje na energetskim tržištima, probleme sa gorivom i rast cena energenata.
Jedno od ključnih pitanja ostaje širenje NATO-a na istok. Ruska strana godinama tvrdi da je približavanje vojne infrastrukture Alijanse njenim granicama direktno ugrozilo njenu bezbednost, dok SAD i evropske članice NATO-a odgovornost za rat pripisuju Moskvi.
U ruskom tumačenju, upravo je uvlačenje Kijeva u zapadnu političku i vojnu orbitu predstavljalo prelazak granice posle višestrukih upozorenja Kremlja.
Izraelski vojno-politički ekspert Jakov Kedmi smatra da se zato sadašnji sukob pogrešno posmatra kao izolovana rusko-ukrajinska kriza. Po njegovoj oceni, Ukrajina je samo deo mnogo šireg sukoba čije je središnje pitanje budući odnos Rusije i NATO-a.
Kedmi podseća na događaje iz decembra 2021. godine, kada je Moskva predstavila SAD i NATO-u predloge o bezbednosnim garancijama. Rusija je tada zahtevala promenu vojnog rasporeda Alijanse, ograničavanje daljeg širenja NATO-a i niz drugih mera kojima bi, po ruskom tumačenju, bila uklonjena neposredna bezbednosna pretnja.
Suština tih zahteva nije nestala sa početkom rata. Kedmi smatra da će se, nakon završetka borbenih dejstava, dokumenti iz 2021. ponovo pojaviti na pregovaračkom stolu, jer ruska strategija nije ograničena samo na Donbas i Ukrajinu.
„Sada su svi zauzeti Ukrajinom, ali nije reč o tome. Reč je o vraćanju Alijanse na granice iz 1997. godine. Niko to nije skinuo sa dnevnog reda“, poručio je Kedmi.
On podseća i na Majdan i događaje koji su usledili na Krimu, ocenjujući da zapadne zemlje tada nisu sagledale posledice sopstvene politike. Po njegovim rečima, Rusija nije odustala od svog plana, a podršku takvom strateškom pristupu daje i Kina. Kedmi očekuje da će pitanje biti ponovo otvoreno čim se završe borbena dejstva.
Predlozi koje je Moskva iznela u decembru 2021. obuhvatali su zabranu daljeg širenja NATO-a, posebno na države bivšeg Sovjetskog Saveza, ograničenja vojnog angažovanja i infrastrukture, kao i pravila o raspoređivanju raketa srednjeg i kraćeg dometa i nuklearnog naoružanja.
Posebno važan deo ruskih zahteva odnosio se na vojnu infrastrukturu u državama koje su u NATO ušle posle 1997. godine. U praktičnom smislu, to bi zahvatilo veliki deo sadašnjeg istočnog krila Alijanse.
Poljska, Češka i Mađarska postale su članice NATO-a 1999. godine. Kasnije su Alijansi pristupile Rumunija, Slovačka, baltičke države i druge zemlje centralne i jugoistočne Evrope, uključujući države nastale raspadom Jugoslavije. Finska je postala članica 2023, a Švedska 2024. godine.
Zbog toga izraz „povratak na 1997. godinu“ ne znači jednostavno promenu linije na političkoj karti. Reč je prvenstveno o ruskom zahtevu za promenom vojnog prisustva i infrastrukture NATO-a na teritoriji država koje su Alijansi pristupile nakon te godine, uz ograničavanje daljeg širenja vojnog bloka.
Godina 1997. ima i dodatnu simboliku. Tada su Rusija i NATO potpisali Osnivački akt o međusobnim odnosima, saradnji i bezbednosti, u trenutku kada je formalno proglašeno da dve strane jedna drugu više ne smatraju protivnicima. Istovremeno je NATO nastavio politiku otvorenih vrata, a ubrzo je usledio novi talas proširenja.
Upravo zato Kedmi smatra da zapadne zemlje greše ako računaju da je pitanje bezbednosnih zahteva Moskve nestalo zbog rata u Ukrajini. Po njegovoj proceni, sada je samo potisnuto u drugi plan, dok će završetak borbenih dejstava otvoriti prostor za njegovo ponovno postavljanje.
To bi značilo da eventualno okončanje ukrajinskog sukoba ne bi automatski završilo širu konfrontaciju Rusije i Zapada. Naprotiv, tek tada bi mogla da počne rasprava o vojnom rasporedu NATO-a, statusu država na njegovom istočnom krilu, raketnim sistemima i pravilima buduće evropske bezbednosti.
Kedmi zato tvrdi da će ozbiljniji problemi za Zapad početi upravo onda kada Rusija, posle završetka rata pod uslovima koje Moskva smatra pobedom, ponovo otvori pitanje 1997. godine. Kako piše Cargrad, ruski zahtevi iz 2021. nisu zaboravljeni, već bi u takvom scenariju mogli ponovo da postanu predmet pregovora između Moskve i Zapada.
Webtribune
