Evropske zemlje rizikuju da oslabe sopstvenu energetsku sigurnost ukoliko budu primorane da troše strateške rezerve dizela u trenutku kada se približava zima, dok Sjedinjene Američke Države mogu da iskoriste zavisnost Evrope od uvoza goriva za politički pritisak, upozorio je u intervjuu za produkciju "Dialogue Works" američki ekonomista i publicista Pol Krejg Roberts.
U razgovoru o posledicama rata sa Iranom i poremećajima na svetskom energetskom tržištu, Roberts je posebno ukazao na položaj Evrope, koja se suočava sa rastom cena goriva i neizvesnošću u pogledu budućeg snabdevanja. Prema njegovoj oceni, odluka o oslobađanju strateških rezervi nafte i dizela mogla bi da donese kratkoročno olakšanje, ali i da stvori dodatne probleme kada počne zimski period.
„Oktobar je, zima dolazi. Ako sada oslobode sve svoje rezerve nafte, šta će da rade tokom zime? Kako će da greju domove, pokreću fabrike i proizvode električnu energiju?“, upitao je Roberts.
On smatra da je posebno opasno trošiti energetske rezerve u trenutku kada nije izvesno koliko će trajati sukob na Bliskom istoku i kada bi novi poremećaji u snabdevanju mogli dodatno da pogoršaju situaciju.
Lampica za gorivo se upalila, a vi nastavljate da vozite? Evo šta rizikujeteVašington pritiska Evropu zbog dizela
Roberts je ukazao na zavisnost evropskog tržišta od uvoza dizela iz Sjedinjenih Američkih Država. Prema njegovom tumačenju, ta zavisnost daje Vašingtonu mogućnost da vrši pritisak na evropske saveznike, posebno u uslovima kada su isporuke goriva iz drugih delova sveta otežane ratom i sankcijama.
On je ocenio da bi eventualno ograničavanje američkog izvoza dizela moglo da predstavlja ozbiljan problem za evropske države, jer bi se istovremeno suočile sa skupljim gorivom i smanjenim mogućnostima da nadoknade nestašice.
„Neće izvoziti dizel, a sada razmislite o tome šta to znači kada se približava zima“, poručio je Roberts, upozoravajući na posledice po grejanje, industrijsku proizvodnju i snabdevanje električnom energijom.
Njegova zabrinutost odnosi se na mogućnost da Evropa, pokušavajući da ublaži trenutni rast cena, potroši deo rezervi koje bi joj mogle biti potrebne u slučaju produžene krize.
Ova upozorenja dolaze u trenutku kada su SAD zaista vršile pritisak na evropske zemlje da oslobode deo strateških zaliha dizela, uz pretnju ograničenjem američkog izvoza. Prema izveštaju Rojtersa od 1. oktobra, Vašington je tražio oslobađanje do 120 miliona barela dizela tokom šest meseci, što bi predstavljalo više od 40 odsto evropskih rezervi dizela i gasnog ulja prema korišćenim podacima.
Evropa rizikuje da ostane bez dovoljnog energetskog oslonca
Roberts smatra da se evropske vlasti nalaze pred teškim izborom: da li da sadašnjim puštanjem rezervi pokušaju da ublaže rast cena ili da sačuvaju veći deo zaliha za period u kojem bi snabdevanje moglo da bude još ugroženije.
Njegova procena je da kratkoročne mere ne rešavaju osnovni problem ako se poremećaji u snabdevanju naftom i prerađenim gorivima nastave. U takvim okolnostima, oslanjanje na rezerve samo kupuje vreme, dok se ne uspostave stabilniji tokovi isporuka.
Sličan rizik prepoznaju i energetski analitičari. Evropske vesti su početkom oktobra upozorile da oslobađanje rezervi može relativno brzo da poveća dostupnost dizela i ublaži cene, ali da će njihovo ponovno popunjavanje zavisiti od trajanja krize i oporavka proizvodnje i međunarodne trgovine.
Još jedna afrička država podnosi zahtev za pristupanje BRIKSProtivrečne informacije o Ormuskom moreuzu podrivaju poverenje
Roberts je problem energetske sigurnosti povezao i sa informacijama koje američke vlasti i mediji objavljuju o situaciji u Ormuskom moreuzu, jednom od najvažnijih svetskih pravaca za transport nafte.
On je doveo u pitanje tvrdnje da je plovidba kroz moreuz normalizovana i da su isporuke nafte ponovo na uobičajenom nivou, ukazujući na to da visoke cene energenata i pritisak na evropske rezerve, prema njegovoj oceni, nisu u skladu sa takvom slikom situacije.
„Zašto takav stepen očajanja ako je moreuz otvoren?“, upitao je Roberts, dovodeći u vezu energetske probleme sa zvaničnim tvrdnjama o stanju pomorskog saobraćaja.
On smatra da protivrečne informacije otežavaju javnosti da razume stvarne razmere krize. Ako se građanima istovremeno poručuje da je snabdevanje normalizovano, a vlade preduzimaju vanredne mere i troše rezerve, poverenje u zvanične izvore informacija može da bude ozbiljno narušeno.
Roberts je upozorio da bi gubitak poverenja u medije i institucije mogao da ima dugoročne posledice po demokratske sisteme, jer građani bez pouzdanih informacija teško mogu da procene postupke svojih vlada i odlučuju na osnovu činjenica.
SvetAko Evropa povuče ovaj potez, Rusija više neće čekati: Solovjov najavio šta slediIzvor: Pravda
