PROGNOZE OMAŠILE U SLUČAJU VUČIĆA - Izbori u Americi još jedan test pouzdanosti tržišta predviđanja

U trenutku kada je 25. oktobra trebalo da se završi glasanje u drugom krugu predsedničkih izbora u Brazilu, sudija Vrhovnog suda naložio je da biračka mesta ostanu otvorena još dva sata, kako bi birači koji su zbog iznenadnih poplava i nedostatka autobusa ostali zaglavljeni na putu dobili dodatno vreme da glasaju.

Time je dodatno pojačana drama već ionako neizvesnih izbora.

Poslednje ankete, objavljene uoči izbornog dana, pokazivale su da Flavio Bolsonaro ima neznatnu prednost, sa oko 51 odsto prema 49 odsto glasova – što je bilo unutar statističke margine greške. Drugim rečima, rezultat je ukazivao na potpunu izjednačenost kandidata.

Tržišta predviđanja, međutim, pokazivala su drugačiju sliku. Na platformi Polymarket verovatnoća pobede Bolsonara na dan izbora procenjivana je na oko 80 odsto, na nivou na kojem se kretala već tri nedelje. Uoči glasanja dostigla je čak 84 odsto.

Čak i nakon zatvaranja biračkih mesta, tržište je aktuelnom predsedniku Luisu Inaciju Luls da Silvi davalo svega jednu šansu prema pet da pobedi.

Nekoliko sati kasnije, Lula je odneo pobedu sa 51,8 odsto glasova, naspram 48,2 odsto koliko je osvojio Bolsonaro.

Tržišta predviđanja tvrde da su veoma precizna zato što objedinjuju nezavisne procene velikog broja trgovaca – što se naziva „mudrošću gomile“ i primoravaju svakog od njih da svojim novcem stane iza sopstvenih uverenja.

Zagovornici ovih tržišta tvrde da su njihove procene tačnije od rezultata anketa i brže od informacija koje objavljuju medijske redakcije, piše Gardijan.

Šta je onda pošlo po zlu?

Tržišta predviđanja omogućavaju trgovcima da kupuju i prodaju binarne ugovore zasnovane na događajima iz stvarnog sveta: da li će se nešto dogoditi ili neće? Kako ugovori prelaze iz ruke u ruku, njihove cene se menjaju, stvarajući procenu verovatnoće određenog ishoda koja se neprekidno ažurira.

Pre nekoliko godina tržišta predviđanja bila su praktično marginalne platforme za klađenje. Međutim, tokom mandata Donalda Trampa, čiji je kandidat za predsednika Komisije za trgovinu robnim fjučersima (CFTC), Majk Selig, bivši pravni zastupnik platformi Polymarket i Kalshi, radio na tome da ova industrija ostane u SAD i da se njeno poslovanje tamo razvija, tržišta predviđanja izašla su iz finansijske margine i postala deo glavnih tokova finansijskog sistema.

Ugovori zasnovani na događajima „pomažu javnosti da predviđa, planira, zaštiti se od rizika, pa čak i iskoristi očekivanja budućih ishoda“, a „ponekad mogu da predvide rezultate bolje od istraživanja javnog mnjenja“, navodi se na internet stranici CFTC-a.

Nakon povratka iz svojevrsnog egzila, ove platforme postale su deo javnog života. Medijske redakcije, uključujući AP, CNN, Volstrit žurnal i CNBC, sklopile su sporazume o uključivanju ažuriranih kvota za izborne ishode u svoje izveštavanje.

U nedavnom intervjuu o međuizborima, bivši kongresmen Bred Karson naveo je da jedan od kandidata ima „99 odsto šanse za pobedu na Polymarketu“. Pritom nije pomenuo rezultate istraživanja javnog mnjenja.

„Polymarket je trenutno najprecizniji alat koji čovečanstvo ima, sve dok neko ne napravi neku vrstu superkristalne kugle“, izjavio je prošle godine osnivač i izvršni direktor platforme, Šejn Koplan.

Serija loših prognoza

Tržišta predviđanja imaju i istoriju uspešnih prognoza. Analiza transakcija na Polymarketu tokom dve godine pokazala je da su tržišta na kojima je verovatnoća određenog ishoda bila oko 80 odsto u približno 80 odsto slučajeva završavala potvrdom tog ishoda. Posmatrano kroz čitav raspon cena, stvarni ishodi retko su odstupali više od nekoliko procentnih poena od verovatnoća koje su sugerisale tržišne cene.

Međutim, na nekoliko nedavnih, veoma praćenih izbora tržišta predviđanja pokazala su se kao nepouzdana.

Istog dana kada je održan drugi krug predsedničkih izbora u Brazilu, u Srbiji su održani vanredni parlamentarni izbori. Dan uoči glasanja, Polymarket je davao 70 odsto šanse da pobedi Ujedinjena Srbija Aleksandra Vučića.

Međutim, na izbornoj večeri opoziciona Studentska lista, nastala iz gotovo dvogodišnjih antikorupcijskih protesta, osvojila je 52,6 odsto glasova. Vučić je priznao poraz, osvojivši svega 39,2 odsto.

U avgustu su platforme Polymarket i Kalshi davale Franseski Hong približno 95 odsto šanse za pobedu na unutarstranačkim izborima Demokratske stranke za guvernerku Viskonsina. Njen protivkandidat Dejvid Krouli pobedio je sa razlikom manjom od pola procentnog poena.

Polymarket je potom obrisao objavu na društvenoj mreži X u kojoj je tvrdio da Hong ima 96 odsto šanse za pobedu.

Uoči primarnih izbora za gradonačelnika Los Anđelesa u junu, obe platforme davale su rijaliti zvezdi Spenseru Pratu oko 75 odsto šanse da se plasira u drugi krug. Na kraju je završio na trećem mestu.

U martu, na jutro kada su održani unutarstranački izbori Demokratske stranke za mesto u Senatu u Ilinoisu, Kalshi je procenjivao da Raja Krišnamurtija, koji je na kampanju potrošio gotovo 30 miliona dolara, ima 61 odsto šanse za pobedu.

Međutim, pobedila je njegova protivkandidatkinja Julijana Straton, uprkos tome što je kripto-industrija, koja je blisko povezana sa tržištima predviđanja, potrošila gotovo 10 miliona dolara na kampanju protiv nje.

Dan uoči unutarstranačkih izbora Demokratske stranke za gradonačelnika Njujorka 2025. godine, Polymarket je Endrjuu Kuomu davao 66 odsto šanse za pobedu. Zohran Mamdani pobedio ga je sa prednošću od 12 procentnih poena.

Zašto se jedna „superkristalna kugla“ u ovim slučajevima toliko razlikovala od rezultata istraživanja javnog mnjenja?

Pre svega, važno je imati u vidu da tržišne cene i predizborne ankete mere različite stvari. Prve pokazuju verovatnoću da će kandidat pobediti na dan izbora, dok rezultati anketa prikazuju prednost jednog kandidata u odnosu na drugog. Zbog toga procenti na Polymarketu često uveličavaju i male razlike koje pokazuju ankete.

Na primer, najnoviji podaci istraživačke kuće FiftyPlusOne pokazuju da je razlika između Pita Riketsa i Dana Osborna u trci za mesto u Senatu u Nebraski svega dva procentna poena. Ipak, Kalshi i Polymarket su u ponedeljak popodne procenjivali da Rikets ima oko 70 odsto šanse za pobedu.

U trci za guvernera Ohaja, ankete pokazuju da je Vivek Ramasvami svega nekoliko procentnih poena iza Ejmi Aktin, dok su Kalshi i Polymarket u ponedeljak popodne procenjivali da Aktin ima 82 odsto šanse za pobedu.

Zato je u slučajevima poput izbora u Brazilu Polymarketova prognoza od 80 odsto u korist Bolsonara delovala kao ogromna greška u poređenju sa razlikom od svega dva procentna poena koju su pokazivale ankete.

Tržišta predviđanja postala su popularna 2024. godine upravo zato što su, činilo se, uočila ono što anketari nisu mogli. Polymarket i Kalshi predvideli su Trampovu pobedu nedeljama pre objavljivanja izbornih rezultata, dok su ankete ukazivale na potpuno neizvesnu trku.

Međutim, istraživači ističu da predsednički izbori u SAD ne predstavljaju nužno dokaz ispravnosti teorije o „mudrosti gomile“.

Kako bi procenili da li tržišne cene tačno i efikasno objedinjuju političke informacije, istraživači sa Univerziteta Vanderbilt analizirali su 2.500 tržišta političkih predviđanja tokom poslednjih pet nedelja predsedničke izborne kampanje, u kojima je obavljeno više od 2,3 milijarde dolara transakcija.

Studija je pokazala da su se tržišta „često ponašala na načine koji nisu u skladu sa racionalnim objedinjavanjem informacija“. Preciznost je pala na 67 odsto na Polymarketu i 78 odsto na Kalshiju, dok su se cene „značajno razlikovale između različitih tržišta, berzi i vrsta ugovora“.

Utvrditi zašto tržišta na nekim izborima greše, a na drugima daju tačne prognoze, može biti veoma teško. Anketari mogu da preispitaju metode uzorkovanja, dok su na tržištima predviđanja trgovci anonimni, a njihovi razlozi za donošenje odluka uglavnom ostaju nepoznati.

Prema mišljenju stručnjaka, odgovor se krije u odnosu između obima trgovanja malih ulagača – povremenih korisnika koji se klade na osnovu utiska i intuicije – i manjeg broja profesionalnih trgovaca koji izrađuju statističke modele i koriste ogromne količine podataka.

Sve više istraživanja ukazuje na to da preciznost tržišta u celini manje duguje „mudrosti gomile“, a mnogo više maloj grupi veštih trgovaca.

Ideja o „mudrosti gomile“ najčešće se povezuje sa statističarem Frensisom Galtonom, koji je 1907. godine primetio da je prosečna procena težine jednog vola, koju je dalo nekoliko stotina ljudi na seoskom vašaru, bila izuzetno blizu njegovoj stvarnoj težini.

Prema tom principu, objedinjavanje velikog broja nezavisnih procena može dati bolji rezultat od procene pojedinačnog stručnjaka.

Međutim, tržišta predviđanja zapravo ne funkcionišu baš tako.

Jedna nedavna studija pokazala je da je svega jedan odsto naloga na Polymarketu ostvarilo tri četvrtine ukupne dobiti od 2022. godine, dok je 0,1 odsto najuspešnijih trgovaca prisvojilo polovinu ukupne zarade. Dve trećine naloga zabeležilo je gubitke.

Na vrhu se nalaze takozvani „šarpovi“ (sharps) – vešti trgovci koji tragaju za pogrešno procenjenim kvotama i koriste prednosti u znanju, podacima i brzini, a potencijalno i pristup insajderskim informacijama.

Na dnu su rekreativni kladioničari, koje šarpovi nazivaju „amaterskim novcem“ (dumb money) ili „ribama“ (fish), a koji se često klade na osnovu instinkta.

Jedan od trgovaca na Polymarketu, doktor matematike poznat pod pseudonimom „@gopfan“, zaradio je gotovo dva miliona dolara tokom prethodne dve godine koristeći statističke modele za predviđanje izbornih rezultata širom sveta.

Prema rečima Teisa Ingersleva Jensena, docenta finansija na Univerzitetu Jejl, ovde je manje reč o „mudrosti gomile“, a više o „mudrosti informisanih“.

Studija čiji je koautor ove godine objavljena procenjuje da svega tri odsto naloga na Polymarketu pripada veštim trgovcima, čije aktivnosti usmeravaju tržišne cene ka preciznijim procenama verovatnoće.

Takav model funkcioniše na mirnom tržištu, sa malim brojem dobro informisanih kladioničara. Međutim, počinje da se raspada kada tržište postane previše bučno.

Kada se približe izbori koje prati veliki broj ljudi, na tržište se sliva talas novca rekreativnih kladioničara – često onih koji opkladu doživljavaju kao izraz podrške određenom kandidatu, a ne kao prognozu izbornog ishoda.

Trgovci koji se oslanjaju na podatke mogu da se suprotstave takvom trendu, ali samo kapitalom kojim raspolažu. Kada ulože sav raspoloživi novac, više nema nikoga ko bi mogao da ispravi tržišnu cenu.

Poznati izbori privlače „izuzetno, izuzetno veliki“ obim rekreativnog trgovanja, kaže @gopfan, zbog čega kvote „ponekad postaju prilično besmislene“.

Brazil je bio dobar primer za to.

„Cene su ostajale izuzetno iskrivljene jer je sav novac profesionalnih trgovaca već bio uložen na tržištu. Nije bilo nikoga ko bi mogao da ih vrati na realan nivo“.

Brazilski kladioničari imali su i svoje razloge zbog kojih su bili toliko uvereni u pogrešnu prognozu. Bolsonaro je u prvom krugu osvojio 47 odsto glasova, naspram 45 odsto koliko je dobio njegov protivnik, a od uvođenja dvokružnog izbornog sistema 1989. godine nijedan kandidat koji je izgubio u prvom krugu nije uspeo da pobedi u drugom.

Njegove šanse na tržištu naglo su porasle, što ukazuje na to da su trgovci možda tretirali presedan zasnovan na svega nekoliko izbornih ciklusa kao nepromenljivo pravilo.

Moguće je i da su potcenili značaj 33 miliona birača koji nisu izašli na izbore u prvom krugu, a koji su uglavnom bili naklonjeni Lulu. Osim toga, zabrana tržišta predviđanja u Brazilu, uvedena u aprilu, možda je dovela do toga da tržištem dominiraju strani trgovci, koji su slabije poznavali lokalne političke prilike. Ipak, zabrane se mogu zaobići korišćenjem VPN-a, kao što su to korisnici Polymarketa u SAD činili sve do pre godinu dana.

Zašto su onda tržišta 2024. godine ispravno favorizovala Trampa, kada se činilo da je veliki priliv novih trgovaca njihove opklade pretvorio u neku vrstu zamenskih glasova?

„Ponekad se jednostavno desi da glupi ljudi imaju sreće“, kaže @gopfan. „Pobede samo zato što su slučajno bili u pravu. Ali to nije ništa drugo do čista slučajnost.“

„U određenoj meri su imali sreće, zar ne?“, saglasan je Jensen.

iki priliv novih trgovaca objašnjava i u kom pravcu tržišta naginju. Jedan od trgovaca koji je profitirao od priliva novih korisnika 2024. godine, @yungstalin, zaradio je gotovo milion dolara na Polymarketu.

Ubrzo nakon što se priključio platformi, primetio je „veoma jasan obrazac“ među novim nalozima: njihovi vlasnici bili su Trampove pristalice.

„Ogromna većina rekreativnih kladioničara samo je ubacivala novac na Trampa i pravila najosnovnije greške“, kaže on. Njegova strategija bila je jednostavna: „Samo prati glupe ljude i kladi se protiv njih“.

Godine 2024. pokazalo se da je novac neupućenih kladioničara slučajno bio uložen na pobednika. U Brazilu, Srbiji i Los Anđelesu to nije bio slučaj.

Kada je reč o korišćenju Polymarketa za procenu rezultata izbora za Kongres, takozvana mudrost gomile zapravo zavisi od mudrosti pojedinaca koji je čine.

Izvor: Danas.rs