Američki uticaj na Bliskom istoku slabi, a Iran i snage otpora ostaju ključni faktori bez kojih se ne može rešiti nijedna velika kriza u regionu, ocenio je sagovornik u intervjuu, govoreći o poseti Saudijske Arabije, Pakistana i Turske Teheranu.
Poseta predstavnika Saudijske Arabije, Pakistana i Turske Teheranu otvorila je pitanje budućnosti regionalnih odnosa i mogućnosti uspostavljanja novog bezbednosnog okvira na Bliskom istoku. Prema oceni profesora Sejeda Marindija, činjenica da su tri zemlje došle u Iran pokazuje da postaje sve jasnije kako dosadašnji model regionalne bezbednosti više ne funkcioniše.
On smatra da ove države, iako su saveznice Sjedinjenih Američkih Država, više ne mogu da računaju na to da će Vašington biti u stanju da nametne svoju volju regionu.
„Ove zemlje prepoznaju da se bezbednost u regionu ne može održavati na osnovu starog poretka. Amerikanci više nemaju sposobnost da nametnu svoju volju regionu“, poručio je sagovornik.
On je, međutim, ukazao na to da ciljevi novog regionalnog okupljanja ostaju nejasni, posebno kada je reč o palestinskom pitanju, Libanu, Siriji i drugim kriznim žarištima.
Prema njegovim rečima, poseta Teheranu predstavlja priznanje da dosadašnji pokušaji stvaranja nove regionalne realnosti bez Irana, Jemena i drugih aktera takozvane osovine otpora nisu dali rezultate.
Sagovornik je ocenio da je dolazak delegacija u Teheran pozitivan korak, ali da na sastanku nisu postignuti konkretni dogovori koji bi mogli da dovedu do suštinske promene odnosa u regionu.
Saudijska Arabija, Turska i Pakistan imaju različite interese
Govoreći o mogućnostima za stvaranje šireg regionalnog saveza, sagovornik je naglasio da tri zemlje koje su posetile Teheran nemaju iste interese i da njihove politike ne treba posmatrati kao jedinstvenu celinu.
Prema njegovoj oceni, Pakistan je pre svega motivisan ekonomskim interesima, jer se suočava sa ozbiljnim finansijskim problemima. On smatra da pakistanska vlada nastoji da ostvari ekonomske koristi od saradnje sa Saudijskom Arabijom, iako je takva politika, kako tvrdi, nepopularna među delom pakistanskog stanovništva zbog rata u Jemenu.
Kada je reč o Turskoj, sagovornik je ocenio da Ankara ima sopstvene regionalne ambicije, koje se ne poklapaju uvek sa interesima drugih država. On je ukazao na to da Turska i Izrael imaju određene nesuglasice, naročito u Siriji, ali da njihovi regionalni interesi nisu nužno u direktnom sukobu.
Posebno je kritikovao tursku energetsku saradnju sa Izraelom, tvrdeći da Turska ostaje važan kanal za transport nafte koja se koristi u izraelskoj ekonomiji.
Saudijsku Arabiju opisao je kao državu u kojoj je vlast koncentrisana u rukama jednog čoveka, uz ocenu da Rijad ima sopstvene interese koji se značajno razlikuju od interesa Turske i Pakistana.
Iran traži povlačenje SAD sa Bliskog istoka
Na pitanje o glavnim ciljevima Irana u regionu, sagovornik je istakao da Teheran smatra američko prisustvo i vojnu dominaciju glavnim izvorom nestabilnosti na Bliskom istoku.
Prema njegovoj oceni, američke vojne baze i uticaj Vašingtona nad arapskim državama doprineli su razaranju Libije, Sirije, Iraka i Avganistana, kao i ratu u Jemenu.
„Za Iran je glavni prioritet uklanjanje Sjedinjenih Američkih Država iz regiona. Kada SAD odu, izraelski režim će automatski biti oslabljen“, naveo je sagovornik.
On je odbacio tvrdnje da bi povlačenje SAD moglo da ojača Izrael i omogući mu da proširi svoju teritorijalnu kontrolu, ocenjujući da izraelska vojna moć u velikoj meri zavisi od podrške Vašingtona i zapadnih država.
Govoreći o budućnosti palestinskog pitanja, sagovornik je poručio da bi, prema njegovom stavu, jedino prihvatljivo rešenje bilo uspostavljanje države u kojoj bi Arapi i Jevreji živeli kao ravnopravni ljudi.
Jemen ostaje najveći izazov za Saudijsku Arabiju
Poseban deo intervjua bio je posvećen ratu u Jemenu i sve većim pritiscima na Saudijsku Arabiju.
Sagovornik je ocenio da Rijad nije u stanju da samostalno reši sukob i da je neophodno uključivanje Irana, koji, prema njegovim rečima, ima najznačajnije veze sa pokretom Ansar Alah i jemenskim snagama.
On je, međutim, naglasio da Iran ne može da donosi odluke u ime Jemena i da rešenje mora biti postignuto direktnim dijalogom između Saudijske Arabije i jemenske strane.
„Jemenska vlada i Ansar Alah moraju sami da donose svoje odluke. Rešenje je u saudijsko-jemenskom dijalogu. Pokušaj da se Turska, Egipat ili Pakistan uvuku u sukob samo će dodatno zakomplikovati situaciju“, poručio je sagovornik.
On je upozorio da bi nastavak saudijske politike mogao da dovede do još snažnijih napada na naftnu infrastrukturu i ekonomske objekte Saudijske Arabije.
Prema njegovoj oceni, jemenske snage pokazuju da imaju sposobnost da nanesu ozbiljnu ekonomsku štetu Rijadu, posebno napadima na naftna postrojenja od kojih saudijska ekonomija u velikoj meri zavisi.
Sagovornik je zaključio da je poseta Teheranu pokazala kako regionalne sile sve više shvataju da se bez Irana ne može izgraditi stabilan bezbednosni poredak na Bliskom istoku, ali da će za stvarni napredak biti neophodno prevazilaženje međusobnih nepoverenja i direktno rešavanje sukoba.
UkrajinaKijev prešao opasnu granicu: Ruski stručnjaci otkrili šta sledi nakon razornih napadaIzvor: Pravda
