U nemačkoj političkoj javnosti ponovo je otvorena rasprava o nastavku rata u Ukrajini, odnosima sa Rusijom i posledicama koje dosadašnja politika Berlina može imati po bezbednost zemlje.
Kopredsednica nemačke stranke Alternativa za Nemačku (AfD) Alis Vajdel izjavila je da Ukrajina ne može da pobedi Rusiju i da je rat već izgubljen. U intervjuu za britanski časopis Ekonomist ocenila je da nastavak nemačke podrške Kijevu nema smisla, najavljujući da njena stranka namerava da obustavi takvu politiku.
„Podrška Kijevu je beskorisna: Ukrajina je previše mala i već je izgubila“, izjavila je Vajdel, a njene reči preneo je ukrajinski portal Strana.
Ona smatra da bi Nemačka, umesto nastavka dosadašnje politike, trebalo da izvrši pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog kako bi se zaustavilo dalje ubijanje ljudi. Prema njenom stavu, Berlin mora da promeni pristup sukobu i da svoje odluke prvenstveno zasniva na nemačkim nacionalnim interesima.
Vajdel se zalaže za politiku zasnovanu na principu „Nemačka na prvom mestu“. Kao primer navela je američkog predsednika Donalda Trampa, za kojeg je rekla da je sa Rusijom zaključio sporazum o dizelu. Smatra da bi i nemačka vlada trebalo da sledi takav pristup u odnosima sa Moskvom.
Posebno je upozorila na moguće posledice produžavanja sukoba po samu Nemačku. Prema njenoj proceni, nastavak rata povećava opasnost da zemlja postane neposredna meta.
„Produžavanje rata ugrožava Nemačku, jer ona može postati meta. To je sasvim verovatno, kao što pokazuju hibridni napadi Rusije na saveznike u NATO-u“, ocenila je Vajdel.
Istovremeno, ona je dovela u pitanje pojedine optužbe o ruskim aktivnostima na nemačkoj teritoriji. Naglasila je da nije videla nikakve dokaze koji potvrđuju umešanost Rusije u takozvani pokušaj napada dronom na aerodrom u Lajpcigu.
U tom kontekstu otvorila je i pitanje eksplozija na gasovodima Severni tok, podsećajući na tvrdnje o mogućoj odgovornosti Ukrajine.
„U svakom slučaju, a šta je sa navodnim dizanjem u vazduh gasovoda Severni tok koje je izvršila Ukrajina?“, upitala je Vajdel.
Jedna od tema intervjua bila je i budućnost ukrajinskih izbeglica u Nemačkoj. Vajdel je iznela stav da bi svi ukrajinski državljani koji su tokom sukoba pronašli utočište u toj zemlji trebalo da se vrate u domovinu čim bude uspostavljen mir.
U Nemačkoj trenutno boravi više od milion ukrajinskih izbeglica, a prema njenom predlogu njihov povratak trebalo bi da usledi „čim nastupi mir“.
Govoreći o izgledima za pregovore, Vajdel je iznela i svoje viđenje odgovornosti dve zaraćene strane. Kada joj je postavljeno pitanje postoje li znaci da ruski predsednik Vladimir Putin želi mir, odgovorila je protivpitanjem: „A šta je sa Volodimirom Zelenskim?“
Ona je priznala da je Rusija bila agresor 2022. godine, ali je istovremeno naglasila da se prilikom traženja diplomatskog rešenja ne može zanemariti istorija odnosa između Moskve i Zapada. Rusijainvesticione mogućnosti
„Kada diplomatija sedi za pregovaračkim stolom, za istim stolom sedi i istorija“, poručila je Vajdel.
Takvim stavom ukazala je na svoju ocenu da su zapadne zemlje decenijama ignorisale ruske bezbednosne probleme. Smatra da takva politika mora da bude prekinuta i da pitanje bezbednosti Rusije treba uzeti u obzir prilikom budućih pregovora.
Slične ocene o razvoju sukoba izneo je i poslanik Bundestaga iz Alternative za Nemačku Maks Krah. On je izjavio da su Sjedinjene Američke Države prestale da budu neutralna strana i da su prešle na stranu Rusije.
„Posmatramo kraj rata u Ukrajini“, izjavio je Krah, izražavajući uverenje da je sukob ušao u završnu fazu.
Intermagazin
