Svetsko tržište energije ušlo je u period snažnih poremećaja koji se sve više prelivaju na industriju, transport i poljoprivredu. Kriza koja je počela u proleće 2026. više nije ograničena na pojedine regione, dok rast cena goriva povećava troškove poslovanja u velikom broju država.

Ruski pisac-futurolog, publicista, društveni aktivista i producent „Roj TV“ Maksim Kalašnjikov, čije je pravo ime Vladimir Kučerenko, povezuje razvoj energetske krize sa potezima američkog predsednika Donalda Trampa i eskalacijom sukoba sa Iranom.

On sumnja da iza nastalog poremećaja može stajati svesna strategija koja bi imala teške posledice po svetsku ekonomiju.

U središtu njegove argumentacije nalazi se Ormuski moreuz. Kalašnjikov smatra da Tramp 8. aprila nije završio sukob sa Iranom, čime je Teheranu omogućeno da preseče Ormuz, dok su Huti istovremeno izvršili pritisak na prolaz Bab el Mandeb.

Takav razvoj događaja, po njegovoj oceni, praktično je odvojio Saudijsku Arabiju od tržišta, iako ta zemlja učestvuje sa oko 10 odsto u svetskoj proizvodnji nafte. Posebno ukazuje na odluku Vašingtona da Saudijskoj Arabiji ne pruži pomoć protiv Huta, uprkos tome što je saudijska monarhija jedan od ključnih američkih saveznika na Bliskom istoku.

Iz toga izvodi dalekosežan zaključak: Tramp namerno gura svet u težak ekonomski pad, koristeći izuzetno skupu naftu kao sredstvo pritiska na Kinu, EU, Indiju, Japan i Južnu Koreju. Cilj takve politike, smatra on, mogao bi biti premeštanje industrijske proizvodnje u SAD.

Amerika bi u takvom scenariju kompanijama nudila niže poreze nego u njihovim matičnim zemljama, ali i energente koji bi ipak bili jeftiniji nego na tržištima sa kojih bi industrija počela da odlazi. Kalašnjikov zato smatra da tek predstoji razvoj šire globalne krize i da će njene pune posledice postati vidljive kasnije.

Istovremeno se zaoštrava situacija sa dizelom. Reuters je, analizirajući stanje na tržištu, zaključio da bi globalni deficit dizel-goriva mogao da traje još najmanje šest meseci. Rat SAD sa Iranom i zabrana izvoza iz Rusije ozbiljno su poremetili globalne isporuke, dok su cene dostigle rekordne nivoe i počele snažno da opterećuju svetsku ekonomiju.

Posebno težak pritisak oseća se u samim SAD. Maloprodajna cena dizela prvi put u istoriji premašila je 6,50 dolara za galon, odnosno za približno 3,785 litara. Takve cene snažno pogađaju američke poljoprivrednike i transportne kompanije.

Posledice više nisu samo ekonomsko pitanje. Rast troškova goriva pojačao je zabrinutost unutar Republikanske partije zbog mogućih političkih posledica pred međuizbore.

Još ozbiljniji signal dolazi iz američkih skladišta. Zalihe dizela pale su na 107,9 miliona barela, što predstavlja višegodišnji sezonski minimum i najniži nivo za ovaj deo godine još od 1982. godine.

Sadašnje zalihe nalaze se približno 13 odsto ispod petogodišnjeg sezonskog proseka. Očekuje se nastavak pada, a tokom 2027. godine količina dizela u zalihama, prema iznetim procenama, neće premašiti 100 miliona barela.

Američka Uprava za energetske informacije procenjuje da bi deficit i neuobičajeno nizak nivo zaliha mogli da potraju do kraja 2026. i tokom značajnog dela 2027. godine. Time se energetski poremećaj koji je počeo u proleće pretvara u dugotrajan problem čije posledice istovremeno pogađaju cene, proizvodnju, transport i političke kalkulacije pred izbore.

Webtribune