Најновије

ПОЗНАТА ЈЕ СУДБИНА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ?! Из Министарства тврде: До краја године може да се врати на...

Српска привреда би могла да се врати до краја године на исти ниво од пре 16. марта, оцењује државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић.

Државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић (Фото: Јутјуб)

Уколико се настави досадашња динамика пријављивања предузећа за кредите који су омогућени кроз програм гарантне шеме банака и државе, а банке с друге стране довољно брзо успеју да пласирају новац на рачуне фирми, српска привреда би могла да се врати до краја године на исти ниво на којем је била пре 16. марта, оцењује он.

Стевановић подсећа да је 80 процената клијената банака који долазе из сектора микро, малих и средњих предузећа, и предузетника, рекло да је заинтересовано да користи две милијарде евра новца које су банке обезбедиле уз гаранцију државе.

У Србији су 23 банке, које чине 99,94 одсто тржишног учешћа у кредитирању предузетника, микро, малих и средњих предузећа, потписале уговор о гарантној шеми са државом, а само током током прошле недеље банке су примиле око 4.600 захтева за овај вид кредитирања.

– Ако успемо да ефикасно пласирамо средства, а верујем да хоћемо, мислимо да ћемо до краја године постићи ефекат да се привреда врати на ниво који је био пре 16. марта – оцењује Стевановић.

Тиме би се, додаје, остварила очекивања која се тичу пројекција раста БДП-а Србије у овој и наредној години.

– Мислим да ће то бити у функцији остваривања пројектованих бројки у контексту раста кретања БДП-а у 2020. години, а свакако и у 2021. години, када очекујемо озбиљан ако не и највећи раст на нивоу европског континента – каже Стевановић.

На адресе 23 банке у Србији већ су стигли захтеви привреде за кредите кроз гарантну шему, а тренутна вредност „потраживања“ је око милијарду евра.

„Нешто мање од милијарду евра је вредност захтева који су пристигли у банке. Мислим да ће ово бити значајан замајац и значајна ињекција за ликвидност и обезбеђење обртних средстава“.

Привредницима је на располагању новац који банке одобравају у мрежи филијала широм земље уз гаранцију државе али и кредити Фонда за развој, па је на предузећима да се одлуче на који начин желе да дођу до потребних средстава.

Услови су слични, а разлика је у каматној стопи, која код пословних банака варира и зависи од тога да ли су кредити везани за динар или индексирани у евру.

Велико је интересовање за кредите из програма гарантне шеме, где су банке обезбедиле две милијарде евра с циљем да подрже српску привреду како би се ублажио удар кризе изазване пандемијом коронавируса, рекао је раније за Тањуг генерални секретар Удружења банака Србије (УБС) Владимир Васић.

– Гарантна шема је настојање државе да уз помоћ банака најрањивијем сегменту наше привреде дају средства како би превазишли проблем ликвидности обртних средстава – истакао је Васић.

Највећи број захтева за гарантоване кредите, око 63 процената, чине захтеви микро и малих предузећа.

Просечан износ који је потребан малим предузећима, према подацима УБС, је око 150 хиљада евра, док је просечан захтев за кредит у сегменту микро предузећа око 45 хиљада евра.

Код предузетника су ти захтеви далеко мањи па потражују у просеку око 25 хиљада евра.

Прочитајте ОВДЕ шта је Ана Брнабић поручила челницима Фридом хауса.

Извор: Танјуг

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube