Најновије

АМФИЛОХИЈЕ: Вратићу Његоша на врх Ловћена

Нећу умрети а да на врх Ловћена не вратим Цркву Светог Петра Цетињског и као народ испунимо завет Његошев. Немој да мислиш да сам стар за то. Не, Господ ће је, за мога живота, вратити тамо где је и била, рекао је архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, др Амфилохије (Радовић).

Амфилохије (Фото: Јутјуб)

Од када је сео у столицу Светог Петра Цетињског, владика Амфилохије обећао је да ће Његош поново тиховати у заветној капелици коју саградише Петровићи. Мало ко казује да је управо Његош „дао обелити (цркву) и сваке се године по његовој заповеди литургија служила у њој за душу неумрлих црногорских јунака”. А било је то време када је цео народ био јуначки, гинуо за крст часни и слободу златну и Његош је заповедио да се „поју” литургије целом народу.

Када се 2013. године навршило двеста година од рођења митрополита Петра Другог Петровића Његоша, садашњи црногорски владика званично је од председника Владе Црне Горе, Игора Лукшића, затражио да се обнови Црква Светог Петра Цетињског на Ловћену.

И не би ништа, ни аргументованог отпоздрава од тадашњег премијера Лукшића па се садашњи митрополит поново јавља са Цетиња, испод Орлова крша, и подсећа будућу „демократску и цивилизовану власт” да ће испунити завет свог великана Петровић Његоша и „тако спрати љагу и скинути проклетство с недужног народа” коме је комунистичка власт оскрнавила гроб владике и господара најсветлије Црне Горе из његовог времена.

Веровао је те 2013. године монах Амфилохије да ће тадашња влада Лукшића као круну обележавања 200 година од Његоша овековечити враћањем капелице на Ловћен великом тајновидцу и песнику Владици Раду, и на тај начин осветлити, како је казао митрополит Амфилохије, „свеукупну духовност, културу и биће Црне Горе, па и много шире од ње”.

„Црква Светог Петра била његова задужбина, подигнута по његовом упутству и за време његовог живота (1846), на месту које је сам обележио и изричито завештао да у њој буде сахрањен. Свима је познато његово аутентично завјештање, тј. аманет и потоња жеља: ’Ја хоћу да ме сараните у ону цркву на Ловћену... То је моја потоња жеља, коју у вас иштем, да је испуните, и ако ми не задате божју вјеру да ћете тако учинит’, како ја хоћу, онда ћу ве оставити под проклетством, а мој посљедњи час биће ми најжалоснији и ту моју жалост стављам вама на душу.’ Зар да оставимо проклетство над потомцима и народом. Не, његова воља биће испоштована и тим чином проведриће се изнад Црне Горе”, каже  митрополит Амфилохије.

Један број грађана који за себе кажу да су Монтенегрини, познати као носиоци црногорског национализма, обнављање капеле виде као поновну претњу од потомака Александра Карађорђевића, који је обновитељ ове светиње, да „Срби поново крећу у поробљавање Црне Горе које траје још од Светог Саве”.

Иста та националистичка дружина, која је сада себе промовисала у организацију „Црногорске комите”, прети да неће дозволити не само градњу црквице на Ловћену, већ ни градњу цркве Свете Тројице на простору између Биљарде и Владиног дома на Цетињу, у којој митрополит планира да похрани три највеће хришћанске светиње: Икону Филмосову, Честице Часног Крста и Руку која је крстила Христа.

„Подсећам на аманет краља Николе и на положен темељац за цркву Свете Тројице између Биљарде и Владиног дома, да у тој цркви треба да буду похрањене три највеће светиње Цетињског манастира”, каже владика Амфилохије и додаје: „Да обновимо цркву на Ловћену. Сада подижемо и цркву патријарха Гаврила у његовом селу Врујцима. Па сада, пре него што се вратимо на Ловћен, што ће, надам се, бити идуће године, да подигнемо прво 20. цркву која је слетела са Ловћена.”

Бројни интелектуалци, културни и јавни радници већ деценијама пишу петиције којима од власти траже повраћај Његошеве капеле на Ловћену.

Пре неки дан невладино удружење „Косовски луг” јавно је затражило од Митрополије црногорско-приморске и нове власти да се од камења „разрушене капеле Александра Карађорђевића поново направи капела и постави на врх Ловћена”.

„Сада, када је тај дух, антитрадиционални и скоројевићки, изгубио смисао и овде, код нас, у Црној Гори, верујемо како ће ускоро камење разрушене капеле, које је одложено на Ивановим коритима поред Храма Преображења Господњег и гувна које је узето као сценски основ ’Горског вијенца’, устати и вратити се на планину, да поново краси Ловћен”, пише у саопштењу које потписује протојереј-ставрофор Драган Станишић.

Која су најцрња предвиђања доктора Тиодоровића до сада прочитајте ОВДЕ.

Извор: Политика

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube