Najnovije

MRAČNA BUDUĆNOST: Da li se preko "pametnih gradova" uvodi potpuna kontrola građana?

Singapur, Oslo i Cirih poneli su titulu „najpametnijih gradova” na osnovu Indeksa pametnih gradova za 2020. godinu (Smart City Index), koji na osnovu zajedničkog istraživanja objavljuju Smart City centar svetske konkurentnosti IMD (/www.imd.org/smart-city-observatory) i Singapurski univezitet tehnologije i dizajna (SUTD). Ovaj indeks određuje se na osnovu ekonomskih i tehnoloških podataka, ali i mišljenja građana koliko je njihov grad „pametan”. U prvih deset ušli su Ženeva, Kopenhagen, Ouklend, Tajpej, Helsinki, Bilbao i Dizeldorf. U obzir su se uzimali pokazatelji kao što su zdravstvena zaštita, bezbednost građana, dostupnost javnog prevoza, društvene aktivnosti i upravljanje gradom. Ruska prestonica Moskva, megapolis sa više od 15 miliona stanovnika, našla se tek na 72. mestu na listi od 102 grada.

Ivan Pajović (Foto: Helm Kast)

Piše: Dr Ivan Pajović

Za pojam pametnog grada koriste se i razni drugi termini: cyberville, digitalni grad, elektronsko društvo, flexicity, informacioni grad, umreženi grad, teletopija, sveznajući grad…

U prošloj kolumni, čija je tema bila društveno bodovanje stanovništva ili socijalni rejting u Kini, naglasak je stavljen na činjenicu da ceo rečeni projekat počiva na supertehnologijama nadgledanja populacije uz pomoć kamera koje su raspoređene uglavnom po gradovima. Izneta je i sumnja da je taj kineski projekat zapravo probni balon za budućnost čitavog čovečanstva, a da su projekti pametnih gradova zapravo pripremna radnja za uspostavljanje globalnog digitalnog logora sa društvenim bodovanjem i detaljnim nadzorom nad svakim gestom građanina. 

Da postoji prostor za takvu sumnju govori činjenica kako se uveliko govori o formiranju „pametnih gradova” širom sveta, to jest velikih ljudskih naseobina u kojima bi svaki segment života pojedinca bio nadgledan, navodno, u funkciji poboljšanja uslova života i funkcionisanja urbane zajednice. Dakle, ideja je deklarativno orijentisana na potrebe građanina, uz primenu visokotehnologične gradske infrastrukture, sa ciljem povećanja kvaliteta upravljanja gradskim resursima. Cilj pametnog grada nije samo digitalizacija i automatizacija procesa, već i kompleksno povećanje efikasnosti gradske infrastrukture. Zajedno sa tim, neophodna je popularizacija i implementacija digitalnih tehnologija kod stanovništva, naročito starijih, konzervativnih generacija, zatim razvoj telefonskih aplikacija vezanih za život grada i unapređenje njegove efikasnosti kroz povezanost sa realnim funkcionisanjem urbane sredine. Sa druge strane, upotreba personifikovanih telefonskih aplikacija daje mogućnost prikupljanja podataka o mnoštvu aktivnosti pojedinca, sa mogućom njihovom zloupotrebom od strane državne uprave, ali i privatnih korporacija, koje mogu podatke koristiti u komercijalne svrhe.

Neke zemlje su već preduzele institucionalne korake u tom pravcu. U državnom projektu „Pametni grad” iz 2020. godine u Rusiji već sada učestvuje 209 gradova koji imaju više od 100.000 stanovnika. 

Kako se tvrdi, prioritetni zadatak je da gradovi uz pomoć tehnologija stvaraju bezbedne, dostupne i komforne uslove života, formiranje efektivnog sistema upravljanja gradskom ekonomijom i povećanje konkurentnosti gradova na globalnom nivou. Od velikog značaja su i servisi koji regulišu saobraćaj pomoću pametnih semafora i organizacija parkiranja, što u gradovima predstavlja sve veći problem. Jedan od akcenata je i na racionalizaciji korišćenja javnog osvetljenja, njegova upotreba samo u okviru potrebe, a ne neprestano, kako je do sada to bilo uobičajeno, zatim na prelazak na čistije oblike gradskog prevoza i grejanja u cilju smanjenja postojećeg zagađenja. Kontrolisaće se energetska efikasnost stambenih zgrada, automatizovati sistemi iznošenja komunalnog otpada, sistemi on-lajn monitoringa zagađenosti vazduha i vode, i td. Planira se uvođenje automatskog sistema monitoringa fizičkog stanja objekata, visine buke, temperature, ispravnost liftova, sistem protivpožarne zaštite. Građanima će biti omogućena automatizovana dostava raznih molbi i prijava lokalnim vlastima vezanih za komunalna pitanja. Ceo sistem zamišljen je kao jedinstven gradski mrežni sistem.

Na globalnom nivou na delu je ubrzana urbanizacija stanovništva. Ruralna područja se svuda na svetu naglo prazne, što je očigledno i u našoj zemlji. Smatra se da će do 2025. godine više od 70% stanovništva živeti u gradovima, koji će se na nekim mestima pretvoriti u ogromne megapolise, aglomeracije i konurbacije. Za život u takvim sredinama neophodno je da se novoj stvarnosti prilagode i infrastruktura, ali  i stanovništvo.

Sa druge strane, stiče se utisak da se kroz navodno dobronamerno „opamećivanje gradova” priprema infrastrukturni okvir za sveopšti nadzor, što daje mogućnost da se u određenom momentu jednostavno i u kratkom roku uvede sistem socijalnog rejtinga, koji je već ozakonjen u Kini i sprovodi se.

Naizgled dobre namere koje se provode u celom svetu možda imaju sasvim drugačiji suštinski karakter i cilj. Vreme će, kao i uvek, pokazati šta je istinska zamisao.

Hrvatski mediji najavili da američko vojno čudo stiže u Zagreb, ali šta je prava istina pročitajte OVDE.

Izvor: Pravda

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA