U mestu Vitkovac u aleksinačkoj opštini, u organizaciji Udruženja srpskih veterana i Saveza kozaka Balkana, otkriveno je spomen-obeležje ruskim kozacima koji su izginuli u srpsko-turskom ratu 1876. godine.
Tri krsta postavljena na tri različita mesta, gde je sahranjeno više od hiljadu ruskih dobrovoljaca finansijski je nesebično pomogao i Fond u organizaciji državne administracije Ruske Federacije. Ovom prilikom i 11 pripadnika Saveza kozaka Balkana položilo je i kozačku zakletvu koja se završava rečima „Za vjeru i otačestvo“. Među onima koji su danas i zvanično postali kozaci su i dve žene.
Jedna od njih, Gordana Knežević iz Prištine, diplomirani arhitekta i majka tri ćerke, odlučila je da postane i kozak.
Dok u kozačkoj uniformi ponosno stoji u porti manastira čekajući da položi zakletvu objašnjava da se na ovaj čin odlučila iz prostog razloga.
„Volim istoriju, naša borba za opstanak i rat koji smo svi debelo osetili na svojim leđima privukli su me ovom pozivu“, objašnjava ona.
U isto vreme, Lazar Karanović, koji je doskoro bio aktivan vojnik, takođe je nestrpljivo čekao da položi zakletvu.
„Disciplina, porodica i vera i ljubav prema Rusiji su one vrednosti zbog kojih sam poželeo da pristupim kozacima“, objašnjava on.
Inače, kozaci imaju 11 „formacija“ koje se razlikuju po uniformama.
Skupu koji je danas održan prisustvovali su atamani i kozaci iz Republike Srpske, Crne Gore, sa Kosova i Metohije, ali i iz Bugarske, Rusije. Osim njih, tu su bili i predstavnici ruske ambasade kao i Rusko-srpskog humanitarnog centra iz Niša.
Viktor Zaplatin, glavni ataman za Balkansku kozačku vojsku, pred kojim su novi kozaci i položili zakletvu, rekao je da spomenici koji su otkriveni ruskim kozacima nisu samo mermerni krstovi već i znak odnosa naših naroda.
„Sloveni su jedna porodica. U 20. veku naše bratstvo je učvršćeno. Danas potvrđujemo još jednom da smo braća i dok je živa Rusija živa je i Srbija“, kaže ataman Zaplatin.
Više od hiljadu kozaka koji su poginuli tokom tursko-srpskog rata dobilo je svoja spomen-obeležja u tri aleksinačka mesta — Adrevcu, Vitkovcu, Šumatovcu.
Slično je izgovorio i Aleksandar Jurjevič, a Branko Avramović zahvalio je na pomoći sveštenstvu manastira i komandatu odreda Žandarmerije u Nišu, i predstavniku kopnene vojske Srbije Zvonku Stojkoviću.
Pročitajte OVDE šta se dogodi kada mlada neočekivano na sopstvenoj svadbi zapeva pesmu?
Izvor: rs.sputniknews
