Prema prvoj verziji ruskog zakona, odgovor na sankcije iz SAD trebalo je da podrazumeva potpunu obustavu izvoza ruskog titanijuma u Ameriku, čime bi najpre bila pogođena kompanija za proizvodnju aviona boing. Ona, naime, od ukupnih rezervi uvozi čak 35 odsto tog materijala od ruske kompanije VSMPO-AVISMA. Takođe, Kremlj je nameravao da obustavi i izvoz lekova, alkohola i duvana u Ameriku, ali i da blokira kupovinu robe koja iz te zemlje stiže na rusko tle.
Konačna verzija zakona ipak ne sadrži takve konkretne mere, već je odlučeno da Putin vuče sve konce kada je u pitanju ekonomski rat sa Vašingtonom. On tako sam može u svakom trenutku da odluči da nešto ne sme da se uveze u Rusiju ili izveze iz nje, a što je dodatno razbesnelo američku administraciju jer to znači da ona zavisi "od samovolje jednog čoveka". Ipak, mediji, poput američkog Fajnenšel tajmsa, smatraju da Kremlj nije imao dovoljno hrabrosti da udari na Ameriku određenijim kaznama, kako ne bi naneo štetu i sopstvenoj ekonomiji.
- Zabrana izvoza ruskog titanijuma u SAD osakatilo bi lokalne proizvođače, a problem postoji i sa lekovima, na primer, jer mnogi medikamenti koji u Ameriku stižu iz Rusije, ta zemlja takođe uvozi od drugih - navodi taj list.
Međutim, iz Moskve obećavaju kako će biti neumoljivi prema Americi.
- Zakon koji smo usvojili je odgovor na akcije Amerike protiv Rusije. Nismo mi počeli taj rat, zato sad svima treba da bude jasno da nijedna akcija usmerena protiv naših građana neće proći nekažnjeno - poručio je član donjeg doma ruskog parlamenta Andrej Isajev.
Analitičari objašnjavaju da bi ruske mere zaista mogle da budu neumoljive i da se sprovode i u individualnim slučajevima, što Ameriku samo može dodatno da razbesni, međutim, ističu i da ne postoji garancija da će Putin ikada upotrebiti svoje novo pravo.
Podsetimo, zapadne sankcije protiv Moskve su uvedene prvi put 2014. kada su SAD i EU optužile Moskvu da je silom pripojila poluostrvo Krim od Ukrajine, iako je na njemu organizovan referendum o tom pitanju. Sankcije su proširivane nekoliko puta, a u aprilu se na novoj američkoj listi "kažnjenika" našlo još 14 ruskih kompanija, 17 zvaničnika i sedam oligarha. Oni su tako isključeni iz najvažnijih svetskih trgovinskih tokova, a među najpoznatijim imenima su tajkuni Oleg Deripaska i Viktor Vekselberg.
Uspešno testirane rakete-ubice bulava
Ruska strateška nuklearna podmornica klase Borej "Jurij Dolgoruki" uspešno je testirala četiri interkontinentalne balističke rakete bulava. Reč je o novim projektilima Ruske Federacije koji imaju domet od 10.000 kilometara i mogu da nose po 10 bojevih glava snage 150 kilotona.
Abramovič u ratu s Britanijom
Ruski milijarder Roman Abramovič, kom Britanija već danima odbija da produži boravišnu vizu zbog čega je prinuđen da bude u Moskvi iako živi u Londonu, tvrdi da vlada Ujedinjenog kraljevstva nije naredila da se ispita poreklo njegovog novca. Time je negirao natpise medija od prethodnih dana po kojima je London odlučio da se s Ruskom Federacijom obračunava preko njenih najbogatijih građana, iako su oni ti koji mnogo ulažu i u Britaniju. Dovoljno je podsetiti da je Abramovič vlasnik fudbalskog kluba Čelsi.
Kijev planira napad na Donbas uoči mundijala u Rusiji. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Srpski Telegraf
