Najnovije

SUPER-IZDRŽLJIVE UBICE: Zašto Rusija i SAD ne žele da odustanu od sporih jurišnika?

Oklopljeni trup, snažno naoružanje i dozvučna brzina leta omogućavaju jurišnim bombarderima da se nađu u epicentru borbenih dejstava. Jedan od najpoznatijih jurišnika na svetu je američki bombarder A-10 Thunderbolt poznatiji kao „bradavičasta svinja“.

Ruski "Grač" (Foto: Jutjub)

Iako se u borbenom stroju nalazi već 40 godina, američka vojna komanda nema nameru da odustane od njegove dalje upotrebe. Ruski konkurent je jurišnik Su-25 „Grač“. O ova dva veterana borbenih dejstva, njihovim sličnostima i razlikama pisala je RIA Novosti.

Grom iz nebesa

U avgustu ove godine je postalo izvesno da će američka vojska produžiti upotrebu svojih taktičkih jurišnika A-10 Thunderbolt. Više stotina ovih aviona će proći duboku modernizaciju. To je druga faza obimnog programa američke vojne industrije koja za cilj ima da modernizacije postojeće avione u okviru vazduhoplovnih snaga američke avijace. U naoružanju RV SAD se trenutno nalazi oko 300 ovih letelica.

Taktički jurišnik poznatiji kao „Bradavičasta svinja“ je konstruisan krajem 60-ih godina prošlog veka. NJegova osnovna namena je vazdušna podrška trupama  na zemlji. Iskustva rata u Vijetnamu su pokazala da RV SAD nije imalo dovoljno oklopljen avion, koji bi uz to imao dovoljno snažno naoružanje za dejstvo po tačkastim ciljevima na zemlji.

Oklopna sredstva ga izbegavaju

A-10 Thunderbolt je po prvi put poleteo 1972.godine. U operativno naoružanje je ušao pet godina kasnije. NJegova posebna karakteristika je integracija rotacionog topa u nosni deo trupa. Ovo omogućava avionu da dovoljno velikom gustinom granata „obaspe“ neprijateljski cilj. Radi se o rotacionom topu GAU-8, koji može da ispali i do 70 protivoklopnih i parčadno-razornih granata u sekundi.

U početku je ovaj avion izazvao dosta skepticizma među američkim vojnim stručnjacima. Pored ograničenja u njegovoj primeni, dosta je kritikovan i njegov karakterističan dizajn. Međutim, velika operacija američke vojske u Iraku pod imenom „Pustinjska oluja“ je razuverila sve skeptike u efikasnost njegove primene. Desetak bombarderskih eskadrila sa oko 130 jurišnika A-10 Thunderbolt postala je glavna udarna snaga američkog RV u ovoj operaciji. Za vreme njenog izvođenja ovi avioni su izvršili oko 9 hiljada avio-poletanja.

Na vojsku Sadama Huseina je lansirano nekoliko hiljada raketa klase vazduh-zemlja, dok su zastrašući topovi naprosto „smrvili“ oklopno-mehanizovane jedinice iračke vojske. Posledica dejstva ovih aviona je katastrofalan poraz iračke vojske. Na brojnim zgarištima širom pustinje je ostalo oko tri hiljade izrešetanih iračkih tenkova i različitih oklopnih vozila. Za vreme cele operacije izgubljeno je svega sedam aviona A-10 Thunderbolt.

Ovolika disproporcija u gubicima je posledica snažne oklopljenosti koju je posedovao američki jurišnik. Pilotska kabina na jurišniku je zaštićena blindiranim staklom. Sam pilot se nalazi u jednoj vrsti titanijumske školjke. Rezervoar i instalacije sa gorivom su ojačane oklopnim pregradama. Delovi avioni u kojima se nalazi sistemi upravljanja su takođe zaštićeni oklopnim pločama. Pored toga, avion je opremljen sistemom duplog upravljanja. Naime ukoliko se kojim slučajem desi da otkaže hidraulični sistem upravljanja, pilot može da pređe na ručno pilotiranje pomoću elerona i elevatora koji se nalaze na krilnim i repnim površinama.

Rad na modernizaciji

Glavno naoružanje američkog jurišnika je sedmocevni rotacioni top GAU-8 koji je napravljen u poznatom Getling sistemu. NJegova težina iznosi gotovo dve tone. Borbeni komplet se sastoji od 1,300 granata kalibra 30 milimetara, koje poseduju aluminijumske čaure i visokoprobojna zrna sa osiromašenim uranijumom. Pored toga, na potkrilne nosače se može nakačiti do sedam tona ubojnog tereta (bombe i rakete), kao i kontejneri sa mitraljezima.

Konstruktori su takođe razvili i varijantu sa dva pilotska sedišta koja je pogodna za upotrebu aviona u složenim meteo uslovima dan/noć, kao i bespilotnu varijantu letelice A-10PCAS. Meutim ove letelice nisu ušle u serijsku proizvodnju, tačnije ostale su na po samom jednom prototipu. Duboka modernizacija standardnog aviona će nositi oznaku A-10C. NJega će karakterisati obimno unapređenje napadno-navigacionog kompleksa letelice koje će omogućiti proširenje ubojnog arsenala, tačnije uvođenje najsavremenijeg vođenog raketnog naoružanja.

Ruska “Vrana” je poput letećeg tenka

Direktni i, verovatno jedini konkurent američkom A-10 Thunderbolt je ruski udarni jurišnik Su-25 „Grač“. On je konstruisan praktično u isto vreme kao i američki kolega. U naoružanje je ušao početkom 80-ih godina prošlog veka, a svoje vatreno krštenje je imao u Afganistanu. Vojska je brzo uvidela sve sposobnosti novog aviona. Zahvaljujući maloj brzini leta „Grač“ je na složenom brdsko-planinskom terenu kakav je Avganistan, mogao precizno da locira i uništi male tačkaste ciljeve, što je teško polazilo za rukom bržim lovcima i bombarderima.

Sovjetski konstruktori su stvorili pravi leteći tenk. „Grač“ je prilikom borbenih dejstava stekao reputaciju jurišnika sa izuzetno velikim stepenom borbene žilavosti. Kabina pilota je baš kao i kod američke letelice A-10 Thunderbolt, ojačana oklopom od titanijuma. Sve vitalni sistemi upravljanja su zaštićeni dopunskim oklopnim pločama, baš kao i rezervovar sa gorivom, koji je pored toga napunjen i poliuretanskom penom radi eliminacije nekontrolisanog požara. Motore je karakterisala vanredna žilavost jer su mogli da prežive pogodak granatom kalibra 23 mm koja je ispaljena iz protivvavionskog topa.

Ovi avioni su izveli više od 60 hiljada borbenih poletanja za vreme rata u Afganistanu. Ukupni gubici su 23 izgubljena aviona. Na svakom oborenom avionu je po pravilu ustanovljeno više od 80 pogodaka. Neretko su se 25-ice vraćale u bazu sa više od 100 direktnih pogodaka vatrom sa zemlje. Često samo sa jednim motorom u funkciji, ili sa potpuno izrešetanim krilima. Intersantno je napomenuti, da za sve vreme rata nije zabeležen nijedan slučaj eksplozije rezervoara na letelici. Dakle, upotreba pene od poliuretana je bio pravi potez sovjetskih vazduhoplovnih konstruktora.

Modernizacija za produžetak životnog veka

Sovjetski „Grač“ je znatno manevarbilniji jurišnik u odnosu na američkog konkurenta. Jednostavan i pouzdan sistem pilotiranja letelicom se pokazao kao veoma efikasan u uslovima brdsko-planinskog terena u kome dominiraju useci i klanci. Često su se pozicije i skrovišta mudžahedina nalazile na veoma nepristupačnom terenu, do kojih nije bilo jednostavno prići čak ni iz vazduha. Sa druge strane američki A-10 Thunderbolt je bolji kada je u pitanju efektivni dolet i dužina leta. Pored toga, „bradivačastva svinja“  na svojim krilima može da ponese i veću tonažu kada je u pitanju ubojni teret.

U međuvremenu su „Grači“ prošli nekoliko etapa u svojoj modernizaciji. NJegove poslednje modifikacije nose oznake Su-25SM i Su-25SM3. Modernizovane verzije su zadržale visok stepen borbene žilavosti kao i bazična varijanta aviona. Sa druge strane, radikalno je povećana sofisticiranost samih letelica tako da je npr. verzija Su-25SM3 poptuno drugačiji avion od svog prethodnika. Akcenat je usmeren na obimnu modernizaciju napadno-navigacionog kompleksa, sistema zaštite od sredstava PVO i digitalnog sistema veze. Ovi avioni mogu da upotrebljavaju vođene bombe i rakete poslednje generacije (uključujući i rakete klase vazduh-vazduh srednjeg dometa). Ono što je posebno važno jeste dramatično uvećanje efikasnosti dejstva primenom neuporedivo jeftinijih nevođenih vazduhoplovnih bombi i raketa, koje ruska armija poseduje u praktično neograničenim količinama.

Nekoliko vojnih eksperata smatra, da je pojavom nove generacije visokopreciznog vođenog naoružanja okončana potreba za klasičnim jurišnim bombarderima. Međutim Su-25 „Grač“, baš kao i A-10 Thunderbolt, su u najnovijem borbenom angažovanju na Bliskom istoku dokazali da i dalje imaju veoma upotrebljivu funkciju.

Za sada nema govora o povlačenju iz upotrebe

Modernizovane „suške“ (rusko tepanje avionima tipa Suhoj) iz sastava Vazdušno-kosmičkih snaga koje su stacionirane u Siriji, rade u režimu 00-24č, dan/noć. Prilikom intenzivnih udara po ciljevima ekstremista, ovi avioni znaju za jednu noć da obave i po 10 avio-poletanja. Istina, u ovim operacijama 25-ice se upotrebljavaju više kao klasični bombarderi. Oni po teroristima dejstvuju sa većih visina, izbegavajući klasičnu upotrebu koja je karakteristična za taktičke jurišnike, tačnije obrušavanje na grupu neprijateljskih ciljeva i nanošenje udara sa malih visina.

Ovi avioni najčešće izvode dejstva po ciljevima koja su otkrila izviđačka sredstva (sateliti, bespilotne letelice, kopneni radari), a često se mogu videti i prilikom izvođenja taktike „slobodnog lova“. Ovi avioni su u sadejstvu sa većim bombarderima Su-24 i Su-34 dali nemerljiv doprinos prilikom likvidacije terorističkih komandnih punktova i skladišta sa naoružanjem, uključujući i uništenje svih tipova neprijateljske borbene tehnike i njegove žive sile.

A-10 Thunderbolt takođe veoma aktivno podržava kopnene snage američke vojske koje se nalaze u Siriji, Iraku i Avganistanu. Iako je Pentagon u jednom momentu imao nameru da ove avione povuče iz operativne upotrebe, nedavno je doneto rešenje o produžetku njihovog životnog veka, uz ispunjenje neophodnih uslova koje će rešiti njihova modernizacija. U svakom slučaju dva najpoznatnija jurišnika će i u narednoj deceniji ostati okosnica RV SAD i Rusije, kada je u pitanju obezbeđivanje neposredne vatrne podrške trupama na zemlji. Posebno ukoliko protivnik ne poseduje napredna PVO sredstva i avijaciju koji ih mogu ugroziti.

Pročitajte OVDE  kakav je to ruski favorit stigao.

Izvor: bog-rata. com

Bonus video

Korona nestaje za 24 časa ako se ovo dogodi!  – Branka Stamenković

Knjigu Aleksandra Dugina “Četvrta politička teorija” možete poručiti OVDE.

 

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube