Govoreći tokom sastanka vlade, Rohani je oštro kritikovao svog američkog kolegu, fokusirajući se na atentat na generala Kasema Sulejmanija, čije je ubistvo Tramp lično naredio početkom 2020. godine.
Ubistvo se u velikoj meri vratilo Trampu. Ne samo da je naneo veliku štetu položaju SAD-a u regionu Bliskog istoka, već je na kraju postao faktor njihovog političkog pada, saopštio je Rohani.
„Cilj neprijatelja bio je da se slomi otpor u regionu mučeništvom mučenika Sulejmanija, ali bilo je obrnuto, a duh otpora u regionu se samo pojačao“, rekao je Rohani, dodajući da će predstojeći kraj Trampovog mandata verovatno doneti više stabilnosti za region, kao i za ceo svet.
Iranski lider se nije suzdržavao dok je kritikovao Trampa, nazivajući ga "zločincem" čiji se život uskoro treba "završiti", verovatno misleći na političku karijeru, a ne na njegovo fizičko postojanje.
General Sulejmani, komandant snaga "Kuds" pri Revolucionarnoj gardi Irana, ubijen je u napadu američkih dronova 3. januara kod međunarodnog aerodroma u Bagdadu, dok je putovao automobilom zajedno sa visokim iračkim vojnim zvaničnicima, uključujući iračkog komandanta Abu Mahdi al Muhandisa. Atentat je uveliko pozdravljen od strane Trampa, a koji je Sulejmanija nazivao "čudovištem", navodno odgovornim za smrt stotina Amerikanaca.
Ubistvo je izazvalo oštru reakciju Teherana, koja je išla čak do pokretanja raketnih udara na nekoliko vojnih objekata širom Iraka, u kojima su bile smeštene trupe koalicije predvođene SAD-om. Iako su se američke vlasti, uključujući Trampa, trudile da umanje obim napada, odbacujući ih kao isprazno pokazivanje sile, kasnije se ispostavilo da su desetine vojnika zadobile "traumatične povrede mozga" tokom napada.
Atentat, međutim, nije samo naljutio Iran, već je široko shvaćen kao uvreda i kršenje savezničkih obaveza u Iraku. Ubistvo je podstaklo irački parlament da pokaže retko jedinstvo i donese neobvezujuću rezoluciju kojom se poziva na potpuno povlačenje svih stranih trupa iz zemlje, pre svega američkih i njihovih koalicionih saveznika.
Sulejmanijevo ubistvo takođe je pokrenulo lanac napada na američku infrastrukturu širom Iraka, kako vojnu, tako i diplomatsku. Ponovno granatiranje objekata nateralo je Vašington da napusti nekoliko vojnih baza, vrativši punu kontrolu nad njima iračkoj vladi. Stalna pretnja napadima podstakla je Vašington da instalira dodatnu odbranu u svojoj već jako utvrđenoj ambasadi u bagdadskoj "Zelenoj zoni".
Vučića neki zli ljudi prisluškuju Više o tome OVDE.
Izvor: vostok.rs
