U nedelju su na hiljade istaknutih Avganistanaca odobrile njihovo puštanje na kraju trodnevne “loje džirge” – tradicionalne skupštine plemenskih čelnika i drugih sudeonika koje se ponekad održavaju radi odlučivanja o kontroverznim pitanjima. “Naše stajalište je jasno. Ako puštanje zatvorenika bude završeno, spremni smo za međuavganistanske razgovore u roku od nedelju dana”, izjavio je za AFP glasnogovornik talibana Suhail Šahin.

Šahin je rekao da će prvi krug razgovora biti održan u Dohi u Kataru. “Avganistanska vlada počeće puštati 400 talibanskih zarobljenika u roku od dva dana”, rekao je za AFP glasnogovornik Veća za nacionalnu sigurnost DŽavid Fasial.

Razmena zarobljenika bila je ključni deo dogovora koji su u februaru potpisali talibani i Sjedinjene Države. Po dogovoru Vašington je pristao povući svoje snage iz Avganistana u zamenu za obećanje pobunjenika da će održati mirovne pregovore s vladom u Kabulu.

Razgovori s mnogo zakašnjenja usmereni su na okončanje gotovo dva desetleća starog sukoba u kojem je poginulo na desetine hiljada ljudi.

Šahin je rekao da će talibansko izaslanstvo za mirovne pregovore voditi Abas Stanekzai, koji je bio glavni pregovarač skupine u razgovorima s Vašingtonom pre sporazuma iz februara.

Brutalni napadi

Avganistanska vlada već je oslobodila gotovo 5000 zarobljenih talibana,  ali vlasti nisu htele pustiti poslednjih 400 zatvorenika koje su tražili talibani.

Zatvorenici su optuženi za teška kaznena dela, uključujući ubijanje desetine Avganistanaca i stranaca, pri čemu su 44 pobunjenika posebno zabrinula Sjedinjene Države i druge zemlje zbog njihove uloge u brutalnim napadima.

U svojoj konačnoj rezoluciji džirga je šsaopštila da je odobrila puštanje militanata “kako bi se uklonile zapreke za početak mirovnih pregovora, zaustavljanje krvoprolića i za dobro javnosti”.

DŽirga je pozvala vladu da nadzire oslobođene zarobljenike kako bi se osiguralo da se ne vrate na ratište i zatražila je trenutno i trajno primirje u zemlji.

Ali Šahin je rekao da će primirje biti deo dnevnog reda tokom pregovora s avganistanskom vladom.

Porodica francuske humanitarke Betine Goislard, koja je ubijena u Avganistanu 2003. godine, rekla je da neće prihvatiti puštanje njenih ubica, koji su na popisu.

“Takva odluka da ih se oslobodi donesena na temelju trgovanja bila bi za nas, njenu porodicu, nezamisliva”, rekli su za AFP.
Nisu svi oni koji su prisustvovali džirgi podržavali puštanje militanata.

Zastupnica Belkuis Rošan, istaknuta aktivistkinja za ženska prava, protestovala je prvog dana džirge protiv njihova puštanja, noseći transparent na kojem je pisalo: “Nagodba sa talibanima je nacionalna izdaja”.

Pročitajte OVDE ko se to nada prestanku Trampovog mandata.

Izvor: geopolitika.news