Bezimena tinejdžerka penje se na najviše drvo u vekovima starom parku Gulhane rešena da tu provede ostatak života. Ubrzo nakon što se obrela na drvetu, upoznaje Junusa, usamljenog liftboja iz obližnjeg hotela, koji joj olakšava život na tom neobičnom mestu i s kojim će vremenom razviti uzbudljivu emotivnu vezu. Smeštena u napuštenom rodinom gnezdu, ona nam, preko priča o ljudima iz svoje okoline – jer, čovek je priča drugog čoveka – otkriva razloge koji su je nagnali da se odrekne života na zemlji.
U ovoj priči upoznaćete sudbine žena različitih generacija koje su bile i ostale žrtve društveno-socijalne nejednakosti, nasilja, rodne neravnopravnosti i pritisaka društva. Čućete nešto i o danima protesta u parku Gezi, smrti Ejmi Vajnhaus, kako je Britni Spirs doterala liniju, bombaškom napadu u Suruču u kom je grupa mladih ljudi stradala noseći igračke kurdskoj deci, pogromu Grka i Jermena 6. i 7. septembra 1955.
Vesna Gazdić koja je prevela ovaj roman sa turskog jezika, itsiče da je ovaj roman vrsta priručnika za upoznavanje mladih naraštaja informatičke ere koji postoje u onlajn statusu, druže se isključivo na društvenim mrežama i govore sebi svojstvenim jezikom obilato koristeći psovke i kompjuterski žargon.
Šebnem Išiguzel, autorku romana Devojka na drvetu, upoznajemo kao jedan od značajnijih glasova savremene turske književnosti. Reč je o nagrađivanoj autorki čije delo je dobitnik prestižne književne nagrade „Junus Nadi”.
Izvor: Pravda
