"Spremni smo da uzvratimo. Prošli smo kroz raniji rat i dobili odgovarajuću obuku tako da smo sasvim spremni da dočekamo neprijatelja, ne sa cvećem, već sa stinger i džavelin raketama. Dobro došli u pakao“, poručio je Zalužni Rusima.
Koji su vojni aduti Ukrajine u slučaju da pregovori propadnu i Rusi izvrše invaziju? Da li su Ukrajinci na mnogo višem borbenom nivou nego u vreme aneksije Krima 2014. godine?
U vreme aneksije Krima, ruski vojnici su bukvalno šetali Ukrajinom, a ukrajinska vojska je bila u katastrofalno lošem stanju.
Događaji 2014–2015, uključujući i tzv Revoluciju na Majdanu, označili su prekretnicu, a Kijev je u međuvremenu preduzeo velike vojne reforme.
Ukrajinska vojska se prošle godine popela sa oko 6.000 aktivnih i borbeno spremnih vojnika na skoro 150.000.
Istovremeno su modernizovali svoje tenkove, oklopna vozila i artiljerijske sisteme: prema podacima Svetske banke, udeo vojnih rashoda u državnom budžetu zvaničnog Kijeva porastao je sa 1,5 odsto BDP-a 2014. na skoro 4,5 odsto danas, što je nivo ruske vojne potrošnje.
Ukrajina, štaviše, više nije sama.
Pomaže im NATO u celini, ali i mnoge zemlje zapadne vojne alijanse pojedinačno, čija podrška do sada prelazi 14 milijardi dolara u naoružanju i opremi.
NJihovi vojni hangari su puni: od savremenih sredstava borbe preko transportnih vozila i kamiona do protivtenkovskih projektila i turskih borbenih dronova "Bayraktar TB2“.
Napredak u obuci
Ukrajinska vojna modernizacija nije samo kvantitativna i 'hardverska', već je postignut značajan napredak u obuci, obrazovanju u korišćenju novih tehnologija i drugim pripremama za borbu.
Nekada zastarele doktrine iz sovjetskog doba, u međuvremenu, potisnute su savremenim ratnim kanonima: instruktori NATO-a već godinama deluju u ukrajinskim vojnim bazama, od kojih je najveća u blizini granice sa Poljskom, u blizini grada Lavova.
Ukrajinsku aktivnu vojsku trenutno čine uglavnom mladi dobrovoljci, regrutovani nakon 2015. godine.
Ovo nije zanemarljiv faktor u proceni ukupnog kapaciteta otpora Ukrajine, posebno ako se zna da je dobar broj njih već stekao gerilsko borbeno iskustvo u Donbasu i istočnim provincijama, gde je tzv. zamrznuti rat protiv proruskih separatista traje već sedam godina.
Istina, razmena vatre u Donbasu se uglavnom svodi na snajpersko nadmudrivanje i druge tehnike čuvenog Vasilija Zajceva, koje u slučaju frontalnog opšteg napada gube strateški značaj.
Među najvažnijim sredstvima za odvraćanje ruskog napada na ukrajinsku stranu, mnogi navode protivtenkovsku raketu FGM-148 džavelin, koju su Amerikanci isporučili Ukrajini u prilično velikim količinama.
Ova protivtenkovska raketa srednjeg dometa je dizajnirana da deluje protiv bivših sovjetskih i sada ruskih oklopnih formacija koje se trenutno gomilaju na ukrajinskoj granici.
Britanske lake protivtenkovske rakete NLAV takođe mogu igrati važnu ulogu u usporavanju napretka Rusije, smatra Dumitru Minzarari, specijalista za istočnu Evropu u Nemačkom institutu za međunarodne poslove.
Najslabiji ukrajinski borbeni adut je bez sumnje njihova avijacija, najgora tačka njihovog odbrambenog kapaciteta.
Većina ukrajinskih bombardera i borbenih aviona je starija od 30 godina, a njihovi piloti su slabo obučeni i slabo plaćeni, dok ruski borbeni avioni MiG-29, Su-30 i Su-35 flanker-E imaju zastrašujuće ratne potencijale.
Ukrajina je, međutim, juče iz Litvanije primila još jednu pošiljku protivvazdušnih raketnih sistema stinger kako bi se bar delimično suprotstavila mogućoj skoroj akciji neprijateljske avijacije.
"Cilj Ukrajine u slučaju rata svakako ne bi bio odlučna odbrana i dostojna kontramera mnogo moćnijoj sili, već otpor da se sukob produži, poveća ruska cena i razvuče agonija da se Rusija primora da preispita svoju isplativost kažu", zapadni analitičari.
Malo ko ističe da bi konačna cena ovakvog finala globalnog nadmetanja Vašingtona i Moskve bila izražena uglavnom u ljudskim glavama.
I to uglavnom ukrajinski.
Izvor: Slobodna Dalmacija
