Piše: Ivan Pajović
U ovom trenutku ne zna se da li je gore ukrajinskoj vojsci na frontu ili Evropi po pitanju energetske krize. Sa jedne strane, Evropa je zabranila „Severni tok 2”, a pritom obustavila poslovanje ruskih banaka preko kojih može isplaćivati kupljene energente. Pritom, nije sasvim jasno šta se dešava sa gasovodima u Ukrajini dok traju ratni sukobi. Crni oblaci se nakupljaju nad evropskom energetikom i privredom. Sa ovakvim cenama gasa Evropu čeka zaustavljanje industrijske proizvodnje i bankrot mnoštva preduzeća.
Iz ovoga će najveću korist izvući Kina. Evropa i Kina su konkurenti u proizvodnji mnogih roba. A ko ima jeftiniji gas, imaće i jeftinije proizvedenu robu. Kina podržava operacije Rusije u Ukrajini i dobija gas po ranije ugovorenim cenama, a Evropa i dalje emituje žestoku rusofobiju, čineći gas sve nedostupnijim za sebe. To predstavlja pretnju porazom u konkurentskoj borbi sa Kinom i njenom robom. Postoji opasnost pada nivoa životnog standarda, ali i od gladi, budući da se gas aktivno koristi za proizvodnju veštačkog đubriva. Sve veći procenat zarada Evropljana odlazi za komunalne usluge. Treba reći da je Rusija odlučila da obustavi izvoz veštačkog đubriva u Evropu kao vid kontrasankcija.
Ali Evropa ima šansu da se izvuče iz situacije izazvane nerazumnom politikom. Veliki broj zemalja nalazi se pod direktnim uticajem (čitaj: pritiskom) Amerike i one podržavaju sankcije protiv Rusije uprkos sopstvenim interesima. Međutim, evropskom biznisu i evropskim narodima koji se suočavaju sa velikim rastom cena goriva i komunalnih usluga to se nikako ne dopada. Ukoliko oni izvrše pritisak na svoje političare da prestanu sa podrškom američkim interesima i ukinu nerazumne sankcije, šansa za Evropu još postoji.
Rusija je, očigledno, zauzela kurs razvijanja svojih sopstvenih proizvodnih potencijala i zaštite nacionalnih interesa. Umesto izvoza sirovina i otoka novca u of-šor zone, Rusija se okreće razvoju koji će omogućiti život bez straha od raznih sankcija Zapada. O tome svedoče poslednje odluke ruskih vlasti, od kojih je jedna od najznačajnijih zabrana iznošenja dividendi firmi u of-šor zone, zatim zabrana iznošenja deviza iz zemlje. Veliku podršku u buduće dobijaće IT oblast privrede.
Evropa se u ovom momentu ne može potpuno odreći ruskog gasa, jer za to još ne postoji neophodna infrastruktura, dovoljan broja terminala za prijem tečnog prirodnog gasa koji prodaje Amerika, ali ni tankera za dostavu. To znači da će se još poduže vreme kupovati ruski gas, ali sve skuplje.
Ministar energetike Katara o ovoj situaciji rekao je sledeće: „U situaciji pogoršanja situacije u Ukrajini ili Evropi, govori se kako Katar može zameniti ruski gas svojim. Ja sam i ranije govorio da više od 30% gasa u Evropu dolazi iz Rusije i to u ovom momentu niko ne može zameniti”.
Prodajući gas po ovako visokim cenama, Rusija, uz dobru državnu politiku privrednog planiranja i endogenog razvoja nacionalne ekonomije može podići svoje proizvodne kapacitete do najvišeg svetskog nivoa, a u isto vreme od svog novca, rublje, napraviti čvrstu valutu. U takvoj situaci trgovinska razmena mogla bi se obavljati u rubljama, što bi potisnulo dolar kao tzv. svetsku razmensku valutu. Trenutni pad rublje može se posmatrati kao efemerna pojava i očekuje se stabilizacija kursa posle završetka operacija u Ukrajini. Moglo bi se očekivati i formiranje nove ruske valute na sasvim drugim osnovama, ukoliko bi se dosadašnja uloga Centrobanka Ruske Federacije značajno izmenila. Drugim rečima – ukoliko bi centralna banka bila nacionalizovana, tj. prevedena iz statusa nezavisne finansijske institucije u finansijsku instituciju države. Takav korak bio bi prava ruska monetarna revolucija, ali to bi već bila tema neke druge kolumne.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale tekstove dr Ivana Pajovića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
