Posle raspeća, stradanja i smrti na Golgoti, Veliku subotu Isus Hristos proveo je u Hadu. U hrišćanstvu ovo je dan žalosti.
Velika subota posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i njegov silazak u Ad. Deo je Strasne sedmice i uvod u Vaskršnje praznike. Na ovaj dan došao je kraj starom veku, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan NJegovog Vaskrsenja. Veliku subotu vernici obeležavaju u molitvi i tišini.
Svake godine na Veliku subotu, na dan između golgotskog Raspeća na Veliki petak i Vaskrsa Sina Božjeg u nedelju, u Jerusalimu na zemlju sa neba silazi Blagodatni oganj.
Već duže od 12 vekova, jerusalimski patrijarh uznosi ugašeno kandilo koje se samo pali i taj oganj prenosi na sveće okupljenih vernika, a oni dalje svojim bližnjima i u svoje hramove.
U kućama, završavaju se neophodni poslovi vezani za doček velikog praznika.
Sprema se i čisti kuća, priprema odeća, ko nije obojio jaja i to će ujutru završiti, pre izlaska sunca. U pojedinim delovima zemlje mesi se kolač vaskršnjak.
I dalje se strogo posti, na vodi. Propisano je suhojedenje, odnosno ne jede se kuvana hrana. Ne radi se u polju, niti ručni radovi.
SPV o Velikoj suboti
U subotu po raspeću, dođoše prvosveštenici i fariseji kod Pilata da traže od njega da postavi stražu ispred Hristovog groba. Ovo su uradili zato što su se plašili da će neko od Hristovih učenika ukrasti NJegovo Telo, i tako će narod poverovati da je Isus vaskrsao, kao što je i najavljivao, “Poslije tri dana ustaću” (Mt. 27, 63).
„Reče im Pilat: Imate stražu, idite te utvrdite kako znate. A oni otišavši utvrdiše grob sa stražom i zapečatiše kamen“ (Mt. 27, 65-66). Na Veliku Subotu, telom u grobu, a dušom u Adu, Hristos je razrušio vrata pakla. Smrt koja je do tada vladala nad preminulim dušama, pobegla je od Spasitelja. Tada je Gospod duše pravednika iz ada uveo u rajska naselja.
Statije na Veliku subotu
„Živote Hriste, bio si položen u grob, i anđelske vojske se užasavahu, slaveći Tvoje snishođenje."
„Jedan od Trojice radi nas u telu pretrpe prezrenu smrt, užasava se sunce i drhće zemlja."
„Sudija sveta kao osuđenik stade pred Pilata sudiju i bi osuđen nepravedno smrću na krsnom drvetu".
„Sunce a ujedno i mesec pomračivši se Spasitelju, ponašaju se kao dobrorazumne sluge; koji oblače crnu odeću".
„Kao čovek umireš Spasitelju dobrovoljno, i kao Bog vaskrsnuo si mrtve iz grobova i dubine grehova".
„Ko će iskazati zaista, novi strašni događaj? Jer onaj koji vlada stvorenjem danas prima stradanje i umire za nas".
„Veličamo Te, Isuse Care i poštujemo pogreb i stradanja Tvoja, kojima si nas spasao od propasti".
„O gore i humke i množine ljudi, plačite svi i tužite sa mnom materom vašega Boga."
„O slatko moje proleće, čedo moje najslađe, kamo zađe Tvoja lepota?"
„Dostojno je veličati Tebe životodavca koji si na krstu ruke raširio i satro moć neprijatelja."
O simbolici Velikog petka čitajte OVDE.
Izvor: RTS
