Piše: Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige
U trenutku kada pojedini mediji i politički krugovi ponovo otvaraju pitanje mogućeg uvođenja viza građanima Ruske Federacije, Srbija mora da bude svesna da se ovde ne radi o tehničkom, administrativnom ili protokolarnom pitanju. Reč je o pitanju koje zadire u samu suštinu naših spoljnopolitičkih, ekonomskih i energetskih i identitetskih interesa. Izjava portparola Kremlja Dmitrija Peskova da se vizni režimi zasnivaju na principu reciprociteta i da bi Rusija u slučaju uvođenja viza ruskim državljanima mogla da odgovori istom merom nije pretnja već konstatacija činjenice kako funkcionišu međudržavni odnosi. Ona predstavlja jasnu poruku da svaka politička odluka ima svoju cenu i svoje posledice. Srbija i Rusija danas imaju jedan od retkih preostalih bezviznih režima između evropske države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i Ruske Federacije. Taj režim nije samo simbol tradicionalno dobrih odnosa već konkretan instrument ekonomske saradnje, poslovnih kontakata, investicija, turizma, kulturne razmene i komunikacije između dva naroda. Ukoliko bi Srbija pod pritiskom Brisela donela odluku o uvođenju viza ruskim državljanima, posledice bi bile višestruke. Rusija bi gotovo izvesno odgovorila istom merom. To bi otežalo kretanje naših privrednika, studenata, naučnika, turista i građana. Istovremeno, takva odluka bila bi shvaćena kao politički signal da Srbija postepeno napušta politiku balansiranih odnosa koju je godinama vodila. Da bi se razumela ozbiljnost ovakvih odluka, dovoljno je pogledati šta se trenutno dešava na prostoru Evroazije. Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin poslednjih dana je vrlo otvoreno govorio o mogućim posledicama eventualnog napuštanja Evroazijske ekonomske unije od strane Jermenije. Njegove poruke nisu bile ideološke već isključivo ekonomske. Putin je poručio da će Rusija biti primorana da prekine sve ekonomske mehanizme saradnje koji proizilaze iz članstva Jermenije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji ukoliko Jerevan odluči da se okrene Evropskoj uniji. To znači da bi jermenski radnici izgubili privilegovan položaj na ruskom tržištu rada i bili prinuđeni da kupuju radne dozvole za rad u Rusiji. Moskva je takođe jasno stavila do znanja da bi cene energenata za Jermeniju bile povećane na komercijalni nivo. Prema procenama koje su iznete tokom rasprave, samo povećanje cena ruskih energenata moglo bi da košta Jermeniju čak 14 procenata njenog bruto domaćeg proizvoda. Istovremeno, Putin je podsetio da Evropska unija obećava investicije od 2,5 milijarde evra u nekom budućem periodu, dok je Rusija već uložila ogromna sredstva u jermensku ekonomiju i infrastrukturu. Posebno je značajno što su Rusija, Belorusija, Kazahstan i Kirgistan zajednički pozvali Jermeniju da organizuje nacionalni referendum na kojem bi građani jasno odlučili da li žele put ka Evropskoj uniji ili ostanak u Evroazijskoj ekonomskoj uniji. Lideri ovih država smatraju da su to dva različita integraciona pravca koji se dugoročno ne mogu istovremeno voditi. Za Srbiju je važno da pažljivo analizira te poruke jer one pokazuju kako Moskva posmatra odnose sa državama koje su deo njenog ekonomskog prostora. Putin je izričito rekao da će Rusija biti primorana da prekine svu ekonomsku saradnju koja proizilazi iz integracionih mehanizama Evroazijske ekonomske unije ukoliko Jermenija odluči da napusti taj savez. To nije predstavljeno kao politička pretnja već kao logična posledica izbora različitih integracionih puteva. Pre svega, jermenski građani više ne bi mogli da koriste privilegovan status na ruskom tržištu rada već bi morali da kupuju radne dozvole za rad u Rusiji. Za zemlju koja ima stotine hiljada svojih državljana koji rade u Rusiji i čije porodice zavise od novca koji šalju iz inostranstva, to bi bio ozbiljan ekonomski udarac. Drugim rečima, Moskva je postavila pitanje da li je racionalno žrtvovati postojeće ekonomske koristi zbog obećanja koja možda neće biti realizovana u obimu koji se danas najavljuje. Rusija je jasno stavila do znanja da bi u slučaju izlaska Jermenije iz Evroazijske ekonomske unije došlo do povećanja cena ruskih energenata. Prema procenama koje su iznete, samo ta mera koštala bi Jermeniju čak 14 procenata bruto domaćeg proizvoda. To je podatak koji pokazuje koliko energetska politika danas predstavlja instrument geopolitike. Putin je postavio i pitanje koje je od suštinskog značaja za svaku ekonomiju gde će jermenski poljoprivredni proizvodi biti plasirani ako dođe do prekida ekonomskih veza sa Evroazijskom ekonomskom unijom? Tržište od više od 180 miliona potrošača ne može se zameniti preko noći političkim deklaracijama i dobrim namerama. Istovremeno, Moskva pokazuje da je spremna da koristi i ekonomske instrumente zaštite sopstvenih interesa. Ruska Federalna agencija za železnički saobraćaj obustavila je tranzit sumpora iz Kazahstana prema ruskim lukama i graničnim prelazima. Odluka je doneta po instrukcijama prvog potpredsednika vlade Denisa Manturova i važi do daljeg. Na prvi pogled reč je o tehničkom pitanju transporta, ali je u stvarnosti reč o robi od strateškog značaja za svetsku ekonomiju. Kazahstan je jedan od najvećih svetskih proizvođača sumpora i izvozi više od četiri miliona tona godišnje. Većina tog izvoza tradicionalno ide preko ruske železničke mreže i ruskih luka. Samo kompanija Tengizševroil je u prvoj polovini prošle godine plasirala oko 1,2 miliona tona sumpora, od čega je približno milion tona transportovano preko Rusije. Značaj sumpora daleko prevazilazi jednu industrijsku granu. Oko polovine svetske proizvodnje koristi se za proizvodnju sumporne kiseline, osnovne sirovine za mineralna đubriva, metalurgiju, rudarstvo i brojne hemijske procese. Globalna potrošnja procenjuje se na oko 67 miliona tona godišnje. U isto vreme, sukob na Bliskom istoku i ograničenja transporta kroz Ormuski moreuz doveli su do poremećaja isporuka iz zemalja Persijskog zaliva. Posledica je dramatičan rast cena. Ruska Federalna agencija za železnički saobraćaj donela je odluku o obustavljanju tranzita sumpora iz Kazahstana ka ruskim morskim lukama i železničkim kontrolnim punktovima. Naredba je potpisana 24. maja 2026. godine na osnovu instrukcija prvog potpredsednika ruske vlade Denisa Manturova. Ograničenje je uvedeno do daljeg, a zvanični razlozi nisu saopšteni. Naizgled je reč o tehničkoj odluci, ali njene posledice mogu biti globalne. Kazahstan je jedan od najvećih svetskih proizvođača sumpora i izvozi više od četiri miliona tona godišnje. Prema podacima analitičke kuće Argus, većina tog izvoza tradicionalno prolazi kroz ruske luke. Zašto je sumpor toliko važan? Zato što se oko polovine svetske proizvodnje sumpora koristi za proizvodnju sumporne kiseline, jednog od najvažnijih industrijskih proizvoda na svetu. Sumporna kiselina je neophodna za proizvodnju mineralnih đubriva, metalurgiju, rudarstvo, preradu ruda i brojne hemijske procese bez kojih savremena industrija ne može da funkcioniše. Najveći svetski proizvođač sumpora je Kina sa približno 18 miliona tona godišnje. Slede Sjedinjene Američke Države sa između 8,5 i 9 miliona tona, dok Saudijska Arabija, Rusija i Ujedinjeni Arapski Emirati proizvode između šest i sedam miliona tona godišnje. Globalna potrošnja procenjuje se na čak 67 miliona tona godišnje. Situaciju dodatno komplikuje eskalacija sukoba na Bliskom istoku i problemi sa plovidbom kroz Ormuski moreuz. Upravo je taj koridor ključan za izvoz sumpora iz zemalja Persijskog zaliva. Posledica je nestašica na svetskom tržištu i dramatičan rast cena. Prema podacima Trading Economics-a, cena sumpora je u poslednjih mesec dana porasla za 15,38 odsto i dostigla rekordnih 7.500 juana po toni. U odnosu na isti period prošle godine, reč je o rastu od čak 205,17 odsto. Sve ove činjenice ukazuju na jednu suštinsku stvar. Svet je ušao u eru u kojoj vize, energenti, transportni koridori, mineralna đubriva, železničke mreže, radne dozvole i pristup tržištima predstavljaju sredstva geopolitičkog uticaja. Zato Srbija mora veoma pažljivo da proceni svaku odluku koja se tiče odnosa sa Ruskom Federacijom. Oni koji danas govore o uvođenju viza Rusima kao pukoj formalnosti zanemaruju činjenicu da se odnosi država više ne mere samo diplomatskim izjavama već i ekonomskim posledicama. Primer Jermenije pokazuje koliko skupo može koštati zanemarivanje realnih ekonomskih interesa. Primer Kazahstana pokazuje koliko su važni transportni i trgovinski koridori. Primer svetskog tržišta sumpora pokazuje koliko brzo geopolitika postaje ekonomija, a ekonomija pitanje nacionalne bezbednosti. Srbija nema interes da ruši odnose sa Rusijom, da dovodi u pitanje bezvizni režim koji koristi našim građanima ili da ugrožava saradnju sa jednom od retkih velikih sila koja dosledno podržava teritorijalni integritet Srbije i štiti međunarodno pravo kada je reč o Kosovu i Metohiji. Zato je danas više nego ikada potrebno voditi politiku nacionalne mudrosti, a ne politiku improvizacije. Odluke koje se donose pod spoljnim pritiscima često imaju cenu koju plaćaju građani. Srbija tu cenu ne sme da plaća. Ovi primeri pokazuju jednu važnu činjenicu koju Srbija ne sme da zanemari. Svet više nije svet iz devedesetih godina niti svet bezbednih globalnih lanaca snabdevanja. Danas energenti, transportni koridori, sirovine, radne dozvole, carine, vize i pristup tržištima predstavljaju instrumente geopolitike. Zato je neophodno da svaka rasprava o uvođenju viza Rusiji bude vođena hladne glave i na osnovu državnih interesa Srbije, a ne na osnovu dnevnopolitičkih očekivanja pojedinih centara moći. Srbija nema ni ekonomski, ni energetski, ni nacionalni interes da narušava odnose sa državom koja ostaje jedan od njenih najvažnijih spoljnopolitičkih partnera, najznačajniji oslonac po pitanju Kosova i Metohije i važan faktor stabilnosti na evroazijskom prostoru. U vremenu kada se čitav svet deli na velike geopolitičke blokove, mudra politika Srbije mora da ostane politika saradnje, otvorenih kanala komunikacije i zaštite sopstvenih nacionalnih interesa. Uvođenje viza Rusiji ne bi predstavljalo korak ka većoj bezbednosti ili većem prosperitetu Srbije. Naprotiv, to bi bio korak ka novim ograničenjima, novim ekonomskim rizicima i nepotrebnom udaljavanju od partnera sa kojim nas vežu istorija, ekonomija, energetika i zajednički interesi. Srpska liga zato smatra da Srbija treba da čuva savezništvo i bezvizni režim sa Rusijom i da odluke od nacionalnog značaja donosi u Beogradu, a ne u bilo kom drugom centru političke moći.
SrbijaBRISEL BI DA ODREĐUJE KO SME DA ŽIVI U SRBIJI: Danas zabrana za Ruse, sutra zabrana za Srbe!
Aleksandar ĐurđevLekcija jednog poteza: zašto Englezi pobeđuju, a mi se čudimoIzvor: Pravda
