Aleksandar Đurđev, predsednik Srpske lige, izjavio je da ukoliko su tačne informacije da Evropska unija od Srbije zahteva smanjenje broja boravišnih dozvola za ruske državljane i to pod pretnjom ukidanja bezviznog režima, onda više ne govorimo o evropskim integracijama, već o političkoj uceni bez presedana.
„Postavlja se jednostavno pitanje ko je Evropskoj uniji dao pravo da odlučuje ko sme, a ko ne sme da živi, radi i stvara u Srbiji? Da li je Srbija suverena država ili teritorija kojom se upravlja iz briselskih kancelarija?“, upitao je Đurđev.
„Posebno je licemerno što nikome ne smetaju masovne migracije iz Azije i Afrike, što nikome ne smetaju hiljade ljudi koji bez ikakve kulturne, jezičke ili istorijske veze dolaze u Srbiju, ali su odjednom problem obrazovani, vredni i porodični ljudi iz Rusije koji su u Srbiji pokrenuli firme, zaposlili ljude, kupili stanove i uložili novac u našu ekonomiju“, istakao je Đurđev.
„Ako je nekome u Briselu problem što u Srbiji žive Rusi, onda to nije pitanje bezbednosti niti migracija. To je pitanje ideologije i političke osvete prema svemu što ima veze sa Rusijom. Danas traže da se smanji broj Rusa u Srbiji, sutra će tražiti da se ukinu ruske kompanije, prekosutra će tražiti da Srbija prekine svaku saradnju sa Moskvom, a na kraju će tražiti da se Srbi odreknu sopstvenih nacionalnih interesa“, naglasio je Đurđev.
„Srbija nije ničija kolonija. Naše institucije treba da procenjuju ko ispunjava uslove za boravak u Srbiji, a ne činovnici koji hiljadama kilometara daleko odlučuju o sudbini našeg naroda i naše države“, poručio je Đurđev.
„Srpska liga smatra da svaki čovek koji poštuje zakone Srbije, radi, plaća porez i ne ugrožava bezbednost države ima pravo da bude tretiran jednako, bez obzira da li dolazi iz Rusije, Amerike, Francuske, Nemačke, Kine ili bilo kog drugog dela sveta“, napomenuo je Đurđev.
„Zato Srbija mora jasno da poruči bezvizni režim nije poklon Evropske unije već obostrani interes. Niko nema pravo da pretnjama i ucenama primorava Srbiju da vodi politiku suprotnu svojim nacionalnim i ekonomskim interesima“, istakao je Đurđev.
„Upravo u svetlu sve češćih informacija da pojedini krugovi u Briselu traže dodatno distanciranje Srbije od Rusije, izjava Ane Brnabić dobija potpuno drugačije značenje. Ono što je mnogima delovalo kao nesmotrena diplomatska formulacija danas sve više liči na političku pripremu terena za prihvatanje zahteva koji dolaze spolja“, naglasio je Đurđev.
„Kada se najpre relativizuju bratski odnosi Srbije i Rusije, a zatim se pojave pritisci da se ograniči prisustvo ruskih državljana u Srbiji, građani imaju pravo da postave pitanje da li je reč o slučajnosti ili o delu istog političkog procesa. Zato je danas jasnije nego ikada zbog čega je Ana Brnabić poslala takvu poruku i zbog čega nakon pitanja Marije Zaharove nije usledio nikakav odgovor. Ćutanje je ponekad najiskrenije priznanje da je poruka bila namenjena ne Moskvi i ne Beogradu, već adresama u Briselu“, istakao je Đurđev.
„Srbija ne sme da postane država koja će svoju spoljnu politiku menjati zato što to od nje očekuju drugi. Ako danas pristanemo da nam drugi određuju kakav odnos smemo da imamo prema Rusiji, sutra će nam određivati i kakvu Srbiju smemo da imamo“, upozorio je Đurđev.
„Kada jedna zajednica država pokuša da drugoj državi određuje ko sme da živi na njenoj teritoriji, onda to više nije partnerstvo nego diktat. A Srbi su kroz istoriju mnogo puta pokazali da umeju da podnesu pritiske, ali da nikada nisu pristajali na diktat“, naglasio je Đurđev.
„Danas je pitanje boravka i života Rusa u Srbiji. Sutra će to biti pitanje života i bitisanja samih Srba u Srbije. Zato je vreme da država pokaže da je suverena, a ne da svaku novu ucenu prihvata kao obavezu“, zaključio je Đurđev.
Izvor: Pravda
