Bivši američki obaveštajac i vojni analitičar Skot Riter ocenio je da se Saudijska Arabija nalazi u ozbiljnoj strateškoj krizi, tvrdeći da napadi jemenskog pokreta Ansarulah otkrivaju slabosti njene protivvazdušne odbrane i dovode u pitanje sposobnost Rijada da zaštiti sopstvenu teritoriju i naftnu infrastrukturu.
Prema Riterovoj proceni, Saudijska Arabija je tokom prethodnih decenija potrošila ogromna sredstva na naoružanje, ali se sada suočava sa protivnikom koji uspeva da joj nanese ozbiljne udarce. On smatra da bi eventualno uključivanje Rijada u američko-izraelski napad na Iran moglo da ima katastrofalne posledice po saudijsku državu.
„Jemen danas može da pogodi ono što želi da pogodi“, rekao je Riter, ukazujući na ranjivost saudijske odbrane. On je ocenio da bi Iran, ukoliko Saudijska Arabija odluči da se direktno pridruži ratu protiv Teherana, mogao dodatno da oslabi kraljevinu i njenu naftnu privredu.
Riter smatra da je položaj prestolonaslednika Muhameda bin Salmana posebno osetljiv jer se njegova vlast, kako je naveo, oslanja na obećanje bezbednosti i nastavak ekonomskog blagostanja. Podsetio je na hapšenja prinčeva i visokih zvaničnika 2017. godine, tvrdeći da je taj potez otuđio deo saudijske elite i društva.
Prema njegovoj oceni, Rijad sada mora da traži pomoć od spoljnih sila, uključujući Tursku, Pakistan, Egipat i Sjedinjene Američke Države. Riter je takvu situaciju uporedio sa poznim Rimskim carstvom, koje je, prema njegovoj analogiji, moralo da se oslanja na strane snage kako bi se odbranilo od sopstvenih neprijatelja.
On je otišao i korak dalje, ocenivši da bi pad vladajuće kuće Saud mogao da ima šire posledice po Bliski istok. Kritikovao je saudijsku spoljnu politiku, posebno širenje vehabizma, za koje smatra da je doprinelo destabilizaciji drugih zemalja regiona. Osvrnuo se i na slučaj novinara Džamala Kašogija, čije je ubistvo u saudijskom konzulatu u Istanbulu izazvalo međunarodni skandal, optužujući bin Salmana za odgovornost.
Riter: Glavno bojno polje je Rijad
Govoreći o ratu u Jemenu, Riter je odbacio ocenu da je glavno bojno polje isključivo na teritoriji te zemlje. Po njegovom mišljenju, konačni ishod sukoba zavisiće od toga da li će saudijska prestonica uspeti da održi političku i ekonomsku stabilnost.
„Rat će biti dobijen kada se Rijad uruši“, ocenio je Riter, tvrdeći da Ansarulah ima značajnu prednost zbog motivacije svojih boraca i sposobnosti da nastavi borbu protiv snaga koje podržava Saudijska Arabija.
On je napravio razliku između boraca koji se, kako je naveo, bore iz verskih uverenja i plaćenika koji učestvuju u ratu zbog novca. Prema njegovoj oceni, ta razlika može da ima veliki uticaj na moral i izdržljivost jedinica na terenu. Kao primere naveo je borbe u oblasti Taiza i na drugim delovima jemenskog fronta, gde smatra da Ansarulah ima prednost.
Riter je skeptičan i prema mogućnosti da Pakistan pošalje veliki broj vojnika u Jemen kako bi pomogao snagama koje podržava Rijad. Ukazao je na unutrašnje političke probleme u Pakistanu, uključujući proteste i zahteve za oslobađanje bivšeg premijera Imrana Kana, kao i na teškoće koje bi pratile vojnu operaciju daleko od pakistanske teritorije.
Prema njegovoj proceni, pakistanske snage bi se suočile sa dugim linijama snabdevanja, nepoznatim terenom i protivnikom koji ima lokalnu podršku. Zbog toga smatra da bi slanje velikog broja vojnika moglo da se pretvori u ozbiljan vojni i politički neuspeh.
Slično mišljenje izneo je i o Turskoj, za koju je ocenio da ima sopstvene regionalne interese i da ne bi želela da troši vojne resurse u sukobu u Jemenu. Riter je doveo u pitanje i spremnost Vašingtona da bezuslovno pomogne Saudijskoj Arabiji, podsećajući na ranije razmirice između Donalda Trampa i Muhameda bin Salmana.
Posebno je kritikovao navodno očekivanje Rijada da će mu zapadne sile pružiti bezrezervnu podršku, tvrdeći da se interesi Sjedinjenih Država i Saudijske Arabije ne poklapaju uvek. U tom kontekstu, govorio je i o ulozi petrodolara u odnosima dve zemlje, ocenivši da bi slabljenje tradicionalnih energetskih veza moglo dodatno da promeni američki odnos prema saudijskom rukovodstvu.
Strani borci neće preokrenuti rat
Riter je odbacio i mogućnost da slanje stranih boraca iz Sirije, uključujući pripadnike različitih islamističkih formacija, značajno promeni odnos snaga u Jemenu. Prema njegovoj oceni, borci koji nisu upoznati sa lokalnim terenom, stanovništvom i verskim prilikama ne bi mogli lako da se prilagode jemenskom ratištu.
On je postavio pitanje kako bi takve jedinice bile dopremljene na front, ko bi im obezbeđivao vozila, gorivo, municiju, komunikacije i evakuaciju ranjenih. Bez pouzdane logistike, smatra Riter, ni veliki broj vojnika ne bi bio dovoljan da preokrene tok sukoba.
„Nema plana za te ljude“, poručio je, ocenjujući da bi njihovo slanje u borbu protiv Ansarulaha moglo da dovede do velikih gubitaka, bez značajnijeg vojnog rezultata.
Prema njegovoj proceni, problem snaga koje podržava Saudijska Arabija nije samo nedostatak ljudstva i naoružanja, već i slab moral i nemogućnost da samostalno održe položaje. Zbog toga Riter smatra da bi uvođenje stranih trupa samo proširilo sukob, ali ne bi nužno promenilo njegov ishod.
Njegova osnovna poruka jeste da Saudijska Arabija ne može da računa na to da će spoljni saveznici rešiti probleme koje nije uspela da prevaziđe sopstvenom vojskom. Ukoliko se rat nastavi i napadi na saudijsku infrastrukturu pojačaju, Rijad bi, prema Riterovoj proceni, mogao da se suoči sa sve težim posledicama po ekonomiju, bezbednost i stabilnost vladajuće dinastije.
UkrajinaRusija udara tamo gde Ukrajinu najviše boli: Prekidaju se ključne vezeIzvor: Pravda
