Bivši američki obaveštajac i vojni analitičar Skot Riter ocenio je u gostovanju u emisiji „Dijalog Vorks“ da se rat na Bliskom istoku širi i da bi posledice sukoba u Jemenu mogle da dovedu do ozbiljne destabilizacije Saudijske Arabije. Istovremeno, govorio je o vojnoj situaciji u Ukrajini, ruskoj strategiji, ulozi bespilotnih letelica i američkom pritisku na Iran, tvrdeći da Vašington sve više zavisi od ekonomskog pritiska jer nema jasno rešenje za vojno suočavanje sa Teheranom.
Govoreći o sukobu između jemenskog pokreta Huti i snaga koje podržava Saudijska Arabija, Riter je ocenio da se odnos snaga menja na štetu Rijada. Posebno je ukazao na strateški značaj moreuza Bab el Mandeb, kroz koji prolazi važan deo svetske pomorske trgovine, kao i na ranjivost saudijske naftne infrastrukture.
Prema njegovim rečima, problem Saudijske Arabije nije samo mogućnost prekida izvoza nafte zbog ugroženih pomorskih puteva već i napadi na proizvodne kapacitete, naftovode i druga kritična postrojenja. Riter tvrdi da bi dugotrajno uništavanje te infrastrukture moglo da ima dalekosežne posledice po ekonomsku i političku stabilnost kraljevstva.
„Vidimo strateški poraz Saudijske Arabije“, poručio je Riter, dodajući da bi posledice rata mogle da ugroze i samu vlast prestolonaslednika Muhameda bin Salmana.
On smatra da saudijska vojska, uprkos savremenom naoružanju i stranoj podršci, ima ozbiljne probleme u vođenju produženog rata protiv protivnika koji deluje na sopstvenoj teritoriji i koristi relativno jeftine bespilotne letelice i rakete. Riter je ukazao na razliku između složenog procesa pripreme vazdušnih udara i jednostavnijeg načina na koji jemenske snage mogu da pokrenu napad dronovima.
„Jemen mora samo da lansira dron i uništi neki objekat. Sve se odvija unutar njegovog sistema, bez potrebe za spoljnom podrškom“, objasnio je on, poredeći način delovanja dve strane.
Riter je ocenio da Saudijska Arabija ima problem i sa nedostatkom pouzdanih kopnenih snaga, zbog čega se oslanja na lokalne saveznike i razmatra mogućnost angažovanja dodatnih stranih vojnika. Međutim, smatra da bi eventualno slanje velikog broja pakistanskih vojnika u Jemen predstavljalo ozbiljan politički i vojni rizik za Islamabad.
„Pakistan ne može da pošalje značajan broj vojnika i da ih dugoročno održava u takvom sukobu. Kako će ih tamo prebaciti i kako će im obezbediti logističku podršku?“, upitao je Riter, upozoravajući da bi velike žrtve mogle da izazovu dodatnu nestabilnost u Pakistanu.
On je skeptičan i prema mogućnosti da Turska ili Sjedinjene Američke Države direktno intervenišu kako bi spasile saudijsku vojnu kampanju. Prema njegovoj proceni, Vašington ne želi da se upusti u novi kopneni rat koji bi mogao da dovede do povratka velikog broja američkih vojnika u kovčezima.
Riter je posebno ukazao na problem protivvazdušne odbrane Saudijske Arabije, tvrdeći da postojeći sistemi ne mogu pouzdano da zaštite sve važne ciljeve, naročito dugačke naftovode i energetska postrojenja. Čak i kada bi odbrana većih gradova bila efikasnija, objasnio je, bilo bi izuzetno teško sprečiti napade na celokupnu infrastrukturu.
U nastavku razgovora, Riter je govorio o američkoj politici prema Iranu i mogućnosti nove vojne eskalacije. On smatra da se administracija predsednika Donalda Trampa oslanja na pretpostavku da će ekonomske sankcije, blokada i ograničenje trgovinskih veza primorati Teheran na ustupke. Međutim, prema njegovoj proceni, ta strategija počiva na pogrešnoj predstavi o sposobnosti iranskog društva da izdrži dugotrajan pritisak.
„Mi verujemo da će se iranska ekonomija srušiti i da će taj predstojeći kolaps primorati iransku vladu na ključne ustupke“, rekao je Riter, ocenjujući da Vašington upravo na takav scenario polaže najveće nade.
On je doveo u pitanje i pretpostavku da bi ekonomske teškoće same po sebi dovele do političkog sloma Irana. Podsetio je da se ta zemlja decenijama suočava sa sankcijama i da je razvila različite mehanizme za održavanje trgovine i snabdevanja, uključujući neformalne ekonomske kanale i saradnju sa partnerima.
„Moje lično uverenje je da je Iran daleko otporniji nego što su Tramp i Skot Besent navedeni da veruju i da je verovatnoća da se Iran sruši pod ekonomskim pritiskom veoma mala“, ocenio je Riter.
On je posebno istakao značaj odnosa Teherana sa Rusijom i Kinom, smatrajući da te zemlje imaju strateški interes da spreče potpunu izolaciju Irana. Prema njegovoj proceni, saradnja u trgovini, energetici i transportu omogućava Teheranu da traži alternativne puteve snabdevanja i izvoza, čime se smanjuje efikasnost američkih sankcija.
Riter je upozorio da bi eventualni novi američki napad na Iran mogao da bude povezan i sa unutrašnjim političkim pritiscima u Sjedinjenim Državama. Prema njegovim rečima, rast cena energenata i posledice sukoba na Bliskom istoku mogli bi da postanu ozbiljan problem za Trampovu administraciju uoči izbora za američki Kongres.
On je ocenio da izjave o izbegavanju novog rata ne moraju nužno da znače da je vojna opcija trajno odbačena. Vašington, kako je naveo, može pokušavati da smiri tržišta nafte diplomatskim porukama, dok istovremeno zadržava mogućnost daljih vojnih akcija ukoliko proceni da ekonomski pritisak ne daje rezultate.
Drugi veliki deo razgovora bio je posvećen ratu u Ukrajini i pitanju da li Rusija gubi sposobnost da nastavi vojne operacije. Riter je odbacio ocene da se ruska država nalazi pred ekonomskim ili vojnim slomom, tvrdeći da se pojedinačni problemi u snabdevanju i svakodnevnom životu često predstavljaju kao dokaz opšte krize.
Kao primer naveo je nestašice goriva na pojedinim mestima u Rusiji, za koje tvrdi da se mogu rešavati preraspodelom postojećih rezervi. Prema njegovim rečima, snimci redova na benzinskim pumpama i pojedinačni incidenti na društvenim mrežama ne predstavljaju nužno realnu sliku stanja u celoj zemlji.
„Rusi nisu u panici. Jedan lokalni problem ne znači da se cela zemlja raspada“, poručio je Riter, dodajući da je potrebno analizirati širu sliku, a ne donositi zaključke na osnovu pojedinačnih snimaka.
Iščenko: Problem nije samo front, Kijev je napravio mnogo dublju stratešku greškuKada je reč o situaciji na frontu, Riter je ocenio da Rusija sprovodi kampanju udara na ukrajinske vojne, industrijske i transportne kapacitete sa ciljem da oslabi sposobnost Kijeva da nastavi rat. Posebno je ukazao na značaj crnomorskih luka, mostova, proizvodnih postrojenja i logističkih pravaca za funkcionisanje ukrajinske ekonomije i snabdevanje jedinica na frontu.
Prema njegovoj proceni, sistematski napadi na te ciljeve mogu imati veći dugoročni efekat od osvajanja pojedinačnih položaja, jer otežavaju transport robe, održavanje proizvodnje i prebacivanje vojne tehnike.
Riter je govorio i o borbama u oblasti Limana, tvrdeći da ukrajinski protivnapadi nisu doneli rezultate koji su im pripisivani u pojedinim izveštajima. On smatra da ruska vojska koristi odbranu po dubini, artiljeriju i bespilotne letelice kako bi zaustavila protivničke prodore, a zatim nastavila napredovanje.
„Rusi napreduju u grupama od tri, šest, devet ili najviše dvanaest vojnika, uz podršku dronova i artiljerije. Oni napadaju sektor po sektor, a kada protivnik krene u kontranapad, povlače se na položaje sa kojih mogu da ga zaustave“, rekao je Riter opisujući taktiku koju, prema njegovoj oceni, koriste ruske snage.
On je odbacio i tvrdnje o izuzetno velikim ruskim gubicima koje se pojavljuju u javnosti, smatrajući da ukrajinske snage nemaju kapacitet da nanose gubitke u obimu koji se ponekad navodi. Istovremeno je priznao da je reč o ratu visokog intenziteta u kojem obe strane trpe ozbiljne gubitke.
Poseban značaj Riter je pripisao bespilotnim letelicama, koje, prema njegovoj oceni, sve više određuju ishod borbi. On je naveo da ruska vojska ulaže u obuku operatera i specijalizovane jedinice zadužene za otkrivanje i uništavanje ukrajinskih dronova, njihovih operatera i komandnih mesta.
Kao primer pomenuo je rusku jedinicu „Rubikon“, za koju tvrdi da je usmerena na uništavanje ukrajinske infrastrukture za upotrebu bespilotnih letelica. Prema njegovom objašnjenju, dronovi ne mogu da deluju izolovano, već zavise od komandnih centara, komunikacija, logistike i obučenog ljudstva, što stvara mogućnost da se njihov sistematski rad otkrije i napadne.
„Dronovi su oprema. Oni zahtevaju infrastrukturu koja može da se identifikuje. Kada razumete kako funkcioniše bojište i šta tražite, možete da prepoznate mesta na kojima se nalaze komandni centri i da ih uništite“, objasnio je Riter.
On je doveo u pitanje i značaj ponovnog uspostavljanja američke obaveštajne podrške Ukrajini, tvrdeći da Kijev već koristi sopstvene izvore podataka i komercijalne satelitske snimke za planiranje napada. Prema njegovoj oceni, takav potez Vašingtona ima veću političku nego vojnu težinu i ne rešava ključne probleme ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Riter je upozorio da bi razvoj novih sistema presretanja mogao da potraje godinama, jer projektovanje, testiranje i pokretanje proizvodnje zahtevaju vreme. Ukrajini je, međutim, efikasna protivvazdušna odbrana potrebna odmah, što, po njegovom mišljenju, predstavlja jedan od njenih najvećih strateških problema.
Gostovanje je zaključeno širom raspravom o ratu, energetskoj bezbednosti i ograničenjima zapadne vojne i ekonomske moći. Riter je u svim tim pitanjima zastupao stav da se ishod sukoba ne može procenjivati samo na osnovu javnih izjava, pojedinačnih napada ili političkih obećanja, već pre svega na osnovu sposobnosti zaraćenih strana da održe vojnu proizvodnju, logistiku i snabdevanje. U njegovoj analizi, Jemen ugrožava saudijske energetske kapacitete, Iran pokazuje otpornost na ekonomski pritisak, dok Rusija pokušava da sistematskim napadima oslabi vojnu i ekonomsku osnovu Ukrajine.
Bliski istokDRUGA BITKA ZA BAB EL MANDEB: Saudijci kažu da drži ulaz u moreuz, Huti tvrde napad je podbijen (VIDEO)Izvor: Pravda
