Rusija je izvela novi talas kombinovanih napada dronovima i raketama širom Ukrajine, sa posebnim naglaskom na Kijev i Dnjepar, dok se sve veći pritisak stavlja na energetsku, železničku i vojnu infrastrukturu zemlje. Britanski analitičar Aleksander Merkuris u svojoj najnovijoj emisiji posebno je izdvojio napade na mostove preko Dnjepra, ocenjujući da bi njihovo onesposobljavanje moglo ozbiljno da ugrozi snabdevanje ukrajinskih snaga na frontu u Donbasu.
Prema njegovoj analizi, ruski napadi nisu usmereni samo na neposredne vojne ciljeve već i na infrastrukturu od koje zavisi funkcionisanje ukrajinske vojske i države. Merkuris smatra da bi posledice mogle da postanu naročito ozbiljne ukoliko se nastave udari na mostove, železničke lokomotive i elektroenergetsku mrežu.
Posebnu pažnju posvetio je Dnjepru, velikom industrijskom i logističkom centru koji ima važnu ulogu u snabdevanju ukrajinskih jedinica na istoku zemlje. Kako je naveo, snabdevanje trupa koje se bore u Donbasu u velikoj meri zavisi od pravaca koji vode iz Kijeva i Dnjepra, zbog čega bi prekid saobraćaja preko ključnih mostova predstavljao ozbiljan problem za ukrajinsku komandu.
Merkuris je naveo da su u napadima na jedan od mostova u Dnjepru, prema informacijama koje je pratio, učestvovali dronovi „Geran-4“, kao i ruski borbeni avioni Su-34 koji su koristili avio-bombe tipa FAB. Prema njegovom opisu, jedna bomba je promašila cilj, dok je druga pogodila prilaz mostu, što je, kako je ocenio, moglo privremeno da onemogući njegovo korišćenje.
Analitičar je ovaj napad povezao sa ranijim udarima na mostove u oblasti Zaporožja. Prema njegovoj proceni, činjenica da ruska avijacija izvodi napade na ovakve ciljeve ukazuje na nastojanje da se oteža kretanje ljudstva, opreme i vojnih zaliha između različitih delova Ukrajine.
On smatra da bi nastavak takve kampanje mogao da dovede do dodatnog slabljenja ukrajinske logistike. Ipak, stvarni domet ovih napada zavisiće od obima oštećenja, mogućnosti popravke i sposobnosti Ukrajine da preusmeri saobraćaj na druge prelaze.
Pored mostova, meta ruskih napada ponovo su bili Kijev i drugi delovi zemlje. Merkuris navodi da su rakete i dronovi pogodili različite objekte, uključujući ciljeve povezane sa vojnom industrijom, skladištima i infrastrukturom. Ukrajinske vlasti istovremeno prijavljuju probleme sa snabdevanjem električnom energijom, za koje okrivljuju ruske napade na elektroenergetsku mrežu.
Prema Merkurisovoj oceni, napadi na dalekovode i druge delove energetske infrastrukture stvaraju ciklus u kojem ukrajinske ekipe obnavljaju oštećene sisteme, nakon čega novi udari ponovo prekidaju snabdevanje. On ukazuje da relativno jeftini dronovi mogu da izazovu posledice čija je cena za napadnutu stranu znatno veća od cene samog oružja.
Poseban problem predstavlja i obnova železničkih napada. Merkuris tvrdi da Rusija ponovo intenzivira udare na lokomotive, koje su ključne za prevoz vojne opreme, municije, goriva i drugih zaliha, ali i za civilni saobraćaj. Pozivajući se na izveštaje koje je pratio, naveo je da je od početka rata uništen značajan broj ukrajinskih lokomotiva.
On je izneo procenu da bi, ukoliko se napadi nastave sadašnjim intenzitetom, Ukrajina mogla da se suoči sa sve većim nedostatkom ispravnih lokomotiva. U takvim okolnostima, vojni i logistički vozovi verovatno bi dobili prednost, dok bi civilni prevoz morao da bude smanjen.
Posledice bi se, prema njegovoj analizi, mogle preneti i na stanovništvo. Otežan železnički saobraćaj zakomplikovao bi evakuaciju ljudi iz velikih gradova, naročito ako se istovremeno nastave napadi na putnu infrastrukturu i pogoršaju problemi sa snabdevanjem gorivom.
Merkuris je u tom kontekstu pomenuo i apele gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička da stanovnici razmotre odlazak iz grada ukoliko se nastave problemi sa energetskom infrastrukturom. Po njegovoj oceni, masovnije korišćenje drumskih pravaca za evakuaciju moglo bi dodatno da optereti zalihe benzina i dizela, ali i da oteža kretanje vojnih jedinica.
Zelenski optužio Vašington da nije upozorio Ukrajinu na napad
Drugi važan deo emisije odnosio se na sve otvorenije nesuglasice između Vladimira Zelenskog i američkog predsednika Donalda Trampa.
Merkuris je analizirao izjavu ukrajinskog predsednika da Sjedinjene Američke Države nisu blagovremeno upozorile Kijev na predstojeći ruski napad, posebno na raketni deo udara. Prema njegovim rečima, takva upozorenja imaju veliki značaj za funkcionisanje ukrajinske protivvazdušne odbrane, jer omogućavaju raspoređivanje sistema, pripremu odbrane i preduzimanje mera zaštite stanovništva.
Međutim, ubrzo nakon Zelenskove izjave pojavile su se različite poruke ukrajinskih zvaničnika. Merkuris je naveo da je jedan visoki predstavnik ukrajinske vlasti, za koga je pretpostavio da je ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha, rekao da je Vašington ipak dostavio upozorenje. Kasnije je predstavnik ukrajinske protivvazdušne odbrane Jurij Ignat, prema opisu analitičara, podržao Zelenskovu verziju.
Merkuris veruje da je američko upozorenje ipak bilo dostavljeno i da Zelenski svojim izjavama pokušava da izvrši politički pritisak na Trampa i pridobije podršku u SAD i Evropi.
Analitičar smatra da američka obaveštajna podrška ima presudan značaj za nastavak ukrajinskog otpora. Pored informacija o kretanju ruskih snaga i upozorenja na napade, on je izdvojio i komunikacionu podršku, uključujući sistem „Starlink“. Prema njegovoj proceni, eventualno ukidanje te pomoći imalo bi daleko ozbiljnije posledice po Ukrajinu od samog smanjenja finansijske ili vojne podrške pojedinih evropskih država.
U pozadini spora nalazi se i Trampov dogovor sa Rusijom o kupovini određenih količina dizel-goriva, koji je izazvao nezadovoljstvo u Kijevu. Zelenski je, kako je naveo Merkuris, kritikovao i najavljeno energetsko primirje, oko čijih uslova su se pojavljivale različite poruke.
Ukrajinski predsednik je, prema transkriptu emisije, najpre osporavao da je pristao na dogovor, zatim govorio da je neophodna saglasnost Rusije, a potom kritikovao ograničenje primirja na određene energetske ciljeve. Zelenski je zagovarao šire obustavljanje napada na ukrajinsku energetsku i civilnu infrastrukturu, uz argument da su uslovi nepovoljni za Ukrajinu.
Merkuris smatra da je suština sukoba u tome što su Vašington i Moskva razgovarali o određenim pitanjima bez prethodnih konsultacija sa Kijevom. On ne očekuje da će SAD potpuno prekinuti obaveštajnu podršku Ukrajini, ali ukazuje da spor otkriva napetosti u odnosima Trampove administracije i ukrajinskog rukovodstva.
Bliski istokHuti satiru prosaudijske snage kod Bal el Mandeba - krenulo napredovanje ka Adenu (VIDEO/MAPA)Izvor: Pravda
