Američki ekonomista i bivši pomoćnik ministra finansija SAD Pol Krejg Roberts ocenio je da bi mogući dogovor Vašingtona i Moskve o ukidanju sankcija i isporukama ruskih energenata mogao da otvori put za diplomatsko rešenje sukoba u Ukrajini. Međutim, prema njegovom mišljenju, nastojanja američkog predsednika Donalda Trampa ograničena su uticajem vojno-bezbednosnog kompleksa, neokonzervativaca i drugih moćnih interesnih grupa.
Govoreći u emisiji kanala Dialogue Works, Roberts je ukazao na navodni plan prema kojem bi SAD ublažile sankcije Rusiji u zamenu za isporuke dizel-goriva svetskom tržištu. Prema njegovim rečima, ukupna količina o kojoj se razgovaralo iznosila je oko 4,8 miliona tona.
Roberts smatra da bi takav aranžman mogao da posluži kao početna tačka za širi dogovor o okončanju rata, jer bi obnavljanje energetske i trgovinske saradnje otežalo nastavak konfrontacije između dve zemlje. Ipak, problem vidi u tome što se, kako tvrdi, istovremeno nastavlja američka vojna podrška Ukrajini, uključujući isporuke oružja i obaveštajne podatke, dok ukrajinske snage napadaju rusku energetsku infrastrukturu.
Prema Robertsovoj oceni, Tramp bi želeo da zaustavi napade na ruske objekte za proizvodnju i transport goriva kako bi se omogućio dogovor o energentima. Međutim, Moskva, kako je naveo, ne želi privremeno primirje ograničeno na pojedine ciljeve, već sveobuhvatno političko rešenje.
Moskva traži trajni dogovor, a ne privremeno primirje
Roberts smatra da je jedan od ključnih razloga za dugotrajnost sukoba to što ruski predsednik Vladimir Putin nastoji da ciljeve Moskve ostvari pregovorima, a ne isključivo vojnom silom. Prema njegovom tumačenju, ruski lider veruje da bi rezultat postignut dogovorom imao veće međunarodno prihvatanje, dok bi vojna pobeda mogla da dovede do nastavka zapadnog protivljenja i produbljivanja neprijateljstva prema Rusiji.
Američki analitičar, međutim, upozorava da takav pristup nosi ozbiljne rizike. Kako je istakao, sukob se tokom vremena širio, a produžavanje rata povećava opasnost od direktnijeg sukoba velikih sila. Iako razume logiku ruskog rukovodstva, Roberts nije uveren da je strategija postepenog vojnog pritiska uz istovremeno traženje pregovora najbezbedniji put.
On smatra da Tramp pokušava da pronađe način da izađe iz ukrajinskog sukoba, ali da se suočava sa snažnim ograničenjima unutar američkog političkog sistema. Kao jedan od glavnih faktora izdvojio je vojno-bezbednosni kompleks, čiji interesi, prema njegovoj oceni, uključuju nastavak proizvodnje i prodaje oružja, kao i održavanje američke globalne dominacije.
Roberts je podsetio i na upozorenje bivšeg američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera iz 1961. godine o rastućem uticaju vojno-industrijskog kompleksa. Prema Robertsovom tumačenju, taj sistem je vremenom postao trajni deo američke politike, zbog čega predsednik ne može jednostavno da sprovede sve što želi, čak i kada pokušava da pokrene pregovore.
Dodatni pritisak predstavljaju predstojeći izbori u SAD. Roberts ocenjuje da Tramp mora da vodi računa o političkim posledicama ekonomskih problema, posebno mogućeg rasta cena goriva, ali i o interesima uticajnih grupa koje podržavaju nastavak konfrontacije sa Rusijom i Iranom.
Zbog toga posebnu važnost pridaje pregovorima koje, prema njegovim rečima, vode ljudi usmereni na poslovne odnose, a ne isključivo predstavnici klasičnog diplomatskog i bezbednosnog aparata. Roberts veruje da bi dogovor o energentima mogao da pomogne u zaobilaženju dela otpora sporazumu, ali upozorava da je njegovo sprovođenje neizvesno.
Andrej Ćirić: Zapad srlja u nuklearni sukob, a nama spremaju zamku! (VIDEO)Širenje sukoba na Bliskom istoku dodatno komplikuje situaciju
Osvrćući se na Bliski istok, Roberts je ocenio da se i tamo ponavlja obrazac u kojem produžavanje rata dovodi do uključivanja sve većeg broja aktera. Posebno je govorio o Saudijskoj Arabiji i sukobu sa jemenskim pokretom Ansar Alah, poznatim kao Huti.
Komentarišući izveštaje o poteškoćama Saudijske Arabije u odbrani od napada i o mogućem uključivanju dodatnih spoljnih partnera, Roberts je rekao da ne vidi jasan razlog zbog kojeg Rijad nastavlja sukob u kojem se suočava sa sve većim pritiskom. Kao alternativu vojnom nastavku krize, predložio je direktne razgovore sa Hutima i pokušaj postizanja sporazuma.
On je upozorio da uključivanje novih država, isporuke oružja i slanje vojnog osoblja mogu dodatno da prošire rat, umesto da dovedu do njegovog okončanja. Prema njegovoj oceni, iskustvo Ukrajine pokazuje koliko je opasno potcenjivati posledice produženih sukoba i propuštenih diplomatskih prilika.
Roberts je na kraju razgovora zaključio da trenutno nema dovoljno političke volje i sposobnosti da se suprotstavljene strane dovedu do održivog rešenja. Umesto da se sukobi okončaju, interesi različitih centara moći i međusobno nepoverenje doprinose njihovom širenju.
Kao najvažniji korak izdvojio je povratak pregovorima koji bi se bavili uzrocima sukoba, a ne samo privremenim prekidom napada. U slučaju Ukrajine, smatra da bi dogovor o sankcijama, energentima i bezbednosnim pitanjima mogao da predstavlja početak takvog procesa, ali da ishod zavisi od toga da li će Vašington i Moskva uspeti da prevaziđu otpor onih koji imaju interes da konfrontacija potraje.
Bliski istokSKOT RITER: Ovo je kraj kuće Sauda, sledi pad moćne imperije i globalna energetska krizaIzvor: Pravda
