Ruske snage nastavljaju napredovanje na više delova fronta u Ukrajini, dok se ukrajinska vojska suočava sa sve težom situacijom kod Dobropilja, na harkovskom pravcu i u oblasti Orehova. O tome je u novoj analizi govorio geopolitički komentator Aleksandar Merkuris, koji smatra da bi naredni period mogao da donese nove promene na frontu, ali i dodatno zaoštravanje političkih odnosa između Vašingtona i Kijeva.
Prema Merkurisovim navodima, ruske snage su zauzele još dva sela u oblasti takozvanog harkovskog džepa, istočno od Volčanska i blizu severoistočne granice Harkovske oblasti sa Rusijom. On tvrdi da su pod ukrajinskom kontrolom ostala još najviše dva manja naselja, ali dovodi u pitanje i stvarni stepen kontrole Kijeva nad njima.
Ukoliko ruske snage u potpunosti uspostave kontrolu nad ovim područjem, Merkuris očekuje da bi posle kratkog pregrupisavanja mogle da pokrenu snažnije operacije u pravcu Velikog Burluka. Prema njegovoj proceni, dalji napredak na tom pravcu otvorio bi mogućnost pritiska ka Izjumu i Balakleji, čime bi bili ugroženi bokovi i pozadina ukrajinskih jedinica koje deluju u okviru ofanzive nazvane „Vivaldi“.
Merkuris ističe da za sada nema pouzdanih pokazatelja koji bi potvrdili ukrajinske tvrdnje o značajnijem napredovanju preko reke Žerebec. Prema njegovoj analizi, ukrajinske snage su uglavnom angažovane zapadno od te reke, dok ruske jedinice nastavljaju da vrše pritisak na više tačaka fronta.
Dobropilje i Orehov pod sve većim pritiskom
Posebnu pažnju Merkuris je posvetio situaciji u Dobropilju, gde ruske snage, prema njegovim rečima, nastavljaju operacije čišćenja i preuzimaju kontrolu nad novim objektima u gradu. On navodi da sve veći broj vojnih komentatora, uključujući i neke ukrajinske, situaciju opisuje kao kritičnu.
Prema njegovoj proceni, Rusija bi mogla da ima efektivnu kontrolu nad većim delom Dobropilja, iako je moguće da su pojedine ukrajinske grupe i dalje prisutne u podrumima i drugim skloništima. Merkuris smatra da bi eventualno okončanje borbi u gradu predstavljalo značajan pomak na tom delu fronta.
On je preneo i navode ruskih medija da je Denis Prokopenko, bivši komandant puka „Azov“ u Marijupolju i jedna od najistaknutijih ličnosti ukrajinskog vojnog pokreta povezanog sa tom formacijom, krajem septembra smenjen sa komandne dužnosti u 12. brigadi „Azov“. Merkuris ovaj navod povezuje sa neuspesima ukrajinskih snaga u borbama kod Dobropilja, ali ta informacija u samom izlaganju nije potkrepljena nezavisnom potvrdom.
Prema njegovom tumačenju, eventualna smena Prokopenka mogla bi da utiče i na odnose unutar komandnog kruga „Azova“, posebno na njegov odnos sa Andrejem Bileckim, koga opisuje kao njegovog rivala u borbi za uticaj unutar pokreta.
Još jedan pravac na kojem, prema Merkurisovoj analizi, ukrajinska odbrana trpi velike probleme jeste oblast Orehova i susedne Preobraženke. Pozivajući se na izjavu ruskog vojnog stručnjaka Andreja Maročka za agenciju TASS, on navodi da je prvobitna ukrajinska vojna grupacija koja je branila Orehov praktično uništena, a da su na njene položaje poslate zamenske jedinice koje nemaju dovoljno ljudstva i obučenosti da zaustave rusko napredovanje.
Maročko je, prema prenetim navodima, posebno ukazao na dominaciju ruskih dronova iznad bojišta. Njihovo prisustvo, kako se navodi, otežava ukrajinskim snagama kretanje, snabdevanje i transport vojne opreme, zbog čega su prinuđene da u pojedinim zonama koriste pešačke pravce i motocikle.
Merkuris ocenjuje da bi pad dodatnih ukrajinskih položaja u tom sektoru mogao da dovede do daljeg pogoršanja situacije za Kijev. Ipak, njegove prognoze o skorom okončanju borbi na ovim pravcima zavise od razvoja situacije na terenu i za sada ih treba posmatrati kao procene, a ne kao potvrđen ishod.
Lavrov: Nema završetka operacije bez ispunjenja ruskih ciljeva
Pored dešavanja na frontu, Merkuris je analizirao i sve otvoreniji politički sukob između američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kritikovao je stav Kijeva prema dogovoru o isporukama dizela i drugim energetskim pitanjima. Prema Lavrovljevim rečima koje je preneo Merkuris, Rusija je podržala predloženi dogovor, ali je Zelenski javno poručio da Ukrajini nisu potrebni takvi aranžmani, već dodatne rakete za sisteme „Patriot“ kako bi nastavila napade na rusku energetsku infrastrukturu.
Lavrov je ocenio da takvo ponašanje predstavlja direktan izazov Trampu, koji je podržao dogovor o energentima. Merkuris se saglasio sa ruskom ocenom da Zelenski nastoji da nastavi napade na ruske rafinerije uprkos mogućim posledicama po odnose sa Vašingtonom.
U tom kontekstu, analitičar smatra da Moskva nastoji da iskoristi neslaganja između SAD i Ukrajine, dok Kijev pokušava da zadrži podršku evropskih zemalja i američkih političkih krugova koji se zalažu za nastavak vojne pomoći.
Merkuris je posebno izdvojio Lavrovljevu poruku da Rusija neće okončati specijalnu vojnu operaciju dok ne budu ispunjeni njeni ciljevi. Ruski ministar je poručio da se pozicija Moskve nije promenila, za razliku od, kako je ocenio, promenljivih stavova zapadnih zemalja o načinu rešavanja ukrajinske krize.
„Ciljevi specijalne vojne operacije su definisani“, poručio je Lavrov, naglašavajući da Rusija ne namerava da odustane od njihovog ostvarivanja.
Prema Merkurisovoj oceni, ova poruka pokazuje da Moskva trenutno ne vidi prostor za značajnije kompromise. U kombinaciji sa pritiskom na frontu i sve izraženijim neslaganjima između Vašingtona i Kijeva, to bi moglo dodatno da zakomplikuje pokušaje pronalaženja političkog rešenja za rat.
Razvoj događaja na harkovskom, dobropiljskom i orehovskom pravcu, kao i budućnost američke podrške Ukrajini, ostaju ključni faktori koji će odrediti dalji tok sukoba.
UkrajinaPočela završna operacija protiv Zelenskog? Iz SAD stiže naređenje koje menja sve!Izvor: Pravda
