Profesor Slobodan Komazec, stručnjak za monetarnu ekonomiju, javne finansije i bankarstvo, ocenio je da Srbija ulazi u period velikih ekonomskih i finansijskih izazova, ukazujući na rast javnog duga, budžetski deficit, nedovoljan privredni rast i sve veću zavisnost od stranog kapitala. U gostovanju na kanalu „Balkanska oštrica“ poručio je da će buduća vlast morati najpre da utvrdi stvarno stanje javnih finansija, a zatim da sprovede temeljnu reformu ekonomskog sistema.
Komazec je oštro kritikovao ekonomsku politiku Aleksandra Vučića i ministra finansija Siniše Malog, ocenjujući da se zvanične poruke o Srbiji kao jednoj od najbrže rastućih evropskih ekonomija ne poklapaju sa pokazateljima koje je predstavio. Prema njegovoj analizi, prosečna realna stopa rasta Srbije tokom posmatranog perioda iznosila je oko 2,3 odsto, što, kako je naveo, nije dovoljno da bi zemlja brzo smanjivala razvojni jaz u odnosu na razvijene evropske države.
Kao dodatni problem istakao je činjenicu da, prema podacima koje je izneo, Srbija zaostaje za pojedinim zemljama regiona po stopama privrednog rasta. Smatra da je za dinamičan razvoj neophodna dugoročna strategija koja bi odredila prioritete, usmerila investicije u proizvodne delatnosti i povezala monetarnu, fiskalnu i spoljnotrgovinsku politiku.
„Niti imamo dinamičan ekonomski razvoj, niti imamo stabilan ekonomski razvoj“, poručio je Komazec, ocenjujući da se dosadašnji model previše oslanjao na strane direktne investicije, uvoz i zaduživanje, dok su domaća proizvodnja i privredni potencijali ostali nedovoljno razvijeni.
Dug raste, a efekti investicija su sporni
Posebno je kritikovao oslanjanje na strane investicije kao glavni pokretač privrede. Naveo je da su strane direktne investicije, prema njegovim podacima, iznosile oko 4,6 milijardi evra 2024. godine, dok su naredne godine pale na približno 2,4 milijarde. Za 2026. godinu, na osnovu priliva u prvoj polovini godine, očekivao je da bi ukupan iznos mogao biti oko 1,5 milijardi evra.
Komazec smatra da se prilikom procene koristi od stranih investicija moraju uzeti u obzir subvencije koje država isplaćuje investitorima, profit koji se iznosi iz zemlje i stvarni doprinos proizvodnji, zaposlenosti i tehnološkom razvoju. U suprotnom, kako je naveo, veliki nominalni iznosi investicija ne moraju da znače i odgovarajući rast domaćeg bogatstva.
Upozorio je i na pad doznaka iz inostranstva, koje su, prema njegovoj proceni, prethodnih godina predstavljale važan izvor priliva novca u Srbiju. Smanjenje tih priliva, uz pad investicija i rast troškova zaduživanja, moglo bi dodatno da oteža finansiranje spoljnotrgovinskog deficita.
Govoreći o dugu, Komazec je naveo da je javni dug Srbije porastao sa oko 14,7 milijardi evra početkom 2012. na približno 42,3 milijarde evra u 2026. godini. Ukazao je i na zaduženost preduzeća, koju je procenio na oko 41 milijardu evra, kao i na ukupan spoljni dug od gotovo 55 milijardi evra.
Prema njegovoj računici, kada se uzmu u obzir i druge obaveze, poput kamata, garancija i neizmirenih obaveza države, finansijski teret je znatno veći od onoga što pokazuje samo zvanični javni dug. Posebno je upozorio na potrebu refinansiranja dospelih obaveza i ocenio da bi novo zaduživanje moglo da postane skuplje zbog promena kamatnih stopa na međunarodnom tržištu.
Kritikovao je i način na koji se, kako smatra, vodi budžetska politika. Prema njegovoj analizi, zvanično prikazani deficit ne pokazuje u potpunosti sve obaveze koje država mora da finansira, uključujući dospele otplate dugova. Zbog toga je zatražio veću transparentnost u upravljanju javnim novcem i detaljan uvid u finansijsko stanje države.
„Potrebna je potpuna promena ekonomskog sistema“
Komazec je oštro kritikovao i upravljanje javnim preduzećima, tvrdeći da se rukovodeće pozicije često dodeljuju po stranačkoj pripadnosti, a ne na osnovu stručnosti. Prema njegovim rečima, takva praksa doprinosi gubicima, slabljenju javnih sistema i smanjenju njihove sposobnosti da podrže razvoj domaće privrede.
Upozorio je i na mogućnost da pretvaranje javnih preduzeća u akcionarska društva otvori put njihovoj kasnijoj privatizaciji. Među sistemima za koje smatra da moraju biti predmet posebne pažnje naveo je Elektroprivredu Srbije, Srbijagas, Poštu Srbije, Srbijavode i druga javna preduzeća.
Prema njegovom mišljenju, neophodno je obnoviti proizvodne kapacitete, povezati velika i mala preduzeća i stvoriti sistem u kojem će investicije podsticati domaću proizvodnju, zapošljavanje i razvoj tehnologije. Kao jedan od preduslova naveo je i promenu uloge Narodne banke i načina vođenja makroekonomske politike.
Komazec smatra da bi buduća vlast morala da započne rad utvrđivanjem stvarnog stanja javnih finansija, uz kontrolu obaveza, ispitivanje spornih finansijskih tokova i borbu protiv korupcije. Kao važan zadatak naveo je i povraćaj nezakonito stečenog i iznetog kapitala, uz napomenu da bi za oporavak bile neophodne institucionalne i sistemske promene.
U završnici razgovora osvrnuo se i na studentski pokret i moguće političke promene. Pozvao je da se u buduće odlučivanje uključe mladi, obrazovani ljudi i nezavisni stručnjaci, uz formiranje kruga naučnika i istraživača koji bi pomagali novoj vlasti u kreiranju ekonomske politike.
„Moramo zameniti ovu strukturu i dovesti jednu zdravu upravljačku strukturu“, poručio je Komazec, dodajući da Srbija ima znanje i ljudski potencijal za oporavak, ali da su neophodni drugačiji prioriteti, odgovornije upravljanje i jasna razvojna strategija.
KolumneSAŠA RADULOVIĆ: Panika među SNS funkcionerima je iz dana u dan sve većaIzvor: Pravda
