Američki ekonomista Ričard Volf, profesor emeritus Univerziteta u Masačusetsu u Amherstu, ocenio je da svet prolazi kroz istorijsku promenu u kojoj ne slabi samo američka imperijalna moć, već i evropski uticaj. Prema njegovim rečima, uspon Globalnog juga i sve veće nejednakosti u svetskoj ekonomiji dovode u pitanje dosadašnji poredak.
Govoreći u podkastu „What the Finance“, Volf je ukazao na političke probleme američkog predsednika Donalda Trampa, rast nezadovoljstva ratom u Iranu i sve dublju krizu zapadnih političkih elita. On smatra da su ovi procesi deo šireg istorijskog preokreta koji se ne može rešiti ograničenim reformama.
Prema Volfovoj oceni, podrška Trampu značajno je oslabila u mesecima nakon njegovog povratka na vlast, dok je pokret koji ga je doveo na vlast postao podeljen. Kao primer navodi nekadašnje Trampove saveznike koji su se okrenuli protiv njega, među kojima su novinar Taker Karlson i kongresmenka Merdžori Tejlor Grin.
Volf je kao jedan od glavnih faktora Trampovih političkih problema izdvojio rat u Iranu i američku podršku Izraelu. Prema njegovim rečima, protivljenje ratu bilo je snažno od samog početka, što ga razlikuje od prethodnih američkih vojnih intervencija, poput onih u Vijetnamu i Avganistanu.
On smatra da američka administracija pokušava da pronađe način da okonča sukob, ali bez priznanja da je Iran vojno nadvladao Sjedinjene Države. Volf je ocenio da posledice rata mogu biti mnogo šire od samog Bliskog istoka i da će regionalni poredak nakon ovog sukoba biti značajno drugačiji.
„Globalni jug više ne prihvata staru raspodelu moći“
Volf je ukazao na istorijski značaj uspostavljanja svetske ekonomije, koji je, kako kaže, bio jedan od najvećih dometa kapitalizma. Razvoj tehnologije i povezivanje Azije, Afrike, Latinske Amerike, Evrope i Severne Amerike stvorili su globalno tržište koje ranije nije postojalo.
Međutim, prema njegovoj oceni, taj sistem imao je ozbiljnu slabost – ogromnu i neodrživu nejednakost. Volf smatra da je bogatstvo svetske ekonomije nesrazmerno koncentrisano u Severnoj Americi, zapadnoj Evropi i Japanu, dok je veliki deo ostatka sveta ostao u podređenom položaju.
„Živimo u eri antikolonijalizma i uspona Globalnog juga“, poručio je Volf, ocenjujući da se stari poredak postepeno urušava. Po njegovom mišljenju, SAD su posle dva svetska rata preuzele ulogu evropskih imperija, ali se i taj sistem sada suočava sa krajem.
On je naveo da se slabljenje zapadne dominacije ne može posmatrati samo kao promena odnosa između SAD i Evrope, već kao prelazak ka raznovrsnijem i multipolarnom svetskom poretku.
Volf je kao primere rastućeg nezadovoljstva naveo proteste u evropskim gradovima, politička previranja u Albaniji i sposobnost Irana da se suprotstavi američkoj vojnoj moći. Prema njegovoj oceni, promene nisu posledica samo jačanja zemalja Globalnog juga, već i slabljenja zapadnih sila.
Posebno je kritikovao evropsku politiku prema Rusiji, koju je opisao kao preterano neprijateljsku. Volf smatra da evropske političke elite pokušavaju da spoljnog protivnika predstave kao glavni uzrok unutrašnjih problema, umesto da se suoče sa ekonomskim i političkim slabostima sopstvenih sistema.
Kriza centra i uspon desnice
Volf je ocenio da propadanje političkog centra otvara prostor za jačanje desnice, ali da desničarske stranke, prema njegovom mišljenju, nemaju program koji bi rešio osnovne ekonomske probleme zapadnih društava.
Kao primer je naveo Trampovo obećanje da će vratiti proizvodnju u SAD. Iako su i prethodni američki predsednici najavljivali slične mere, Volf tvrdi da se broj proizvodnih radnih mesta dugoročno smanjio i da ni Tramp nije uspeo da preokrene taj trend.
On smatra da bi neuspeh desnice mogao da dovede do jačanja levice, ali upozorava da ni ona trenutno nema jasno rešenje za krizu. Po njegovim rečima, problemi zapadnog kapitalizma zahtevaju duboku transformaciju, a ne samo manje reforme.
„Kolaps centra predstavlja ogromnu opasnost, ali i ogromnu priliku“, ocenio je Volf.
„Demokratija mora da uđe i na radno mesto“
Kao rešenje za ekonomsku nejednakost, Volf predlaže demokratizaciju proizvodnje i radnih mesta. On smatra da je osnovni problem kapitalističkog sistema to što mali broj vlasnika, akcionara i rukovodilaca donosi najvažnije odluke, dok većina zaposlenih nema uticaj na način organizovanja proizvodnje.
Prema njegovim rečima, vlasnici i rukovodioci odlučuju šta će se proizvoditi, na koji način, gde će se proizvodnja odvijati i kako će se raspodeliti ostvareni prihod. Volf smatra da takav model doprinosi koncentraciji bogatstva i produbljivanju nejednakosti.
On zato predlaže da radnici dobiju demokratski uticaj na odlučivanje u preduzećima, uključujući pitanja proizvodnje, organizacije rada i raspodele prihoda.
Volf je naglasio da se demokratija uglavnom posmatra kroz političke institucije, dok se zanemaruje činjenica da većina ljudi značajan deo života provodi na radnim mestima na kojima nema pravo da odlučuje o osnovnim pitanjima.
Na kraju razgovora, Volf je poručio da SAD, zapadna Evropa i Japan moraju da prihvate promene u svetskom poretku i odustanu od pokušaja da očuvaju privilegije koje su imale u prethodnim decenijama.
Prema njegovoj oceni, prilagođavanje novom svetu predstavlja bolji put od pokušaja da se zaustave istorijski procesi koji su već pokrenuti.
Bliski istokSEJED MARINDI: Iran je upravo preokrenuo čitavu igru na Bliskom istokuIzvor: Prabda
