Poznati američki ekonomista Martin Armstrong upozorio je da svet ulazi u period pojačane geopolitičke nestabilnosti, rastućeg javnog duga i sve većeg nepoverenja u političke institucije. U intervjuu posvećenom svojoj knjizi „Understanding the World Economics“, osnivač sajta Armstrong Economics ocenio je da se ekonomija ne može posmatrati odvojeno od međunarodnih odnosa, ratova i kretanja kapitala.
Prema njegovim rečima, jedna od najvećih grešaka savremenih ekonomista i političara jeste to što svetske procese analiziraju iz ugla pojedinačnih država, zanemarujući uticaj međunarodnih finansijskih tokova.
„Svi smo povezani i ne možete ništa posmatrati pojedinačno“, poručio je Armstrong, objašnjavajući da su mnoge klasične ekonomske teorije nastale u vreme zlatnog standarda i fiksnih deviznih kurseva, zbog čega ne odražavaju u potpunosti funkcionisanje današnjeg finansijskog sistema.
Kao primer naveo je svetske ratove, koji su preusmerili ogromne količine kapitala i promenili odnos ekonomskih snaga. Prvi svetski rat doprineo je premeštanju kapitala iz Evrope u Sjedinjene Američke Države, dok su SAD do kraja Drugog svetskog rata raspolagale sa oko 76 odsto svetskih zlatnih rezervi. Armstrong ističe da takve promene nisu bile samo rezultat državnih odluka, već i potrage investitora za sigurnijim tržištima.
On smatra da rast dugoročnih kamatnih stopa i sve veći troškovi servisiranja javnog duga ograničavaju mogućnosti vlada da upravljaju ekonomijom. Posebno je kritikovao oslanjanje na povećanje kamatnih stopa radi suzbijanja inflacije, kada rast cena potiče od energetskih poremećaja.
Prema njegovoj oceni, više kamatne stope ne mogu same da povećaju ponudu nafte i goriva, ali mogu dodatno da opterete državne budžete i privredu.
Armstrong kao jedan od pokazatelja promene raspoloženja investitora navodi preusmeravanje kapitala iz državnih obveznica ka akcijama, nekretninama, zlatu i drugim oblicima privatne imovine. Taj trend tumači kao nastojanje investitora da se zaštite od rizika povezanih sa državnim finansijama i gubitkom poverenja u institucije.
OVO ĆE TEŠKO ISKOMPLEKSIRATI VUČIĆA: Stefanović ga podsetio kako ga je Šešelj nekad ponižavaoENERGETSKI POREMEĆAJI PRETE SNABDEVANjU HRANOM
Posebno upozorenje Armstrong je uputio zbog posledica napada na energetsku infrastrukturu i mogućih nestašica goriva. Prema njegovoj oceni, najveći problem nije samo rast cena benzina, već rizik da nedostatak dizela poremeti transport, poljoprivredu i snabdevanje hranom.
„Ekonomski gledano, dizel je mnogo ozbiljniji problem“, ocenio je on, objašnjavajući da su poljoprivrednim mašinama, kamionima i brodovima neophodne stabilne isporuke goriva. Produženi poremećaji mogli bi da povećaju troškove proizvodnje i prevoza, a zatim se preliju na cene hrane.
Armstrong je za deo ovih rizika optužio ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, tvrdeći da napadi na rusku energetsku infrastrukturu imaju posledice i po druge zemlje. Predvideo je da bi pritisci na energetsko tržište mogli da potraju i tokom prvog kvartala 2027. godine, dok bi cene dizela mogle da dostignu vrhunac tek u martu.
Govoreći o evropskoj politici prema Rusiji, Armstrong je ocenio da sukob sa Moskvom postaje sredstvo za održavanje unutrašnje političke kohezije Evropske unije. Kao dokaz rastućih podela naveo je jačanje Alternative za Nemačku (AfD), zahteve pojedinih evropskih lidera za vraćanje nacionalnih ovlašćenja i sve izraženije nezadovoljstvo centralizovanim upravljanjem.
On je povukao paralelu sa propašću Rimske republike, pozivajući se na zapažanja istoričara Salustija da je gubitak spoljnog neprijatelja doprineo unutrašnjim sukobima i slabljenju jedinstva.
Prema Armstrongovom mišljenju, sličan proces danas zahvata zapadna društva, u kojima politička polarizacija, ekonomsko nezadovoljstvo i sukobi oko migracione politike podstiču nepoverenje u institucije. On smatra da vlade sve češće pokušavaju da prikriju posledice sopstvenih odluka umesto da menjaju kurs.
NE OČEKUJE SKORO SMIRIVANjE SUKOBA
Kada je reč o Ukrajini i Bliskom istoku, Armstrong ne očekuje brzo okončanje sukoba. Ocenio je da predsednik SAD Donald Tramp menja javne stavove o Rusiji, Ukrajini i Iranu, ali da njegove odluke ostaju ograničene interesima različitih političkih aktera.
Armstrong tvrdi da je učestvovao u izradi mirovnog plana za Ukrajinu koji je trebalo da bude predstavljen ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, na zahtev ljudi iz američkih državnih struktura. To, prema njegovom tumačenju, pokazuje da su postojali ozbiljni pokušaji da se pronađe diplomatsko rešenje.
Međutim, on smatra da su pojedini politički akteri u Vašingtonu, Londonu i evropskim institucijama doprineli produžavanju rata. Posebno je kritikovao bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona i evropske zvaničnike koji zagovaraju oštriji kurs prema Moskvi.
Sličnu ocenu izneo je i o sukobu sa Iranom. Prema njegovim rečima, strategija koja se oslanja na eliminaciju političkog i vojnog rukovodstva protivničke države ne garantuje pobedu, jer institucije i komandne strukture mogu da nastave da funkcionišu i posle gubitka pojedinih lidera. On smatra da je potcenjivanje iranskih sposobnosti doprinelo pogrešnim procenama o mogućem ishodu sukoba.
Najozbiljnije upozorenje Armstrong je uputio zbog mogućnosti da evropske vlade, suočene sa rastućim nezadovoljstvom stanovništva, pokušaju da preusmere pažnju javnosti ka spoljnom neprijatelju. Izneo je bojazan da bi neki incident mogao biti predstavljen kao ruski napad i iskorišćen za opravdavanje dalje eskalacije.
Kao primer naveo je američke planove iz šezdesetih godina prošlog veka poznate kao operacija „Nortvuds“, koji su predviđali insceniranje napada kao povod za rat protiv Kube.
Armstrong je ocenio da politički obračuni na Zapadu sve više potiskuju nacionalne interese. Kao primere naveo je duboku podeljenost u SAD, separatističke tendencije u Kanadi i zahteve za većom samostalnošću u delovima Velike Britanije.
„Ako jedna strana kaže da je nebo plavo, druga mora da kaže da je crveno“, poručio je Armstrong, opisujući političku polarizaciju koja, po njegovom mišljenju, otežava rešavanje najvažnijih problema.
Njegova prognoza je da bi prvi kvartal 2027. godine mogao da donese pojačane društvene nemire i novu eskalaciju međunarodnih tenzija. Svoje analize zasniva na kompjuterskom modelu koji prati dugoročne cikluse i kretanje kapitala. Tvrdi da je taj sistem još 2013. godine ukazivao na mogućnost izbijanja rata u Ukrajini.
Armstrongova osnovna teza jeste da finansijska tržišta, politička stabilnost i geopolitički odnosi čine jedinstven sistem. Kada investitori izgube poverenje u države, kapital traži nova utočišta, dok ekonomski pritisci mogu dodatno da pojačaju političke sukobe i društveno nezadovoljstvo.
UkrajinaUkrajini preti najveća katastrofa od početka rata: 70.000 vojnika pred opkoljavanjemIzvor: Pravda
