Nemanja Karović, docent na Učiteljskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i kandidat na studentskoj listi, govorio je o političkoj krizi u Srbiji, mogućim posledicama predstojećih izbora, borbi protiv korupcije i kriminala, kao i o tome šta bi trebalo da budu prvi potezi nove vlasti.

Karović smatra da će politički sistem Srbije posle izbora 25. oktobra ući u period velikih promena, bez obzira na konačan izborni rezultat. Ukoliko studentska lista osvoji veliki broj mandata, kako je ocenio, čak i eventualna vlast sa tesnom većinom bila bi izložena snažnom parlamentarnom pritisku i ne bi mogla da funkcioniše na isti način kao dosadašnja vlast.

„Apsolutno sam uveren u studentsku pobedu, a istovremeno želim da se smena vlasti odigra mirno, demokratski i bez bilo kakvih sukoba“, poručio je Karović.

On je odbacio tvrdnje da studentski pokret priprema novu obojenu revoluciju, ocenjujući da takve poruke predstavljaju pokušaj diskreditacije pokreta koji je, prema njegovim rečima, nastao iz zahteva za odgovornošću i funkcionisanjem institucija.

Kao najveće probleme Srbije naveo je korupciju, urušavanje institucija, pritiske na pravosuđe, zavisnost medija i slabljenje ekonomske samostalnosti zemlje. Posebno je kritikovao položaj domaćih proizvođača, ukazujući na probleme poljoprivrednika i prednost koju, kako smatra, imaju uvoznički lobiji.

Karović je kritikovao i politiku vlasti prema Kosovu i Metohiji, ocenivši da su sporazumi postignuti tokom prethodnih godina doveli do slabljenja srpskog prisustva i državnih nadležnosti na tom prostoru. Kao dodatne probleme naveo je odnos prema prirodnim resursima, posebno projektu „Rio Tinto“, kao i koncentraciju političke moći u rukama jednog čoveka.

Šta bi bili prvi potezi nove vlasti?

Govoreći o tome šta bi studentska lista trebalo da uradi ukoliko preuzme vlast, Karović je naglasio da cilj ne bi trebalo da bude samo smena ljudi na funkcijama, već promena pravila koja su omogućila prekomernu koncentraciju moći.

„Cilj je da se promene pravila koja su omogućila bilo kojim vlastima da uspostave ovoliku moć nad institucijama i životima građana“, objasnio je on.

Kao jedan od glavnih prioriteta izdvojio je oslobađanje pravosuđa i tužilaštva od političkog uticaja, kao i procesuiranje odgovornih za kršenje zakona. Založio se za ispitivanje porekla imovine, oduzimanje nezakonito stečene imovine i vraćanje novca u državni budžet.

Među predloženim merama naveo je i lustraciju funkcionera koji su zloupotrebljavali položaj ili kršili ljudska prava, kao i reviziju državnih projekata i ugovora kako bi se utvrdilo da li je bilo nezakonitosti i zloupotreba.

Poseban deo njegovog izlaganja odnosio se na medije. Karović smatra da bi trebalo reformisati javni servis, urediti rad Regulatornog tela za elektronske medije i obezbediti ravnopravnije uslove za informisanje građana. Takođe je ukazao na potrebu da se ispitaju mogući sukobi interesa i poslovne veze ljudi koji su bili bliski vlasti.

Kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala, Karović je poručio da ona mora da se vodi isključivo kroz institucije, uz nezavisno tužilaštvo, prikupljanje dokaza i zakonito suđenje.

„Kako se ozbiljna država bori sa kriminalom? Tako što hapsi, tako što sudi, tako što radi po zakonu“, rekao je, dodajući da je posebno važno sprečiti povezanost kriminalnih struktura sa državnim institucijama.

Prema njegovoj oceni, pitanje borbe protiv kriminala i korupcije prevazilazi uobičajene političke podele i predstavlja jedan od glavnih razloga za snažno društveno nezadovoljstvo.

Studentski pokret ne želi nasilje

Karović je odbacio poređenja studentskih protesta sa 5. oktobrom 2000. godine, ukazujući na razlike u društvenim okolnostima, načinu organizovanja i ulozi društvenih mreža. Tvrdnje da bi promena vlasti dovela do raspada države ocenio je kao deo političke propagande.

On je naglasio da studentski pokret, prema njegovom viđenju, ne predstavlja pretnju državi, već pokušaj da se ona vrati u okvire zakonitosti i institucionalnog poretka.

„Ja ovo vidim kao izbavljanje države. Ova država je oteta. Ništa u njoj ne funkcioniše kako bi trebalo da funkcioniše u državi“, rekao je Karović.

Objašnjavajući zašto je prihvatio kandidaturu na studentskoj listi, naveo je da ga je od početka privukla spremnost studenata da odluke donose kroz dijalog i da ne dopuštaju da im drugi nameću volju. Odbacio je i kritike da različita ideološka opredeljenja kandidata predstavljaju prepreku za zajedničko delovanje.

Prema njegovim rečima, studente i kandidate povezuje zajednički program, dok će jedan od najvažnijih zadataka biti izgradnja institucija koje rade nezavisno od partijskih i ličnih interesa.

Karović je na kraju poručio da borba protiv nepravde ne sme da se pretvori u novu nepravdu i da promena vlasti mora da bude sprovedena bez osvete i nasilja, uz odgovornost svih koji su kršili zakon.

„Ne verujem u borbu protiv nepravde nepravdom“, zaključio je Karović.

Izvor: Pravda