Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Slobodan Vukosavović, visoko pozicioniran na studentskoj listi, ocenio je da se Srbija suočava sa dubokom krizom institucija, korupcijom i odlaskom stanovništva, dok je studentske proteste opisao kao priliku za buđenje društvene svesti i političke promene.
Vukosavović je u intervjuu ukazao na demografske probleme i iseljavanje mladih, navodeći da, prema statistici koju je pomenuo, od 100 ljudi koji steknu diplomu u Srbiji čak 43 odlaze u inostranstvo. Kao posebno zabrinjavajuće izdvojio je pad broja stanovnika i novorođenih u odnosu na period s kraja devedesetih godina, ali i opadanje broja ljudi u pojedinim rudarskim oblastima.
Govoreći o studentskim protestima, podsetio je na tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je poginulo 16 ljudi. Prema njegovim rečima, zahtev za utvrđivanje odgovornosti prerastao je u širi protest jer građani nisu dobili odgovore i pravdu koje su očekivali.
„Oni su uspeli da probude tu kolektivnu svest“, rekao je Vukosavović, dodajući da je na starijim generacijama odgovornost da podrže studente i aktivnije se uključe u promene.
On je kritikovao i deo opozicije, za koji smatra da se vremenom navikao na postojeći politički sistem, kao i političare koji, kako je ocenio, koriste ideološke podele kako bi prikrili borbu za moć i lične interese. Prema njegovim rečima, prioritet moraju da budu vladavina prava, odgovornost za korupciju i pošteni izborni uslovi, a ne rasprave o podeli na levicu i desnicu.
Vukosavović je izrazio optimizam u pogledu izbornih šansi studentske liste, pozivajući se na razgovore koje je, kako je naveo, vodio sa građanima širom Srbije. Ipak, ocenio je da bi izborni proces mogao da bude praćen nepravilnostima i pritiscima.
„Srpski roboti“ i propuštena prilika za domaću industriju
Komentarišući fabriku u Šapcu u kojoj se sklapaju i testiraju humanoidni roboti i robotski psi, Vukosavović je ocenio da samo sklapanje gotovih komponenata ne predstavlja najviši nivo tehnološke proizvodnje.
Prema njegovom objašnjenju, ključne komponente robota — upravljački sistemi, digitalni kontroleri, elektroaktuatori i senzori — proizvode se u specijalizovanim fabrikama. Završno sklapanje i testiranje mogu se obavljati u drugim zemljama kako bi se proizvodi lakše plasirali na određena tržišta.
„Samo sklapanje svakako nije ključna visokotehnološka faza u proizvodnji robota“, poručio je profesor, ukazujući na interes kineskih kompanija da deo završnih operacija premeste u Srbiju i tako olakšaju pristup evropskom tržištu.
On smatra da Srbija ima potencijal za razvoj mnogo složenijih tehnologija. Kao primer naveo je rezultate domaćih stručnjaka u oblasti digitalnog upravljanja kretanjem industrijskih robota, ističući da su rešenja razvijena na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu našla široku primenu u evropskoj automobilskoj industriji.
Kritikujući promociju humanoidnih robota kao simbola tehnološkog napretka, Vukosavović je rekao da oni mogu da privuku pažnju javnosti, ali da ne rešavaju probleme poput loše infrastrukture, zagađenja i pada životnog standarda.
Prema njegovim rečima, za privredu i vojsku često su korisniji specijalizovani industrijski i mobilni roboti nego mašine napravljene da imitiraju ljudski izgled i pokrete. Srbija bi, smatra on, trebalo da razvija sopstvena tehnološka rešenja i stvara uslove za dolazak kompanija koje posluju u skladu sa zakonom, umesto da se oslanja isključivo na sklapanje uvezenih proizvoda.
Energetika, rudarstvo i Kosovo i Metohija
Veliki deo razgovora bio je posvećen energetskoj bezbednosti, rudarstvu i upravljanju prirodnim resursima. Vukosavović je ocenio da je stanje u elektroenergetskom sistemu zabrinjavajuće, ukazujući na probleme sa održavanjem postrojenja, proizvodnjom uglja i troškovima uvoza. Založio se za očuvanje Elektroprivrede Srbije u državnom vlasništvu, naglašavajući da energetika, voda i mineralni resursi predstavljaju nacionalno bogatstvo.
Govoreći o rudarstvu, posebno je kritikovao odnos prema zagađenju u Boru i promene propisa za koje smatra da mogu da oslabe zaštitu životne sredine. Upozorio je i na opasnost da interesi velikih kompanija dobiju prednost nad zdravljem stanovništva i javnim interesom.
Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Vukosavović je poručio da polazište mora da bude poštovanje Ustava Srbije i rešavanje sporova pregovorima. Ocenio je da dosadašnji pregovori nisu uvek bili vođeni u skladu sa interesima države i društva, već da su ustupci, prema njegovom mišljenju, često služili interesima uskih političkih krugova.
On je naveo da bi se ključne odluke u budućnosti morale donositi uz poštovanje zakona i, kada je reč o najvažnijim državnim pitanjima, uz referendume na kojima bi građani bili potpuno i objektivno informisani.
Kao osnovni preduslov promena izdvojio je nezavisno pravosuđe, jednaku primenu zakona i ispitivanje spornih ugovora. Prema njegovim rečima, eventualna odgovornost morala bi da se utvrđuje na osnovu dokaza i zakona, bez obzira na to ko je ugovor potpisao ili kojoj političkoj opciji pripada.
Vukosavović je zaključio da Srbiji nisu potrebne samo nove tehnologije i investicije, već institucije koje funkcionišu, privreda zasnovana na znanju i sistem u kojem javni interes ima prednost nad ličnom koristi političkih i poslovnih krugova.
SrbijaParović: Radoičić u Kragujevcu pokazuje kako funkcioniše model koji je Vučić prethodno testirao na KosovuIzvor: Pravda
