Komisija koja bi trebalo da analizira rad Mitropolije crnogorsko-primorske i način na koji njome upravlja mitropolit Joanikije, kako saznajemo, biće sastavljena po gotovo identičnom modelu kao ona koja je poslata u Žičku eparhiju. Podsećamo, nakon te "kontrole", mitropolit Justin je na ovogodišnjem Saboru suspendovan zbog, kako je zvanično navedeno, spornog materijalno-finansijskog poslovanja.
Međutim, izvori su tvrdili da je pravi razlog za obračun sa Justinom bio to što je bio jedini episkop sa sedištem u Srbiji koji je otvoreno podržao studentsko-građanske proteste, te da je njegova smena predstavljala čist politički nalog iz samog vrha vlasti.
Kako je planiran udar na Joanikija
Kad je reč o komisiji koja bi trebalo da ispita finansije na Cetinju, jedina značajna razlika u odnosu na "slučaj Žiča" jeste to što u njenom sastavu, kako saznajemo, ne bi trebalo da bude mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije.
Razlog je procena vrha SPC da bi direktan, frontalni udar na Joanikija izazvao ogromnu reakciju javnosti, naročito u Crnoj Gori, imajući u vidu uticaj i poštovanje koje on uživa među tamošnjim vernicima.
Kako navode naši izvori, ideja je da se kontrola finansija Mitropolije crnogorsko-primorske predstavi kao rutinska, sistemska provera. Zbog toga bi komisija, pre dolaska na Cetinje, trebalo da poseti Berane, sedište mitropolita Metodija, i proveri poslovanje Eparhije budimljansko-nikšićke.
Međutim, tu se krije ključni manevar.
Prema našim saznanjima, Eparhija budimljansko-nikšićka unapred je obaveštena o dolasku komisije kako bi oni koji se bave finansijama mogli na vreme da pripreme dokumentaciju, čime se stvara privid da se provere vrše reda radi, dok se na Cetinju sprema zamka.
Proizvodnja krize na relaciji Beograd-Podgorica
Ono što bi, međutim, moglo da predstavlja ozbiljnu prepreku za izaslanike vrha SPC i sprovođenje navodne istrage jeste reakcija vlasti u Podgorici. Kako navode izvori, u samom vrhu SPC postoji realan strah da bi crnogorske vlasti mogle direktno da zabrane ulazak članovima komisije na teritoriju svoje države. Identične informacije naš portal dobio je i iz izvora unutar bezbednosnih struktura Crne Gore.
Naš sagovornik podseća na nedavno upozorenje premijera Crne Gore Milojka Spajića da će pritisci i udari na tu zemlju postajati sve intenzivniji kako se bude približavala članstvu u Evropskoj uniji.
On je tom prilikom naveo da će u hibridnom delovanju protiv Podgorice učestvovati zvanični dveju država iz regiona, da dan kasnije objasnio da su u pitanju Srbija i Albanija.
"Slanje ovakve komisije je upravo jedan od vidova opstrukcije, jer se na taj način kriza i politički obračuni iz Srbije izvoze na teritoriju Crne Gore. Dolazak komisije sa zadatkom koji je politički diktiran iz Beograda po svojoj suštini se ne razlikuje od upućivanja agenata BIA sa ciljem da se na terenu veštački stvori krizna atmosfera", objašnjava naš sagovornik.
Sukob sa Vučićem i otpor pritisku Patrijaršije zbog studenata
Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije važi za jednog od retkih episkopa unutar SPC koji nisu prihvatili nezvaničnu nadležnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića nad Crkvom. Od dolaska SNS-a na vlast govori se o takozvanoj "simfoniji Crkve i države", iza koje kritičari vide sve ogoljeniju podređenost vrha SPC vlasti Aleksandra Vučića i SNS.
Kao jedan od najbližih saradnika pokojnog mitropolita Amfilohija, Joanikije je ostao u krugu crkvenih velikodostojnika koji su otvoreno govorili o problemima unutar SPC i društva, bez obzira da li se to dopadalo vlastima u Beogradu ili Podgorici.
Poseban gnev vrha Patrijaršije i naprednjačke vlasti Joanikije je navukao kada je odbio da podlegne direktnim pritiscima i povuče svoj potpis sa pisma podrške studentima koji protestuju u Srbiji, a u kom se osuđuje crkveno vređanje i medijska hajka na mlade ljude na ulicama.
Iako je iz Patrijaršije stigao izričit zahtev da se vladike ne mešaju i da se potpis sa apela ukloni, mitropolit crnogorsko-primorski je ostao pri svom stavu, čime je praktično stavio metu na sopstvena leđa.
Pored podrške studentima, sukob je ogoljen i početkom avgusta, kada je Mitropolija crnogorsko-primorska direktno odgovorila Aleksandru Vučiću, optužujući ga za nedopustivo mešanje u crkvena pitanja.
Povod su bile Vučićeve izjave o litijama, ali i njegove tvrdnje da su unutar SPC postojale "opake i opasne" ideje o federalizaciji Crkve i stvaranju "Pravoslavne crkve u Crnoj Gori". Iz Mitropolije je tada poručeno da Vučićeve tvrdnje "vrve od nejasnoća", uz oštru i nedvosmislenu poruku predsedniku Srbije:
"Nismo tada dozvolili da političari vode glavnu reč, pa ne smatramo da ni danas političarima pripada pravo da tumače crkvene događaje. Njihovo nepozvano mešanje u crkvena pitanja ne donosi dobro ni državi ni Crkvi“, saopštila je tada Mitropolija.
Metodije kao kontrateža i Vučićev zaštitnik
Zanimljivo je da je svojevremeno, kao vikarni episkop, odnosno pre ustoličenja na čelo Eparhije budimljansko-nikšićke, Metodije bio u krugu vladika koje nisu učestvovale na "tradicionalnim ručkovima" koje je Aleksandar Vučić priređivao u Predsedništvu Srbije tokom održavanja Sabora. Međutim, njegovim prelaskom u Berane situacija se drastično promenila.
U prilog tome govori i reakcija nakon oštrog saopštenja Mitropolije crnogorsko-primorske, kad je Eparhija budimljansko-nikšićka otvoreno stala na stranu predsednika Srbije.
Dok je Joanikije poručivao Vučiću da se ne meša u crkvena posla, Metodije mu je uputio "iskrenu blagodarnost" zbog "kontinuirane brige" za položaj SPC, tvrdeći da Vučićeve poruke "unose mir među verni svetosavski narod". Iz ove eparhije je izričito poručeno da Vučićeve izjave ne vide kao politički pritisak, već kao "bratsku brigu i državnički odgovorno jačanje svesti".
Upravo zbog te demonstrirane lojalnosti režimu u Beogradu, očekuje se da manevar komisije SPC i njen odlazak u Berane pre Cetinja bude dovoljan razlog da niko ne posumnja da je posredi politički naručena "finansijska istraga" kako bi se ućutkao još jedan neposlušni episkop.
Izvor: Nova/Vojislav Milovančević
