Piše: Petar Davidov
-Žalosno je kada ljudi ne žele da znaju istinu! U ovom slučaju, istina je, nažalost, jako strašna. Mi ne dovodimo u pitanje istinu o pokolju Srba na Kosovu i Metohiji, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali to se sada događa i nama. Ono što se radi Srbima, sprema se i Rusima. Zar zaista ne veruju? - piše mi sveštenik Feofan Kratirov. Ovaj sveštenik je nekoliko meseci proveo u koncentracionom logoru koji su ukrajinski nacisti napravili za stanovnike Donbasa. Jedva je preživeo mučenja. Ostalo mu je u sećanju mučenje vodom, takvu obuku su Ukrajinci prošli kod „stručnjaka“ iz Izraela. Pred njegovim očima ubijani su drugi zatvorenici. Spasao se pukom srećom, sveštenik je razmenjen za neke važne naciste.
Za oca Feofana uopšte ne postoji pitanje da li nacizam postoji u Ukrajini ili je sve to samo „ruska propaganda“. Mene, međutim, najviše pogađa smirenost s kojom govori o stradanjima, kako svojih cimera, tako i o sopstvenim mukama. Mislim da je takva smirenost plaćena velikom patnjom. Čini mi se da bih ja izgubio razum kada bih preživeo bilo šta slično.
Ljudi gube razum u Ukrajini. I to u doslovnom smislu te reči. Pre nekoliko dana, u okolini Kijeva, otkriven je još jedan zatvor u kome su mučeni ljudi. U njemu su bili zatvoreni oni koji više nisu želeli da služe u Oružanim snagama Ukrajine, kao i oni čiji rođaci nisu uspeli da prikupe dovoljno novca kako bi ih otkupili od mobilizacije. Među zatvorenicima je, međutim, bio i četrnaestogodišnji dečak, koji je, ostavljao utisak već duševno obolele osobe. Mučenje dece u Ukrajini nije nikakva „moskovska propaganda“, već stvarnost. Želiš da živiš, plati. I to puno. „Sloboda! Demokratija!“ Usudio si se da kritikuješ sadašnji nacistički režim, ideš odmah u zatvor. Još uvek govoriš ruski?! - u zatvor.
Koliko se sećam, jedan od razloga za ukrajinski „Majdan“ 2014. godine bila je ogromna korupcija u državnim institucijama. Danas, kao što vidimo, ta korupcija obuhvata sve. Jednom prilikom, još pre rata, putovali smo prijatelj i ja iz Nemačke za Rusiju i odlučili da ovoga puta da ne idemo kući preko Belorusije, već preko Ukrajine. Bolje da to nismo uradili! Sav novac koji smo imali, bukvalno do poslednjeg novčića, potrošili smo na mito graničarima, carinicima, saobraćajnoj policiji i običnim banditima.
Tada smo pomislili, može li biti gore od ovoga? Ispostavilo se da može. A današnja Ukrajina, koja uništava samu sebe, najbolji je dokaz za to. Nadam se da će se Ukrajinci (mislim i na Ruse i na Ukrajince koji žive u toj nesrećenoj zemlji) ugledati na Srbe. Pre dve godine Srbi su se pobunili zbog korupcije u sopstvenoj zemlji i pokrenuli proteste protiv vlasti za koju su smatrali da tu korupciju podržava. Da, poginulo je 18 ljudi u Novom Sadu, usledili su masovni skupovi i protesti, a Srbi su uspeli da smene vladu. Narodno nezadovoljstvo je bilo očigledno. Da li je taj gnev bio opravdan ili ne, ne bih da sudim, to nije moja stvar. Ali Srbi su doneli svoj izbor i vlast se promenila. Da li je moguće uraditi tako nešto u Ukrajini sada? Sumnjam. Ne samo da sumnjam, uveren sam da nije moguće. Sudeći po rečima predstavnika te vlasti (teroriste Budanova), u Ukrajini očigledno ima dovoljno zatvora za sve.
Svako nezadovoljstvo i svaki protest se sprečava strahom za sopstveni život i život svojih najbližih. Razumem da je u ovo teško poverovati, ne može država da primenjuje gestapovske ili SS metode protiv sopstvenog naroda! Ali pitanje je, koliko je ukrajinski narod uopšte blizak i važan onima koji danas vladaju Ukrajinom? Možda je upravo to odgovor?
I zašto Ukrajinci koji žive u Rusiji ili koji su otišli u zemlje Evropske unije, ni za kakav novac ne žele da se vrate u svoju zemlju u pravi koncentracioni logor? U Evropskoj uniji se aktivno raspravlja o pitanju prisilne mobilizacije ukrajinskih izbeglica muškog pola. Toliko se poštuju prava čoveka koji ne želi da proliva krv, ni svoju, ni tuđu. U tom pogledu Ukrajina je zaista postala Evropa.
SrbijaŠkoro: Hapšenja su tek početak, isplivaće šta je SNS radio 14 godinaIzvor: Pravda
