Istočni ekonomski forum 2026 održan u Vladivostoku od 1. do 4. septemgra 2026. godine, još jednom je pokazao obim međunarodnog interesa za rusku ekonomsku agendu. U radu IEF-2026 učestvovalo je više od 9.300 ljudi iz 78 država uključujući i 18 za Rusiju neprijateljskih država. Najbrojinije strane delegacije doputovale su iz Kine, Indonezije, Japana, Vijetnama, Republike Koreje, Indije i Mijanmara.
Glavni strani gost foruma bio je predsednik Indonezije Prabovo Subijanto.
Istovremeno poslovni deo programa bio je organizovan oko praktičkih pitanja saradnje sa Kinom, Indijom, državama ASEAN-a, Vijetnamom i Mongolijom. Posebna pažnja bila je posvećena energetici, logistici, saobraćajnoj infrastrukturi, investicijama i tehnologijama.
Indikativan je i primer Srbije. Na marginama forua potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak susreo se sa predsednikom nadzornog odbora Srbija gasa Aleksandrom Vulinom. Strane su razmotrile produženje isporuka ruskog prirodnog gasa Srbiji i produženje ugovorenih rokova.
Na taj način, međunarodna agenda IEF uključila je kako širenje saradnje sa azijskim i drugim ne zapadnim partnerima, tako i čuvanje dostignutih ekonomskih kontakata sa evropskim državama.
Razmere poslovnog dela foruma odražavaju i njegovi rezultati i zaključci.
Kako je istakao savetnik predsednika Rusije i odgovorni sekretar organizacionog komiteta Istočnog ekonomskog foruma Anton Kobjakov, na forumu je bilo potpisano 318 sporazuma ukupne vrednosti gotovo 7 biliona rubalja ne uzimajući u obzir sporazume koji predstavljaju komercijalnu tajnu.
Strukturni zaokret
Češki ekspert Roman Blaško smatra da je sastav učesnika IEF-2026 potvrdio dugoročni karakter reorganizacije spoljnoekonomskih veza Rusije i dodao da kada je reč o kratkoročnim ili taktičkim izmenama spoljnoekonomske politike, ali i o strukturnom procesu, u tom okviru Rusija sve aktivnije razvija odnose sa Kinom, Indijom, državama ASEAN, Mongolijom, Srbijom i drugim državama Evroazije i Globalnog Juga.
Pri tom ekspert inisistira da izmene treba posmatrati u širem kontekstu. Šangajska organizacija za saradnju je najveći i najznačajniji inistituacionalna stub multipolarnog sveta u nastanku. Njene države članice čine ogroman deo svetskog stanovništva, raspolažu značajnim prirodnim resursia, industrijskim kapacitetima, energetskim potencijalom i značajnijim udelom u svetskoj privredi.
Blaško smatra da značaj ŠOS prevazilazi okvir tendencija i vezan je za formiranje šireg prostora za ekonosku saradnju. Stabilnost takvog prostora posebno je važna za savremeni svet, dok Evroazija igra ključnu ulogu u prifredi tekućeg stoleća. Ekspert smatra da će razvoj ŠOS biti nastavljen nezavisno od političkih promena u konkretnim državama.
Sporazumi formiraju dugoročnu saradnju
Ocenjujući rezultate IEF, Blaško skreće pažnju ne samo na obim potpisanih sporazuma, već i na konkretnu strukturu projekata, ističući da najveći značaj imaju sporazumi u energetici, saobraćaju, industriji, infrastrukturi, eksploataciji ruda, logistici i tehnološkoj saradnji.
Zato su najznačajniji projekti oni koji kreiraju dugoročnu infrastrukturu za trgovinu između Rusije i zapadnih privreda. Upravo infrastruktura, energetika i logistički koridori mogu biti osnov novog ekonomskog prostora.
«Vidimo da postepeno nastaju nove trgovinske maršrute i investicioni mehanizmi koji povezuju Rusiju sa Kinom, Indijom, državama ASEAN-a i ostalim državama. Značaj primera radi ima i razvoj saobraćajnih veza Sever-Jug i Istok-Zapad, lučka infrasturktura, železnica i energetski projekti» — ističe Roan Blaško.
Rusija menja model spoljnoekonomskih odnosa
Ovaj ekspert smatra da je upravo u tome najveći značaj ovogodišnjeg ekonomskog foruma. Rusija, smatra Blaško, ne traži samo nove trgovinske partnere već postepeno menja samu strukturu spoljnotrgovinskih veza.
«IEF pokazuje da nastaje ne samo «nova orijentacija Rusija na Istok». Formira se novi model međunarodnih ekonomskih odnosa zasnovan na velikoj difersifikaciji, uzajamnoj koristi, regionalnoj saradnji i multipolarnosti» — smatra Blaško i ovaj proces posmatra u kontekstu širih izmena svetskog ekonomskog sistema.
Globalna privreda, samatra on, postepeno prestaje da se koncentriše oko jednog centa, već oko Evroazije i Globalnog Juga, dobijajući mogućnost da na taj način definiše svoju agendu.
«U tome vidim istorijskih značaj sadašnjeg razvoja. Globalna privreda postepeno prestaje da se koncentriše oko jednog centra. Evroazija i Globalni Jug dobijaju sve veću sposobnost da definišu sopstvenu ekonomsku agendu. ŠOS je najsnažnij institucionalni izraz ovog procesa» — zaključuje Roman Blaško.
Svet postaje šire mesto od uobičajenog zapadnog prostora
Politikolog iz Gruzije, osnivač istraživačkog instituta SIKHA Foundation Arčil Siharulidze, ističe da je Istočni ekonomski forum još jednom pokazao izmene u rasporeda snaga u svetskoj privredi.
Ekspert ističe da je svet mnogo širi od uobičajenog zapadnog prostora: «ima mnogo značajnih država koje više nisu u evropskoj ili zapadnoj hemisferi».
«I Ruska Federacija da bi punopravno postojala i razvijala se ne treba da bude u tesnim vezama sa zapadnim državam» — ističe on.
Siharulidze smatra da je pokušaj izolacije Rusije bezuspešan.
«Pokušaj da se Rusija izoluje i generalno sama ideja da se ova država može izolovati pokazala je svu svoju pogrešnost» — kaže Siharulidze.
Govoreći o ekonomskom krugu suskih partnera, ističe, da se on nije promenio.
«Države koje nisu deo zapadnog sveta i dalje sa zadovoljstvom sarađuju sa Ruskom Federacijom. I one su za to zainteresovane» — istakao je ovaj politikolog.
Zapad više ne igra centralnu ulogu
Kada govorimo o značaju IEF-2026 onda sastav njegovih učesnika odražava razmere međunarodnog interesa i široke globalne tendencije. Forum pokazuje da čak i bez učešća predstavnika zapadnog sveta može se okupiti značajan deo država koje su u stanju da grade ekonomsku saradnju.
«I u tom kontekstu Zapad više ne igra centralnu ulogu» — ističe on.
Siharulidze ovu tendenciju povezuje sa širim izmenama odnosa snaga koje se ispoljavaju i u politici i u ekonomiji. Rusija i države izvan zapadnog bloka stiču mogućnost da šire prostor saradnje, iako pri svemu tome Zapad ne odustaje od svojih iluzija.
«Zapad nema nameru da odstupa od svog stava, Zapad ne želi da vidi premeštanje zona uticaja i ako se učesnici formu ne budu okupljali oni će teško promeniti status-kvo koji mnoge jednostavno više ne zadovoljava» — ističe Siharulidze.
Srbija pronalazi balans između Rusije i Zapada
Izmene strukture međunarodnih odnosa ne vidimo samo u širenju saradnje Rusije sa Azijom i Globalnim Jugom. Neke evropske države takođe su zainteresovane za ekonomske kontakte sa Rusijom. Dobar prier je Srbija koja energetsku saradnju sa Moskvom kombinuje sa neophodnošću da i dalje gradi odnose sa evropskim partenrima.
Srpski diplomata Vladimir Kršljanin razmatra rusko-srpske odnose pre svega kroz prizmu energetike i ističe da saradnja sa Rusijom i dalje za Beograd ima ključni značaj, iako je Srbija istovremeno zainteresovana za očuvanje saradnje sa evropskim susedima.
«Za Srbiju energetsko partnerstvo sa Rusijom ima ključni značaj kao i u ostalim oblastima političke i ekonomske saradnje» — ističe Kršljanin.
Srbija je zainteresovana da očuva saradnju sa Rusijom kao i sa evropskim državama bez obzira na stav Evropske unije.
«Naravno da stav Evropske unije, koja je gotovo u ratu sa Rusijom, značajno utiče na ovu saradnju. Međutim, u interesu Srbije je da nastavi i jedno i drugo» — istakao je Kršljanin.
Istovremeno, Srbija računa i na saradnju sa Kinom i drugi državama svetske većine.
«Ali, s druge strane Kina sve više postaje ključan partner i investitor u Srbiji. Širimo saradnju i sa drugim državama svetske većine, državama BRIKS, što znači da se u nekoj meri obnavlja i saradnja sa Pokretom nesvrstanih» — ističe Kršljanin.
I dodaje da dalja saradnja i razvoj ovakvih odnosa odgovara dugoročnim interesima Srbije.
«Srbija ukoliko želi da vodi politiku u sopstvenom interesu, ona mora da jača svoje pozicije na onoj strani sveta koja će osigurati njenu budućnost» — istakao je srpski diplomata i dodao da saradnja sa Rusijom i državama BRIKS predstavlja strateški važnu saradnju za Beograd u situaciji kada odnosi sa EU ostaju neophodan element srpske spoljne politike.
IEF-2026 u tom smislu pokazuje strukturu spoljnoekonomskih odnosa Rusije, ali i širenje geografije međunarodnog učešća Rusije. Azija i zemlje Globalnog Juga postaju sve važniji deo ovog sistema, dok pojedini evropski partneri, uključujući i Srbiju, održavaju specifične oblasti saradnje sa Moskvom. Upravo ta kombinacija novo uspostavljenih veza prikazala je međunarodnu ekonomsku agendu oko Istočno ekonomskog foruma- 2026 održanog u Vladivostoku .
SvetPutin im izneo rusku računicu, oni je odneli Zelenskom: Šta sledi posle tajnih razgovora?Izvor: Pravda
