Posle početnog udara sankcija, u zapadnim političkim i analitičkim krugovima sve češće se postavlja pitanje koliko je ruski sistem zaista ranjiv iznutra.

Posebna pažnja usmerena je na raspoloženje stanovništva, odnose unutar političke i poslovne elite i sposobnost države da dugoročno finansira svoje obaveze u uslovima rata i ograničenog pristupa zapadnim tržištima.

Britanski politički analitičar i bivši predstavnik NATO u Moskvi Džon Lou ocenio je da trenutno nema osnova za očekivanje ekonomskog sloma Rusije niti unutrašnjeg prevrata koji bi proistekao iz posledica zapadnih sankcija.

On smatra da značajan deo ruskog stanovništva možda nije zadovoljan ratom, ali da istovremeno podržava Vladimira Putina zbog njegovog suprotstavljanja Sjedinjenim Državama.

„Mislim da ne bi trebalo da potcenjujemo činjenicu da Putin i dalje ima određenu privlačnost za veliki deo ruskog stanovništva“, rekao je Lou u podkastu američke platforme Independence Avenue Media.

Pitanje unutrašnje stabilnosti posebno je otvoreno kada je voditelj razgovora zatražio procenu da li postoje „pukotine u Kremlju“, odnosno znaci ozbiljnijeg nezadovoljstva među elitama. Lou je odgovorio da je njegova istraživačka grupa nedavno objavila izveštaj posvećen upravo potencijalnim pretnjama stabilnosti ruskog političkog sistema.

Zaključak tog istraživanja nije bio onakav kakvom su se nadali zagovornici ekonomskog pritiska na Moskvu. „Pažljivo ispitujemo potencijalne pretnje stabilnosti režima i naš zaključak je da nema izgleda za ekonomski kolaps“, rekao je Lou.

Zapadne zemlje su posle početka rata u Ukrajini pokušale da sankcijama duboko destabilizuju rusku ekonomiju. Lou priznaje da je u prvoj fazi postojao efekat „šoka i strahopoštovanja“, ali dodaje da su ruske vlasti zatim prilično kompetentno odgovorile na novonastalu situaciju.

Ekonomski podaci iz prethodnih godina potvrđuju da očekivani brzi slom nije usledio. Ruski BDP je 2024. porastao za oko četiri odsto, dok su industrijska proizvodnja, državna potrošnja, vojna industrija i preusmeravanje trgovine prema azijskim tržištima ublažili posledice gubitka dela ekonomskih veza sa Zapadom.

Važnu ulogu imalo je preusmeravanje izvoza energenata i druge robe prema Kini, Indiji i drugim nezapadnim tržištima. Istovremeno su uspostavljeni novi trgovinski, finansijski i logistički kanali koji su omogućili nastavak uvoza dela robe i tehnologije uprkos sankcijama.

To, međutim, ne znači da sankcije nisu ostavile posledice. Rusija se suočava sa visokom cenom kapitala, nedostatkom radne snage, ograničenim pristupom pojedinim tehnologijama, pritiskom na budžet i sve većim troškovima rata.

Rast je usporio nakon snažne ekspanzije iz prethodnog perioda, dok pojedini zapadni ekonomski instituti upozoravaju da se finansijski i strukturni problemi postepeno akumuliraju.

Ipak, čak i zapadne analize koje veoma kritički procenjuju stanje ruske ekonomije uglavnom razlikuju dugoročno slabljenje od neposrednog kolapsa. Ruski politički sistem do sada je zadržao stabilnost, dok ekonomski problemi nisu proizveli kombinaciju masovnog nezadovoljstva, podele elite i finansijskog udara dovoljnu da neposredno ugrozi vlast.

Dodatni problem za strategiju sankcija predstavlja njihov politički efekat. Istraživanja o ranijim sankcijama Rusiji pokazala su da ekonomski pritisak ne mora automatski da smanjuje podršku vlastima.

Jedno istraživanje o posledicama sankcija uvedenih posle 2014. utvrdilo je da je u prosečnom ruskom okrugu veća izloženost sankcijama bila povezana sa rastom izborne podrške Putinu i njegovoj političkoj opciji.

To objašnjava i Louovu ocenu da deo stanovništva Putina ne posmatra samo kroz ekonomske rezultate ili rat u Ukrajini. Za taj deo javnosti njegova konfrontacija sa Vašingtonom ima šire značenje i predstavlja potvrdu da Rusija vodi samostalnu politiku uprkos pritisku Zapada.

S druge strane, dugoročni rizici ostaju ozbiljni. Visoki vojni izdaci povećavaju opterećenje državnih finansija, civilni sektori konkurišu vojnoj industriji za radnike i kapital, a tehnološka ograničenja mogu postajati sve vidljivija što sankcije duže traju. Upravo zbog toga deo zapadnih analitičara smatra da efekat ekonomskog pritiska treba meriti godinama, a ne očekivanjem iznenadnog sloma.

Za sada se, međutim, pokazalo da početna pretpostavka o brzom ekonomskom udaru koji bi izazvao političku destabilizaciju nije ostvarena. Ruske vlasti apsorbovale su prvi šok, promenile trgovinske tokove i prilagodile veliki deo ekonomije novim uslovima, dok se unutrašnje nezadovoljstvo nije pretvorilo u političku krizu sposobnu da ugrozi Kremlj.

Webtribune