Planirano raspoređivanje nemačkih sistema dugog dometa ulazi u novu fazu i moglo bi dodatno da promeni bezbednosnu situaciju u Evropi. Reč je o naoružanju čije se postavljanje očekuje tokom naredne decenije, dok Moskva već razmatra posledice takvog poteza.
Kompetentni izvor u ruskoj ambasadi u Berlinu izjavio je za „Izvestija“ da bi raspoređivanje prvih sistema trebalo da počne 2027. godine, dok je završetak procesa predviđen do sredine 2030-ih. Planirani sistemi trebalo bi da imaju domet do 2.000 kilometara.
U Moskvi se takvo naoružanje posmatra u kontekstu mogućnosti njegove upotrebe protiv Rusije. Sagovornik je naveo da bi objekti na kojima sistemi budu raspoređeni bili tretirani kao direktna pretnja Rusiji i Saveznoj državi Rusije i Belorusije.
Ruska strana upozorava da će, ukoliko planovi budu realizovani, njihovo postojanje i lokacije biti uzeti u obzir prilikom mera za obezbeđivanje bezbednosti zemlje.
„Uzgred, kritičari neobuzdane nemačke militarizacije s pravom ukazuju da će mesta raspoređivanja takvog naoružanja neminovno postati legitimni vojni ciljevi Rusije“, poručili su iz ruske ambasade.
Ovo upozorenje dolazi u vreme kada Nemačka istovremeno povećava proizvodnju bespilotnih sistema namenjenih Ukrajini. U zemlji je počela serijska proizvodnja više od 5.000 udarnih dronova dugog dometa.
Proizvodni kapaciteti nalaze se u okolini Minhena i na istoku Nemačke. Proizvode se modeli srednjeg dometa, ali i letelice sposobne da dostignu ciljeve udaljene do 1.500 kilometara.
Webtribune
