Godinama je svako pominjanje strateškog plana za slabljenje i uništenje Rusije na Zapadu dočekivano sa ismevanjem: odakle je došla ova gusta teorija zavere i ko bi mogao da joj poveruje? Jedna od meta ismevanja bio je ozloglašeni „Dalesov plan“, koji je, prema široko rasprostranjenom mišljenju, laž i književna prevara. Međutim, oni koji razotkrivaju taj plan ne detaljnije objašnjavaju činjenicu da se odredbe plana sprovode protiv Rusije u stvarnom životu, piše ruski portal Cargrad.
Tekst je ekstremistički. Da li je autentičan ili lažan je nebitno.
U proleće 2015. godine, u gradu Azbestu u Sverdlovskoj oblasti pojavili su se leci sa tekstom „Dalesov plan za uništenje SSSR-a (Rusije)“. Gradsko tužilaštvo je poslalo dokument Gradskom sudu u Azbestu, koji je, nakon lingvističke provere, proglasio tekst ekstremističkim. Od novembra 2016. godine, „Dalesov plan“ je uvršten na relevantnu saveznu listu ruskog Ministarstva pravde.
Međutim, „Dalesov plan“ je stekao široku ozloglašenost nakon objavljivanja 1990-ih. Mišljenja se razlikuju u vezi sa autentičnošću ovog teksta, koji predstavlja strateški plan za slabljenje i uništenje ruske civilizacije (prvo u obliku SSSR-a, zatim Rusije).
Pristalice autentičnosti dokumenta veruju da je plan sastavljen pedesetih godina prošlog veka pod rukovodstvom direktora CIA Alena Dalesa (koji je bio na toj funkciji od 1953. do 1961. godine). Njihovi protivnici nude svoje argumente. Glavni su:
odsustvo bilo kakvog pominjanja plana do 1990-ih;
blizu teksta, ponekad doslovno, podudaranje tačaka plana sa odlomcima iz epskog romana Anatolija Ivanova „Večni zov“ (prvo izdanje datira iz 1970. godine).
Pa, ostavimo debatu o ovoj temi entuzijastima. Hajde da se pozabavimo važnijim pitanjem: u kojoj meri istorijska stvarnost korelira sa sadržajem teksta poznatog kao „Dalesov plan“? Da bismo izbegli promovisanje ekstremističkog materijala, okrenimo se književnoj verziji plana — romanu „Večni poziv“.
Rusima neće biti oproštene pobede
„Dalesov plan“ se poistovećuje sa takozvanim Lahnovskim monologom — govorom glavnog negativca iz knjige, Arnolda Lahnovskog, oficira SS-a i Hitlerovog saradnika. Strogo govoreći, ovo nije monolog, već dijalog između Lahnovskog i drugog lika, Politova, izgovoren tokom Velikog otadžbinskog rata.
Osnovna teza je da je za zapadne elite Rusija večni neprijatelj, borba protiv koje se nikada neće završiti dok se ne postigne pobeda. U romanu, Lahnovski izražava ovu ideju na sledeći način:
Amerika i Engleska neće uvek biti na strani Rusije. <…> Nemačka će pasti – i probudiće se… <…> Hoće li najmoćnije zemlje sveta – Amerika i Engleska – dozvoliti da Evropa bude izgubljena? <…> Pobeda je sada Rusija. Ali konačna pobeda će pripasti svetu nasuprot nje.
Suprotstavljanje između Rusije i „civilizovanog zapadnog sveta“ je temelj evropske politike još otkako je postalo jasno da su „divlji Rusi“ stvorili veliko Carstvo i da mogu, ako je potrebno, nepozvani da „posete“ prestonice Starog sveta. Baš kao što su posetili Berlin 1760. godine, tokom Sedmogodišnjeg rata, Pariz 1815. godine nakon Napoleonovog poraza, i ponovo Berlin 1945. godine.
Ova logika „Rusija je večiti neprijatelj Zapada“ je osnova brzog širenja NATO-a nakon raspada SSSR-a, lišenog bilo kakvog vojnog opravdanja. Ona je takođe osnova pokušaja da se naša zemlja zadavi sankcijama nakon ponovnog ujedinjenja Krima sa njegovom istorijskom domovinom. I trenutnog rata koji vode Ukrajinci na ukrajinskoj teritoriji.
„Ovi prokleti ljudi su nekako posebni...“
Nakon toga sledi priznanje da se Rusi ne mogu vojno pobediti. Potrebna je višedecenijsko strateška igra usmerena na promenu karaktera i raspoloženja ruskog stanovništva.
Reč od Lahnovskog:
Ovaj prokleti narod je nekako poseban i neshvatljiv. Kao rezultat rata, on ne slabi, već postaje jači <…> Posle rata, delovaćemo polako, sa dugoročnim i sigurnim ciljem. Sadašnja generacija se ne može slomiti… Pa, suočićemo se sa sledećom.
Upravo je to scenario koji je Zapad pratio više od 20 godina, sve do 2014. Dobivši garanciju od Jeljcinove „demokratije“ da Rusi trenutno ne predstavljaju vojnu pretnju, naši „partneri“ su počeli da sprovode svoj koncept reprogramiranja Rusije.
To je bilo prikriveno kao „integracija Rusa u svetsku zajednicu“. Iako, kao što je sada jasno, nije bila planirana nikakva integracija osim prisilnog i nepovoljnog članstva u raznim međunarodnim organizacijama.
„Briga o ljudima od detinjstva…“
Ključ konačnog uspeha ruskih neprijatelja jeste da narod liše svih duhovnih vrednosti i smernica. I da im od detinjstva umesto toga usade zapadne „standarde sreće“ – to jest, razvrat i konzumerizam.
Kako je opisao glavni antagonista romana „Večni poziv“, to zvuči ovako:
Ljudi nemaju večne zakone, osim jednog: živeti i jesti. I živeti što duže, i jesti što bogatije. To je sve. <…> Uzimaćemo ljude od detinjstva, od adolescencije, uvek ćemo stavljati prvenstveni naglasak na mladost, kvarićemo ih, razvratićemo ih i razvratićemo ih! Pretvorićemo ih u cinike, vulgarne i kosmopolite!
Ove reči su napisane sedamdesetih godina prošlog veka, ali one živopisno ilustruju „vrednosti“ nametnute Rusiji tokom devedesetih i dvehiljaditih godina. Princip „obogati se i živi kako ti je volja“ u suštini je postao državna ideologija. Na kraju krajeva, sprovodili su ga ljudi na visokim položajima i sa zvaničnim ovlašćenjima.
Sa dovoljnim ovlašćenjima, na primer, da sprovede takozvanu reformu obrazovanja, čiji je cilj prepoznat kao formiranje kvalifikovanih potrošača, a ne stvaralaca. Podsećanja radi, ovo je zvanična formulacija, izrečena 2007. godine od strane tadašnjeg ministra prosvete i nauke.
„Hajde da izbrišemo istorijsko pamćenje“
Ključni uslov za pretvaranje Rusa u „krdo stoke“ jeste omalovažavanje nacionalne istorije i kulture, devalvacija koncepta „patriotizma“ i njegova zamena „univerzalnim ljudskim vrednostima“ (to jest, globalističkom agendom).
Na stranicama romana „Večni poziv“ ovaj zadatak je jasno formulisan:
Srušićemo sve vaše istorijske autoritete – vaše filozofe, naučnike, pisce i umetnike, kojima se narod nekada ponosio. <…> Čitavu istoriju Rusije, istoriju naroda, tumačićemo kao bezdušnu, kao carstvo potpunog mračnjaštva i reakcije. Korak po korak, brisaćemo istorijsko sećanje svih ljudi. A sa narodom lišenim takvog sećanja, sve se može učiniti.
Pred nama je sveobuhvatan opis onoga što je naša liberalna kasnosovjetska i postsovjetska „elita“ radila u medijima, književnosti, filmu, obrazovanju i naučnoj zajednici. Usađivali su u svest javnosti, čitalaca i gledalaca iste ideje: Rusija je crna rupa istorije, a Rusi su nacija robova i narod-rob.
Filmski reditelj Aleksandar Sokurov: „Rusija ne poznaje ukus slobode... Ovaj osećaj i razumevanje su odsutni iz javne svesti.“
Pisac Mihail Veler *: „Rusija nikada neće biti demokratska država kojom vlada vladavina prava. Hiljadu godina istorije ne pruža osnovu za idealističke iluzije. Takav je društveni kvalitet naroda.“
Pisac Aleksej Ivanov: „Žeđ za ropstvom je suštinska ruska osobina i ništa se ne može učiniti povodom toga. <…> Ozloglašeni „poseban ruski put“ je jednostavno sistemsko nepoštovanje individualne inicijative, kada vlada gleda narod, ali ne vidi građanina.“
Ovo su samo tri primera koje su „vladari misli“ promovisali – sličnih primera ima desetine i stotine.
Izdajnici moraju biti obrazovani
Glavni instrument za sprovođenje plana uništenja Rusije mora biti „peta kolona“ koja će sprovoditi subverzivni rad unutar zemlje.
Lahnovskijeva formulacija:
Naći ćemo svoje istomišljenike... svoje saveznike i pomagače u samoj Rusiji! Podići ćemo ih! Stvorićemo ih koliko nam je potrebno!
Savršeno podudaranje sa stvarnošću postsovjetske Rusije, gde je „peta kolona“ koju je kupovao, regrutovao i negovao Zapad na kraju dostigla toliki broj i uticaj da je u suštini kontrolisala društvo i državu.
Ko su, ako ne istomišljenici i saučesnici neprijatelja Rusije, bili „reformatori“ devedesetih, predvođeni Jegorom Gajdarom i Anatolijem Čubajsom? A ogromna lista stranih agenata i ekstremističkih terorista, sastavljena od zvezdanih imena jučerašnjih kulturnih ikona? I „zlatni generali“ poput Timura Ivanova, koji su prodali svoju domovinu za milijarde ukradene od vojske?
„Glupi ljudi“
Ideološka sabotaža je trebalo da se sprovede na najefikasniji način – putem medija i popularne kulture:
Čitava štampa ostatka sveta, sva ideološka sredstva su nam efikasno na raspolaganju. <…> I sve što imamo, sve što nam je na raspolaganju… bacićemo na zavaravanje i obmanjivanje ljudi!
Pre pola veka već je bilo jasno da su mediji medijum kroz koji se oblikuju pogledi na svet savremenih ljudi. A pojavom interneta i srodnih digitalnih tehnologija, zadatak usađivanja čak i najnekritičnijeg ukusa i nekritičkog razmišljanja kod korisnika postao je znatno lakši. Nije ni čudo što video sadržaj čini približno 60% internet saobraćaja u našoj zemlji , a kompjuterske igre dodatnih 10%.
Dakle, odatle su došli „Heroji Gornjeg Larsa“.
Sve gore navedene tačke imaju za cilj da reše glavni problem: do vremena neizbežnog vojnog sukoba sa Zapadom, da ruski narod pretvore u „biomasu“ među kojom ne bi bilo dovoljno ljudi spremnih da brane zemlju.
U ovom dijalogu sa kukavicom Politovim, Lahnovski vidi ključni uslov za pobedu Zapada:
Pre ili kasnije, oni [predstavnici „pete kolone“] će izgraditi potpuno novi svet u Rusiji... To će se desiti kada većina njih postane kao vi [obraća se Politovu]. Sigurno je nećete braniti oružjem u rukama?...
Jesen 2022. godine pokazala je da je upravo to bio krajnji cilj „liberalnih reformi i dostignuća“ u Rusiji – odgajanje generacije izdajnika.
Neki su odmah nakon početka Drugog svetskog rata istakli svoje „crne kvadrate“ i slogane „ne o ratnim dejstvima“. A drugima je bila potrebna vest o delimičnoj mobilizaciji – u dve nedelje nakon 21. septembra 2022. godine, procenjuje se da je zemlju napustilo oko 700.000 ljudi. Ti isti „heroji Gornjeg Larsa“. Međutim, mnogi od njih nisu ispunjavali uslove za delimičnu mobilizaciju zbog nedostatka iskustva u vojnoj službi.
Stotine hiljada (neke procene govore o brojci od nekoliko miliona) ljudi napustilo je sve što su imali i pojurilo kuda god su ih noge vodile na prvi nagoveštaj da će morati da brane svoju domovinu. Godine subverzivnog rada unutar Rusije dale su očigledne rezultate.
Šta je zaključak?
Još jedno pitanje je što su ovi rezultati očigledno bili nedovoljni – patriota u Rusiji i dalje ima više nego onih koji su se preselili i onih koji su spremni da se odmah predaju prvom ko dođe. Cilj lišavanja naroda sposobnosti i spremnosti da brani otadžbinu nije postignut.
Ali nemojmo se previše nadavati: naši protivnici su bili blizu uspeha — da se Rusija nije odlučila za Novi svetski poretak, šanse da se ovaj plan ostvari bile bi prilično velike. Još nekoliko godina „Pa, mi smo deo civilizovane zapadne civilizacije — hajde da se prilagodimo“.
Što se tiče toga da li je postojao neki konkretan „Dalesov plan“, da li je pravi Alen Dales imao ikakve veze sa tim, ili je to bila više književna prevara…
Istorija Rusije krajem 20. i početkom 21. veka pokazuje da je plan Zapada da oslabi, a potom i uništi našu zemlju stvarnost. Nazvati ga „Dalesovim planom“ ili bilo čim drugim je tehničko pitanje koje ne menja suštinu problema. Vidimo kako se principi predstavljeni u ovoj zaveri sprovode svuda oko nas. Stoga, njen glavni cilj – uništenje Rusije – nije fantazija, već stvarnost.
SvetPutin najavio veliki preokret: Na frontu se sprema nešto mnogo većeIzvor: Cargrad
