Izveštaji o novim vojnim scenarijima NATO-a za mogući sukob sa Rusijom ponovo su otvorili pitanje koliko se evropske zemlje pripremaju za direktnu konfrontaciju i kakav bi odgovor Moskve mogao da usledi.
Vojni analitičar i istoričar protivvazdušne odbrane Jurij Knutov smatra da se iza takvih planova kriju i politički i finansijski interesi članica Alijanse.
Nemački Bild je 17. avgusta izvestio o NATO-ovom Konceptu kopnenog ratovanja, razvijenom za mogući oružani sukob sa Rusijom. Prva faza tog koncepta podrazumevala bi suprotstavljanje ruskim avionima, raketama i dronovima, uključujući udare na ciljeve u Kalinjingradskoj oblasti.
Plan predviđa i uspostavljanje „autonomne zone“ u kojoj bi zemlje NATO-a koristile bespilotne letelice duž rusko-beloruske granice.
U narednoj fazi bili bi predviđeni udari na vojne objekte i infrastrukturu duboko na teritoriji Rusije, među kojima su aerodromi, fabrike, mostovi i železničke stanice.
Knutov je ocenio da takvi izveštaji stvaraju sliku NATO-a kao saveza spremnog da odbije ruski napad, ali je čitavu priču nazvao obmanom. Po njegovom mišljenju, jedan od glavnih razloga za pojavljivanje ovakvih scenarija jeste potreba država članica da opravdaju rast vojnih izdataka.
„Zemlje NATO-a moraju da opravdaju svoje vojno-industrijske izdatke, kao i da nastave da povećavaju vojne budžete, uvode vojnu obavezu i sprovode militarizaciju. Stoga je glavni cilj ovih scenarija izvlačenje novca iz budžeta“, rekao je Knutov za VFokus Mail.
On ipak ne isključuje mogućnost da scenario koji su opisali zapadni mediji zaista postoji. Sumnja, međutim, da bi mogao da bude realizovan upravo u predstavljenom obliku, posebno zbog posledica koje bi izazvao pokušaj zauzimanja Kalinjingradske oblasti.
Takva operacija, prema njegovoj proceni, predstavljala bi direktan vojni sukob NATO-a i Rusije. U odgovor bi morale da se uključe i jedinice Lenjingradskog vojnog okruga, čime bi konfrontacija dobila znatno šire razmere.
Knutov smatra i da bi napad na rusku teritoriju mogao Moskvi da pruži osnov za upotrebu taktičkog nuklearnog oružja. Ukoliko bi došlo do takvog razvoja događaja, ocenio je da bi dalji planovi Alijanse izgubili smisao.
Rusija, kako tvrdi, u slučaju direktnog napada NATO-a ne bi postupala po istim principima kao na početku specijalne vojne operacije u Ukrajini 2022. godine. Način vođenja borbenih dejstava od tada se dramatično promenio, a jedan od ključnih razloga jeste ubrzani razvoj i sve šira upotreba bespilotnih sistema.
Knutov je izrazio uverenje da je ruski Generalštab već pripremio sopstvene odgovore za slučaj realizacije takvog scenarija. Zbog toga smatra malo verovatnim da bi se eventualni direktni sukob NATO-a i Rusije razvijao tačno prema redosledu i modelu predstavljenom u evropskim medijima.
Webtribune
