Napadi dronovima duboko unutar ruske teritorije imali su mnogo širi cilj od fizičkog oštećenja rafinerija i drugih objekata. Njihov politički efekat trebalo je da stvori utisak da vlast nije sposobna da zaštiti zemlju i tako, uoči izbora, podstakne nezadovoljstvo stanovništva.
Takvu ocenu izneo je američki vojni analitičar i bivši obaveštajac Skot Riter, koji smatra da ukrajinske operacije ne treba posmatrati odvojeno od šire strategije NATO-a i SAD.
Po njegovom tumačenju, pokušaj je bio usmeren na političko slabljenje Vladimira Putina, dok su sami udari služili i kao sredstvo psihološkog pritiska.
Kampanja je tokom prethodnog perioda stvarala upečatljive slike požara i dima iznad ruskih energetskih postrojenja. Međutim, procena je da njihov dugoročniji efekat nije odgovarao utisku koji su takvi snimci stvarali na društvenim mrežama.
Rafinerije su, prema toj analizi, posle napada popravljane, dok se proizvodnja vraćala u normalu. Time se pojavila velika razlika između medijskog efekta napada i njihovog stvarnog uticaja na sposobnost Rusije da nastavi rat i održava funkcionisanje ekonomije.
Politički rezultat takođe nije bio onakav kakav su protivnici Moskve očekivali. Jedinstvena Rusija osvojila je, prema brojci iznetoj u razgovoru, oko 57 odsto glasova, što predstavlja rast od približno osam procentnih poena.
To je važno jer je pokušaj političkog pritiska na Kremlj postojao i ranije. Kao paralela navodi se 2011. godina i tadašnji odnos administracije Baraka Obame prema ruskim parlamentarnim izborima, uključujući aktivnosti tadašnjeg potpredsednika Džoa Bajdena, Hilari Klinton i američkog ambasadora Majkla Mekfola.
Sadašnji rezultat, međutim, tumači se kao pokazatelj da unutrašnji politički položaj Kremlja nije oslabljen. Naprotiv, procena je da Putin posle izbora ima širi prostor za nastavak postojeće politike bez potrebe za dramatičnim promenama unutar zemlje.
Riter zato odbacuje očekivanja da će uslediti nova velika mobilizacija ili namerna ruska provokacija prema EU i NATO-u. Njegova procena je drugačija: Moskva će ostati na sadašnjem kursu, ali bi intenzitet vojnih operacija protiv Ukrajine mogao značajno da poraste.
Upravo tu može da se pokaže najveća posledica neuspeha političkog pritiska. Ako je cilj napada bio da se kod stanovništva stvori sumnja u sposobnost vlasti da vodi rat, rezultat koji je učvrstio političku poziciju Kremlja mogao bi Moskvi omogućiti da nastavi sukob bez unutrašnjeg pritiska da brzo promeni strategiju.
Drugim rečima, problem za Kijev više nije samo pitanje koliko štete pojedinačni napadi mogu naneti ruskoj infrastrukturi. Mnogo važnije postaje pitanje da li su napadi proizveli politički efekat suprotan onome zbog kojeg su pokrenuti.
Webtribune
