Змајево око на Јадрану: Језеро које деценијама збуњује научнике (ВИДЕО)

На хрватској обали Јадранског мора налази се необично природно језеро које већ деценијама привлачи пажњу истраживача. Иако његова површина делује мирно и готово нестварно, у дубини се одвијају сложени хемијски и биолошки процеси који ово место чине јединственим.

Реч је о Змајевом оку, смештеном на полуострву Градина, у близини Рогознице и Шибеника. Језеро је дугачко око 150 метара, широко приближно 70 метара, а његова највећа дубина износи око 15 метара. Иако се налази свега неколико десетина метара од мора, са њим је повезано скривеним подземним пролазима кроз кречњачке стене.

Необичан свет скривен испод површине

Највећа посебност Змајевог ока крије се у његовим дубинским слојевима. Док у површинској води има кисеоника, у дубљим деловима владају сасвим другачији услови. Тамо кисеоника готово да нема, док су присутна сумпорна једињења која омогућавају опстанак само одређеним микроорганизмима.

До оваквог распореда долази зато што се слојеви воде не мешају довољно. Разлике у температури, густини и хемијском саставу стварају препреку која онемогућава да кисеоник са површине стигне до дна.

У таквом окружењу посебну улогу имају љубичасте сумпорне бактерије, које у својим метаболичким процесима користе светлост и сумпорна једињења.

Када језеро промени боју

Змајево око повремено пролази кроз драматичне промене. У одређеним условима долази до мешања воде из различитих дубина, због чега сумпорна једињења доспевају у површинске слојеве, а концентрација кисеоника може нагло да опадне.

Овакви поремећаји могу имати озбиљне последице по живи свет у језеру, укључујући масовно угинуће водених организама.

Понекад вода поприми млечнобелу боју. Ова необична појава повезана је са стварањем ситних честица елементарног сумпора, које мењају изглед читавог језера.

Слични догађаји забележени су током претходних деценија, између осталог 1947, 1997. и 2011. године, што је додатно подстакло интересовање научника.

Граница без кисеоника све ближа површини

Једно од најважнијих питања за истраживаче јесте дугорочна промена дубине на којој нестаје кисеоник. Подаци прикупљани од 1996. године указују на то да се граница између слојева са кисеоником и оних без њега у просеку померала према површини за око 2,3 метра по деценији.

То значи да се простор у којем могу да опстану организми којима је кисеоник неопходан постепено смањује. Ипак, промена није равномерна, јер на распоред воде утичу годишња доба, температура и стабилност појединачних слојева.

Истраживања су показала и да је језеро под утицајем плиме и осеке Јадранског мора. Размена воде кроз подземне пролазе утиче на његову температуру, салинитет и распоред кисеоника.

Легенда о змају и научна стварност

Змајево око познато је и по локалним причама о змају који наводно живи у његовим дубинама. Међутим, његово порекло објашњавају природни крашки процеси, током којих је вода испунила удубљење у кречњачком тлу.

Данас је ово језеро много више од туристичке атракције. За научнике представља природну лабораторију у којој могу да проучавају настанак и ширење подручја без кисеоника, као и промене које се дешавају у осетљивим воденим екосистемима.

Иако се на први поглед чини потпуно мирним, Змајево око крије динамичан свет у којем се хемијски и биолошки услови непрестано мењају. Управо због тога истраживачи већ деценијама прате његове дубине, покушавајући да разумеју процесе који ово језеро чине толико посебним.