Сукоби у северној Етиопији последњих дана прерасли су у озбиљну војну ескалацију. Борбе се воде на више фронтова у Тиграју, Амхари и Афару, док се владине снаге и Тиграјски народноослободилачки фронт (TPLF) боре за контролу стратешких градова и комуникационих праваца.
Најзначајнији развој последњих дана представља заузимање Алaмате, стратешки важног града на југу Тиграја. Етиопска војска и снаге које подржавају савезну владу објавиле су да су преузеле контролу над градом после вишедневних борби. Снимци и извештаји са терена потврдили су присуство владиних војника и оклопних возила у граду.
Алaмата има велики војни значај јер се налази у близини границе Тиграја и Амхаре и представља важно логистичко чвориште за снабдевање трупа горивом, храном и оружјем. Њеним заузимањем савезне снаге добиле су повољнији положај за даље напредовање ка северу, у правцу Мекелеа, престонице Тиграја. Према појединим војним изворима, владине снаге су након заузимања Алaмате наставиле кретање према областима Меконија и Мајчјуа.
Истовремено, борбе се воде на више других праваца. У области Афар, снаге повезане са TPLF-ом преузеле су контролу над градом Еребти, док су борбе вођене и у ширем подручју Келбати Расу. Побуњеничко напредовање у овом делу земље има посебан стратешки значај јер се у региону Афар налазе важни путеви који повезују Етиопију са Џибутијем, преко којег пролази велики део етиопског увоза, укључујући гориво.
Паралелно са тим, сукоби су се проширили и на Амхару, посебно подручје Северног Вола. Етиопска војска саопштила је да је у борбама на том подручју погинуло око 270 тиграјских бораца, а више од 200 рањено. Те бројке долазе од једне стране у сукобу и нису независно потврђене.
Дронови и артиљерија
Војне операције укључују употребу тешког наоружања и дронова. Према подацима организације ACLED, у периоду од 22. септембра забележени су бројни удари дроновима на подручју Тиграја, укључујући и Алaмату, где су погођени објекти у близини школа и болнице. ACLED наводи и интензивне борбе дуж фронта код реке Текезе, као и у областима Северног Вола и Ваг Хемре.
Истовремено, медицинске организације бележе нагли пораст броја рањених. Лекари без граница саопштили су да су њихове екипе у јужном Тиграју примиле више од 420 пацијената са ратним повредама, док је у северозападном Тиграју забележено више од 300 пацијената.
Војна ситуација је додатно сложена чињеницом да обе стране различито представљају почетак и ток нове офанзиве. TPLF тврди да води „одбрамбени рат“, док савезна влада оптужује тиграјске снаге за покретање широке офанзиве и покушај рушења централне власти.
Опасност од ширења рата
Додатну опасност представљају оптужбе Етиопије да Еритреја, Судан и Египат помажу оружане групе које се боре против савезне владе. Начелник етиопске војске, фелдмаршал Бирхану Џула, изнео је тврдње да су снаге у северној Етиопији снабдеване и подржаване из иностранства.
Суданска војска је те оптужбе одбацила као неосноване и истовремено оптужила снаге за брзо реаговање (RSF) да са територије Етиопије добијају подршку. Египат и Еритреја такође су у центру дипломатских оптужби, али за сада нема независне потврде свих навода о директном учешћу ових држава у актуелним борбама.
Уколико би дошло до директног укључивања Еритреје или других суседних држава, садашњи сукоб би могао да добије регионалну димензију. Посебно је осетљив правац према Афару и Џибутију, јер би угрожавање транспортних коридора могло да има директне последице по снабдевање целе Етиопије.
Кратак историјат сукоба
Корени садашње кризе сежу у дугогодишњи политички сукоб између TPLF-а и централне власти у Адис Абеби. После доласка Абија Ахмеда на власт 2018. године, односи између савезне владе и руководства Тиграја постепено су се погоршавали.
У новембру 2020. године избио је велики рат између етиопских савезних снага и TPLF-а. У сукоб су се укључиле и снаге суседне Еритреје, док су се на страни савезне владе бориле и снаге из других етиопских региона. Рат је трајао готово две године и био праћен масовним цивилним жртвама, расељавањем и тешком хуманитарном кризом. Процене броја погинулих значајно се разликују; истраживачи Универзитета у Генту проценили су укупан број жртава на око 500.000, укључујући последице насиља, глади и урушавања здравственог система.
После вишемесечних борби, влада у Адис Абеби и TPLF потписали су 2. новембра 2022. године у Преторији споразум о прекиду непријатељстава под покровитељством Афричке уније. Споразум је предвиђао прекид борби, разоружавање тиграјских снага, обнову државних институција и омогућавање хуманитарне помоћи.
Међутим, мир је остао крхак. Током 2026. године политичке тензије су поново порасле, а TPLF је у септембру формирао ширу коалицију са још неколико оружаних и опозиционих група. Међу њима су и некадашњи противници који су се током претходног рата борили на супротним странама.
Нова офанзива зато представља најозбиљнији тест Преторијског споразума до сада. За разлику од рата 2020–2022, садашња криза има потенцијал да повеже више различитих побуњеничких фронтова и да се прошири изван самог Тиграја.
Блиски истокХУТИ У НОВОМ НАЛЕТУ: Покушавају да пробију фронт код Таиза и у провинцији Лахиџ (ВИДЕО/МАПА)Извор: Правда
