300 Румуна против 8.000 побуњеника - Дебакл "румунског Вагнера" у Африци (ВИДЕО)

Када је крајем јануара 2025. године покрет М23, уз подршку руандских снага, ушао у Гому, међу снагама које су се нашле у окружењу били су и стотине румунских плаћеника. Они су годинама били ангажовани уз војску Демократске Републике Конго, а њихова улога далеко је превазилазила обичну обуку локалних војника.

Према истрази „Гардијана“, у ДР Конго је у једном тренутку било ангажовано до око 1.000 људи повезаних са компанијом коју је предводио Хорациу Потра, бивши припадник Француске легије странaца. Већину су чинили Румуни, а у безбедносним круговима били су познати као „Ромеоси“. Уз њих је деловала и компанија Agemira, са бившим француским припадницима безбедносних структура.

Од обуке до директних борби

Званично, задатак приватних војних компанија био је да обучавају и оспособљавају припаднике конгоанских безбедносних снага. Председник ДР Конга Феликс Чисекеди је и касније одбацивао термин „плаћеници“, тврдећи да су странци били ангажовани као инструктори и саветници.

Међутим, сведочења и снимци које је прикупио „Гардијан“ показују да су њихове активности биле много ближе директном учешћу у рату. Румунски контрактори су били распоређивани на утврђеним положајима уз линију фронта, организовали су тимове за брзо реаговање, управљали извиђачким дроновима, учествовали у координацији артиљерије, користили тешке митраљезе и минобацаче, а поједини су и сами испаљивали артиљеријска оружја.

Другим речима, људи који су формално били ангажовани за „обуку“ постепено су постали део борбеног система конгоанске војске.

Први велики губици

Румунски борци су се са снагама М23 сукобљавали далеко пре саме битке за Гому.

Један од најтежих инцидената догодио се у фебруару 2024. године у близини Гоме. Група плаћеника упала је у заседу у вулканским брдима око 25 километара од града. Према истрази „Гардијана“, у нападу су погинули Молдавац Виктор Раилеан и бивши румунски полицајац Василе Бадеа, док је више људи рањено.

Румунски медиј Digi24 објавио је и снимке радио-комуникације током тог напада. На њима се чују борци који траже помоћ и евакуацију, док извештавају да су бројчано надјачани. Два припадника су подлегла ранама, а четворица су пребачена у болницу.

Тај случај је показао проблем који ће се касније поновити у много већем обиму – приватна јединица је била распоређена на веома опасним положајима, а део људи није имао искуство које би се очекивало од професионалних бораца.

М23 постепено стежe обруч

Почетком 2025. године ситуација око Гоме нагло се погоршала.

М23 је током јануара брзо напредовао кроз Северни Киву. Преломни тренутак био је пад Сакија, града удаљеног свега око 27 километара од Гоме, 23. јануара. Тиме је последња велика копнена препрека између М23 и главног града провинције практично уклоњена.

У наредним данима борбе су се прошириле на више праваца око Гоме. Према каснијем извештају Уједињених нација, снаге М23 и Руандских одбрамбених снага вршиле су притисак на положаје код Сакија, Мубамбира, Кибатија, Кибумбе и Русаја.

Од 23. до 25. јануара конгоанске снаге и њихови савезници почели су масовно да се повлаче са више линија фронта.

Последња битка за Гому

У недељу, 26. јануара, борбе су већ захватиле непосредну околину Гоме.

М23 и снаге Руанде истовремено су вршиле притисак са више праваца. Руандске снаге су, према извештају УН, ушле у борбе код аеродрома и у самом граду, док су артиљеријом и другим средствима дејствовале по положајима конгоанске војске, приватних војних компанија и других снага које су браниле град.

Управо се у тој фази румунски контрактори налазе у једној од најтежих ситуација током свог двогодишњег ангажмана.

Они више нису били на периферији фронта. Борбе су се приближиле самом урбаном подручју, а конгоанска војска је почела да губи положаје.

УН наводе да су се током 26. и 27. јануара припадници FARDC и локалних савезничких милиција повлачили у великим бројевима. Део њих је ушао у борбу унутар самог града, док су други покушавали да се пробију ка безбеднијим зонама.

Румуни остају заробљени

Како се одбрана Гоме распадала, румунски плаћеници нашли су се у све тежем положају.

Према истрази „Гардијана“, велики број њих повукао се према бази МОНУСКО-а у центру Гоме. Са собом су понели део опреме, али су током повлачења остављали возила, оружје и другу војну опрему.

У бази УН нашло се око 291 припадника компаније Congo Protection. Они су затражили заштиту јер су се, након пада града, нашли у непосредној опасности од снага М23. УН су касније потврдиле да су преговори са руандском страном омогућили њихову евакуацију преко Кигалија у Румунију.

У међувремену, борци М23 стигли су до базе и затражили њихову предају. Према сведочењу једног високог званичника УН које је пренео „Гардијан“, ситуација је била изузетно напета и постојала је опасност да дође до убиства заробљених странаца.

Пад Гоме

До 27. јануара М23 и руандске снаге преузеле су контролу над Гомом.

Према извештају УН, М23 је 26. јануара преузео аеродром, док су током 27. јануара снаге М23 и Руандских одбрамбених снага успоставиле пуну контролу над градом. Аеродром је током борби озбиљно оштећен и више није био употребљив за евакуацију.

За румунске плаћенике то је значило крај операције.

Ројтерс је 29. јануара објавио да је готово 300 страних бораца, међу којима је било више од 280 Румуна, предато снагама УН и потом пребачено преко границе у Руанду. Одатле су требало да буду транспортовани у Кигали и потом враћени кући.

На снимцима са границе виделе су се колоне мушкараца у војној опреми како пролазе контролу руандских власти. Неки су носили ознаке повезане са Француском легијом странаца, што је додатно скренуло пажњу на њихово војно искуство.

Шта се догодило са „Ромеосима“?

Пад Гоме означио је крај једне од највећих приватних војних операција у савременом источноафричком сукобу.

Према истрази „Гардијана“, од потенцијалних око 1.000 људи које је Потрина мрежа током година ангажовала у Конгу, у тренутку пада Гоме само нешто више од 280 њих нашло се у групи која је евакуисана преко Руанде. Многи су раније напустили ДР Конго, док су други били распоређени ван непосредне зоне Гоме. Током двогодишњег ангажмана погинула су најмање четири припадника ове структуре.

Ројтерс је њихов повратак описао као велико олакшање за људе који су се нашли заробљени у граду. Један од Румуна рекао је да су били „само олакшани“ што коначно могу да се врате кући.

Међутим, њихово ангажовање оставило је и бројна питања. Истрага „Гардијана“ указала је на недостатак опреме, спорове око плата, неуједначен ниво обучености и чињеницу да нису сви ангажовани људи били бивши припадници специјалних јединица или Легије странаца.

Тако се прича о румунским борцима у Конгу завршила тамо где је почела – као приватна војна операција у служби конгоанске државе. Али оно што је формално требало да буде обука и подршка војсци временом се претворило у директно учешће у борбама.

Када је М23 у јануару 2025. пробио последње линије одбране и ушао у Гому, ни искуство ни технологија приватних бораца нису били довољни да спрече пад града. На крају су се и сами нашли у улози људи који морају да буду евакуисани из бојишта.

АфрикаСПРЕМА СЕ ВЕЛИКА ОФАНЗИВА: Војни конвоји јуре ка побуњеном региону - у току је ваздушна припрема (ВИДЕО/МАПА)

Извор: Правда