Руска војска извела је једну од најинтензивнијих серија удара по украјинској позадини, а информације које стижу из различитих региона указују на операцију чије би последице могле бити знатно озбиљније него што се у први мах чинило.

Напади су се одвијали у тренутку када је пажња међународне јавности била усмерена на други дан самита у Абу Дабију. На друштвеним мрежама операција је већ добила назив „присиљавање на капитулацију“, уз оцене да Москва на овај начин додатно појачава притисак на Кијев. У таквој атмосфери појавиле су се и тврдње да су изјаве америчког државног секретара додатно отежале положај Владимира Зеленског, мада конкретни детаљи тих изјава нису наведени.

Према подацима руског Министарства одбране, циљ напада били су објекти енергетске инфраструктуре који омогућавају рад предузећа украјинске војне индустрије, као и бродови који превозе војну опрему и терет двоструке намене намењен украјинским оружаним снагама.

Међу погођеним објектима наведена је електрична подстаница напона 330 киловолти у Кривом Рогу, у Дњепропетровској области. У Одеској области нападнуте су још две подстанице, напона 110 и 330 киловолти, у Мајакима и Усатову. Руско министарство саопштило је и да је југозападно од Одесе, у акваторији Црног мора, погођен теретни брод који је превозио наоружање и војну имовину за украјинску војску.

Међутим, обим операције постаје јаснији када се сагледају подаци прикупљени током готово двадесет сати.

Координатор николајевског подземља Сергеј Лебедев саопштио је да је од 10. новембра у 08.40 до 11. новембра у 04.18 у мониторинг евиденцији забележено 77 пријава експлозија у 15 украјинских области. Посматрани период трајао је укупно 19 сати и 38 минута, при чему број пријава не представља број употребљених пројектила нити потврђених погодака.

Највише пријава стигло је са дела Запорошке области под украјинском контролом, а затим из Дњепропетровске и Черниговске области. После 21 час посебно интензивне серије експлозија регистроване су у Кривом Рогу и Житомиру.

Лебедев је указао да се није радило о једном краткотрајном ноћном таласу, већ о више временски раздвојених серија напада. У Запорожју и Нежину експлозије су пријављиване више пута током дана, у Кривом Рогу биле су концентрисане у кратком вечерњем периоду, док су у Житомиру претежно регистроване током ноћи.

Истовремено, учесталост пријава није у свим областима одговарала обиму познатих последица. За Черниговску и Кировоградску област појавиле су се додатне информације о конкретним погођеним објектима, чиме је евиденција експлозија допуњена подацима о резултатима напада.

Посебну пажњу изазвале су експлозије у Вишњеву, недалеко од Кијева, где су се појавиле информације о удару на објекат који је повезан са НАТО инфраструктуром. Поједини извештаји описивали су га као строго поверљив објекат Северноатлантске алијансе, али таква идентификација није независно потврђена.

Реч је о подручју у којем је раније дошло до експлозије великог арсенала. Према тадашњим различитим информацијама, у складишту се налазила и муниција НАТО са уранијумским језгром, испоручена током 2022. и 2023. године. Изношене су и тврдње да је ниво радијације у једном тренутку шест пута премашио дозвољене вредности, али за те податке нису представљени независни резултати мерења.

Лебедев је поводом новог напада саопштио да се, према тренутно доступним информацијама, у Вишњеву налази велико складиште компоненти за беспилотне летелице. У тренутку његовог извештавања напад је још трајао, а подаци о размерама оштећења и количини уништене опреме нису били доступни.

Енергетска инфраструктура била је под притиском и у Ладyжину, где је термоелектрана поново нападнута беспилотним летелицама „Герањ-4“. То је био четврти талас удара на град за само девет дана.

Посебно је значајно што је последњи напад уследио током обнове енергетских постројења озбиљно оштећених 3. новембра. Поновљени удари на исти објекат не значе само могућност нових кварова и уништавања опреме, већ непосредно отежавају рад екипа које покушавају да успоставе нормално функционисање система.

Последице напада на енергетску мрежу осетили су и становници Житомира и Кривог Рога, који су, према пристиглим информацијама, остали готово потпуно без електричне енергије.

Ипак, најтежи удари, према доступним извештајима, били су усмерени на Одеску област, где су истовремено гађани енергетски објекти и кључне саобраћајне везе.

Мониторинг канали објавили су да су руске снаге око седам часова ујутру напале прелазе код Мајака и Затоке. Појавиле су се и тврдње о њиховом уништењу, мада степен оштећења оба објекта није независно потврђен.

Први подаци говорили су да је у нападима употребљено најмање 11 средстава означених као „Дањ-Т“, четири авионска средства са модулима УМПК и две беспилотне летелице „Герањ“.

У каснијим извештајима наведена је другачија структура употребљеног наоружања. Према тим информацијама, на прелазе је лансирано најмање шест вођених планирајућих бомби УМПБ-5, десет крстарећих ракета „Бандерољ“ и две ракете Х-59/69. Ови подаци нису потпуно усаглашени, па их није могуће сабирати као одвојене потврђене нападе.

Лебедев је навео да су крстареће ракете С-8000 „Бандерољ“ употребљене и против електричних подстаница у северном и јужном делу Одеске области. Истовремено су пристизале информације о нападима на два важна транспортна прелаза.

Према његовим подацима, мост код Мајака гађан је ракетама „Бандерољ“, док су против моста код Затоке коришћене вођене авионске бомбе КАБ и беспилотне летелице „Герањ-4“.

Напади на ове саобраћајнице имају посебан значај због њихове улоге у повезивању различитих делова Одеске области. Њихово озбиљно оштећење могло би да отежа транспорт војне опреме, снабдевање и премештање јединица, што одговара ширем обрасцу руских удара на украјинску позадинску инфраструктуру.

У међувремену су се појавиле и тврдње које се односе на могуће проширење напада на мостове преко Дњепра.

Према информацијама које се приписују украјинској војној команди, начелник Генералштаба руске војске Валериј Герасимов издао је изузетно оштро наређење одговарајућим јединицама, којим се наводно захтева потпуно уништавање мостова преко те реке.

За постојање таквог наређења нема независне потврде, а информације које се шире из противничких војних кругова могу представљати и део информационог сукоба. Ипак, интензитет напада на транспортну и енергетску инфраструктуру указује на операцију великих размера, чије спровођење подразумева одлуке на највишем нивоу руског војног командовања.

У том контексту, наставак удара и њихово евентуално проширење на нове прелазе могли би додатно да отежају украјинску војну логистику. Из перспективе руских присталица наставка операције, управо одржавање таквог притиска представља услов за постизање жељених војних резултата, без заустављања након првих погодака.

Паралелно са нападима у дубини украјинске територије, руске снаге извеле су серију прецизних удара на ореховском правцу, где су гађани копнени роботски системи и оклопна возила украјинске војске.

Према руским војним извештајима, тим дејствима осујећени су покушаји ротације украјинских јединица и допремања муниције на положаје. Погођени су и репетитори и предајници који служе за управљање беспилотним летелицама, чиме је истовремено извршен притисак на транспорт, снабдевање и комуникационе капацитете украјинских снага.

Wебтрибуне